Svoj stan ne može da ima čak 72 odsto Evropljana
Autor: Glas javnosti
Jaz između zarada i troškova stanovanja jedan je od najozbiljnijih ekonomskih problema za srednju klasu.
Istraživanje u naučnom časopisu Journal of Maps pokazalo je da više od 70 odsto evropskog stanovništva živi u područjima u kojima prosečna plata nije dovoljna za kupovinu kuće ili stana većeg od 70 kvadratnih metara, čak ni uz dugoročni stambeni kredit.
Prema studiji Franciske Zilker i Selima Banabaka sa Tehnološkog univerziteta o analizi odnosa prihoda domaćinstava i cena stanova širom Evrope, pokayuje se da je jaz između zarada i troškova stanovanja postao jedan od najozbiljnijih ekonomskih problema za srednju klasu.
Problem nije samo u visokoj ceni kvadratnog metra, pošto u mnogim evropskim gradovima rastu i kamate, troškovi života, cene građevinskog materijala i komunalni troškovi, dok zarade ne uspevaju da prate tempo poskupljenja nekretnina.
Posledica je sve veća zavisnost od roditeljske pomoći, nasledstva ili dvostrukih prihoda u domaćinstvu. Mladi parovi koji žele da zasnuju porodicu sve češće odlažu kupovinu stana, a oni koji ipak uđu u kredit značajan deo mesečnih prihoda godinama daju za ratu.
Najviše su pogođeni veliki evropski gradovi, gde su cene nekretnina najveće, a u takvim sredinama čak i relativno dobro plaćen posao ne znači nužno i mogućnost kupovine stana u blizini mesta rada.
To dodatno menja strukturu evropskih gradova. Oni koji ne mogu da kupe nekretninu prinuđeni su da se sele sve dalje od urbanih centara, da duže putuju do posla ili da ostaju u iznajmljenim stanovima. Vlasništvo nad nekretninom sve više postaje pitanje nasledstva i porodičnog kapitala, a sve manje rezultat sopstvenog rada i štednje.
Najveći paradoks je u tome što je upravo srednja klasa, koja je nekada predstavljala temelj evropske ekonomske stabilnosti, sve više pritisnuta između visokih cena i nedovoljnih prihoda. Oni sa najnižim primanjima imaju problema sa samim troškovima života, dok srednja klasa ima prihode koji su previsoki za deo socijalnih programa, ali nedovoljni za kupovinu nekretnine na tržišnim uslovima.
Ukoliko se nastavi trend da cene stanova rastu brže od zarada, pristup sopstvenom domu mogao bi da postane još ograničeniji. To bi značilo da se evropski san o sopstvenom porodičnom gnezdu postepeno pretvara u privilegiju onih koji već poseduju imovinu.
A najveći gubitnici takvog sistema mogli bi da budu upravo mladi Evropljani koji danas imaju posao, ali više nemaju ekonomsku snagu koju su njihovi roditelji imali sa sličnim primanjima.
Glas javnosti/P02S
SKINI APLIKACIJU
