Pobeda Argentine nad Engleskom (2:1) u polufinalu Svetskog prvenstva puna je kontroverzi, a neke od njih su prevazišle sportske okvire. Neposredno po završetku utakmice argentinski reprezentativci razvili su transparent sa natpisom „Las Malvinas son Argentinas“ („Malvinska ostrva su argentinska“), rasplamsavši tako jedan od najdugotrajnijih teritorijalnih sporova na svetu.
Međunarodna fudbalska federacija (FIFA) razmatra da li je transparent predstavljao političku poruku zabranjenu pravilima takmičenja, dok je britanska vlada zatražila da se ispita ceo slučaj. Argentinski predsednik Havijer Milei, s druge strane, stao je u odbranu reprezentacije, ocenjujući da je reč o patriotskom izrazu, a ne političkoj provokaciji.
Napetost je dodatno porasla svega nekoliko sati kasnije, kada je Argentina optužila Veliku Britaniju da je njen patrolni brod HMS Medwaybez dozvole uplovio u vode koje Buenos Ajres smatra svojim teritorijalnim morem oko Malvina. Argentinsko Ministarstvo spoljnih poslova zbog toga je uputilo oštru protestnu notu britanskoj ambasadi.
Rat koji je trajao 74 dana
Spor oko Foklandskih, odnosno Malvinskih ostrva, traje gotovo dva veka, ali je vrhunac dostigao 1982. godine.
Argentina smatra da su ostrva deo njene teritorije još od sticanja nezavisnosti od Španije, dok Velika Britanija tvrdi da njima upravlja od 1833. godine, kada je ponovo uspostavila kontrolu nad arhipelagom.
U aprilu 1982. argentinska vojna hunta naredila je invaziju na ostrva, računajući da će tako podići popularnost u zemlji. Britanska premijerka Margaret Tačer odgovorila je slanjem velike pomorske ekspedicije u južni Atlantik.
Rat je trajao 74 dana. Poginulo je 649 argentinskih i 255 britanskih vojnika, kao i troje stanovnika ostrva. Britanija je nakon pobede obnovila punu kontrolu nad arhipelagom, ali Argentina nikada nije odustala od svojih teritorijalnih pretenzija.
Danas na ostrvima živi oko 3.500 ljudi, od kojih se pak većina izjašnjava kao Britanci ili Foklanđani.
Da li bi ostrva jednog dana mogla da pripadnu Argentini?
Posle transparenta na Svetskom prvenstvu, britanski Gardijan objavio je komentar novinara Sajmona Dženkinsa u kojem se postavlja pitanje da li je vreme da London ponovo otvori pregovore sa Buenos Ajresom.
Dženkins podseća da se često zaboravlja da su britanske vlade pre rata 1982. ozbiljno pregovarale sa Argentinom o prenosu suvereniteta. Kako piše Gardijan, sedamdesetih godina razmatran je model prema kojem bi Argentina formalno dobila suverenitet, dok bi upravljanje ostrvima ostalo u britanskim rukama kroz dugoročni zakup i široku autonomiju stanovnika.
Autor ocenjuje da je rat prekinuo te pregovore i da je od tada svaka britanska vlada odbijala da razgovara o pitanju suvereniteta.
Dženkins smatra da nijedna prekomorska teritorija ne može zauvek ostati pod evropskom upravom i da će „pre ili kasnije“ London morati da se vrati pregovorima sa Argentinom.
Ali stanovnici ostrva žele da ostanu Britanci
Takvo mišljenje, međutim, nije zvanična britanska politika.
London se poziva na pravo stanovnika ostrva na samoopredeljenje. Na referendumu održanom 2013. godine, čak 99,8 odsto birača glasalo je za ostanak pod britanskim suverenitetom.
Britanska vlada upravo taj referendum smatra konačnim odgovorom na pitanje kome pripadaju ostrva.
Argentina, međutim, referendum ne priznaje, tvrdeći da stanovništvo čine potomci britanskih doseljenika i da zato ne može odlučivati o pitanju teritorijalnog suvereniteta.
Nova dimenzija spora – nafta
Poslednjih godina se sve više priča o potencijalnom ogromnom bogatstvu koje se krije u moru kod Foklandskih ostrva,
Kako piše Fajnenšel tajms, počela je izgradnja infrastrukture za eksploataciju naftnog polja Sea Lion, oko 220 kilometara severno od ostrva. Prva komercijalna proizvodnja očekuje se 2028. godine, dok bi proizvodnja do 2032. mogla da dostigne oko 50.000 barela dnevno.
Projekat razvijaju izraelska kompanija Navitas Petroleum i britanski Rockhopper, a procene govore da bi mogao da utrostruči bruto domaći proizvod Foklandskih ostrva.
Prema navodima Fajnenšel tajmsa, prihodi od poreza i rudne rente mogli bi da iznose oko 80.000 funti godišnje po stanovniku, što bi omogućilo finansiranje novih elektrana, vetroparkova, luke i druge infrastrukture.
Buenos Ajres smatra projekat nelegalnim
Argentina se tome oštro protivi.
Predsednik Havijer Milei ocenio je da je eksploatacija nafte oko Malvina „jednostran i nelegitiman pokušaj prisvajanja resursa koji pripadaju Argentini“, navodi Fajnenšel tajms.
Istoričarka Grejs Livingston sa Univerziteta Kembridž izjavila je za taj list da bi Argentina mogla da ima pravni osnov za osporavanje projekta, pozivajući se na rezolucije Ujedinjenih nacija koje obeshrabruju jednostrane promene statusa spornih teritorija.
Istovremeno, vlasti Foklandskih ostrva odbacuju te tvrdnje i poručuju da prirodni resursi pripadaju ostrvima kao britanskoj prekomorskoj teritoriji.
.png)
