Si Đinping dočekuje Putina, svega četiri dana nakon što je ugostio Trampa
Autor: Glas javnosti
Si Đinping i Vladimir Putin razmenili su u nedelju “čestitke” uoči posete ruskog predsednika Pekingu ove nedelje, svega četiri dana nakon što je Donald Tramp napustio Kinu posle ključnog samita sa visokim ulozima.
Si, predsednik Kine, izjavio je da se bilateralna saradnja Rusije i Kine „kontinuirano produbljavala i učvršćivala“, u kontekstu 30. godišnjice strateškog partnerstva dve zemlje, koja se obeležava ove godine, prenose kineski državni mediji, a piše „Gardijan“.
Putinova poseta Pekingu zakazana je za utorak i sredu.
U članku objavljenom u državnom tabloidu „Global tajms“ u ponedeljak navodi se da posete američkog i ruskog predsednika pokazuju da Peking „ubrzano postaje središte globalne diplomatije“. Ističe se da su tesno vremenski povezane posete izazvale veliku pažnju javnosti, dok analitičari ocenjuju da je u posthladnoratovskom periodu izuzetno retko da jedna država u razmaku od nedelju dana ugosti lidere SAD i Rusije.
„Gardijan“ navodi da produbljivanje odnosa između Kine i Rusije izaziva zabrinutost na Zapadu, naročito nakon ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine. Zapadne diplomate i analitičari smatraju da kineska ekonomska i diplomatska podrška Rusiji od tada doprinosi održavanju sukoba.
Dvojica lidera sastala su se više od 40 puta, što znatno nadmašuje broj susreta koje je Si imao sa zapadnim liderima. Bilateralna trgovina Kine i Rusije dostigla je rekordne nivoe od 2022. godine, pri čemu Kina kupuje više od četvrtine ruskog izvoza. Velike kineske nabavke ruske sirove nafte donele su Moskvi stotine milijardi dolara prihoda za finansiranje rata u Ukrajini. Prema podacima Centra za istraživanje energije i čistog vazduha, Peking je od početka invazije kupio više od 367 milijardi dolara ruskih fosilnih goriva.
Ove kupovine doprinele su i energetskoj bezbednosti Kine, koja je postala posebno važna nakon što je kriza na Bliskom istoku poremetila transport nafte kroz Ormuski moreuz.
Čini se da ni rat u Ukrajini ni kinesko-ruski odnosi nisu bili među ključnim temama razgovora Trampa i Sija prošle nedelje. U kineskom saopštenju o glavnom bilateralnom sastanku ukrajinska kriza se pominje samo usputno, dok je u američkom saopštenju u potpunosti izostavljena, navodi „Gardijan“.
Umesto toga, razgovori SAD i Kine bili su fokusirani na trgovinu, Tajvan i rat na Bliskom istoku. U vezi s tim, Tramp je naveo da se Kina saglasila sa njim oko važnosti ponovnog otvaranja Ormuskog moreuza.
Si je takođe izvršio pritisak na Trampa po pitanju Tajvana, upozoravajući na mogućnost sukoba ukoliko se ovo pitanje ne bude pažljivo upravljalo. Tramp je nakon posete Pekingu izjavio da još nije odlučio da li će odobriti višemilijardni sporazum o prodaji američkog oružja Tajvanu. Obustavljanje te prodaje predstavljalo bi značajnu pobedu za Kinu, koja teži da preuzme kontrolu nad samoupravnim ostrvom, iako se većina stanovnika Tajvana tome protivi.
Džozef Vebster, saradnik Atlantskog saveta, ocenjuje da bi „Tajvan mogao da bude podtekst susreta između Sija i Putina“. On smatra da Peking možda želi da zaključi dodatne energetske sporazume sa Moskvom kako bi obezbedio stabilne zalihe u slučaju budućeg sukoba. Proširenje kapaciteta ruskih naftovoda ka Kini, prema njegovim rečima, „značajno bi unapredilo energetsku bezbednost Pekinga u slučaju tajvanske krize“.
„Gardijan“ takođe navodi da Rusija već duže vreme vrši pritisak na Kinu da ubrza realizaciju gasovoda „Snaga Sibira 2“, koji bi postojećoj mreži između dve zemlje dodao kapacitet od 50 milijardi kubnih metara gasa.
Glas javnosti/ T01S
SKINI APLIKACIJU
.png)
