Latinka Perović, kćerka partizanskog komandanta, postala je simbol „Druge Srbije“ koja je socijalizam videla kao „anomaliju“ koju treba ispraviti tržišnom racionalnošću.
Zoran Đinđić, čiji je otac bio oficir Jugoslovenske narodne armije, doktorirao je 1979. u Konstancu pod mentorstvom Jirgena Habermasa, vođe Frankfurtske škole, postavši tako most između jugoslovenske nomenklature i nemačke imperijalne filozofije.
Ironija je preduboka.
Habermas, arhitekta „kritičke teorije“ koju je Đinđić doneo kao ideološki okvir za „demokratsku tranziciju“, pre smrti marta 2026. postao je simbol moralnog bankrota te iste teorije. U novembru 2023., pet nedelja nakon što je izraelski genocid u Gazi počeo da ubija 75.000 Palestinaca (od kojih su 70% žene i deca), Habermas je potpisao izjavu sa trojicom nemačkih akademika tvrdnjom da je izraelska vojna osveta „opravdana u principu“ i da je „potpuno promašen standard procene kada se izraelskim akcijama pripisuju genocidna namera“. Dok su bombe palile bolnice, ovaj „kritičar“ zapadnog uma branio je „princip proporcionalnosti“ isti onaj princip koji je 1999. opravdavao bombardovanje Beograda, ili koji je poslužio Vermahtu za pravilo "100 Srba za jednog Nemca".
To je ista ona „teorija komunikativnog delanja“ koja dopušta dijalog samo onima koje Zapad priznaje kao ravnopravne, dok Srbi i Palestinci ostaju izvan kruga dostojanstva „neistorijski narodi“ koji treba da budu civilizovani bombama.
Ali ta lažna svest nije počela sa Đinđićem ili Habermasom. Ona je stara koliko i nemački idealizam. Hegel je u svojoj „Filozofiji istorije“ eksplicitno isključio Slovene iz istorijskog toka. Po njegovoj teleološkoj viziji, „istorija sveta putuje sa istoka ka zapadu, jer je Evropa apsolutni kraj istorije, Azija početak“. Za njega, Sloveni su „poljoprivredni narod“ čija pasivna zavisnost od prirode onemogućava razvoj „svesti o univerzalnosti" to jest političke moći.
„Celokupno telo ovih naroda ostaje isključeno iz našeg razmatranja,“ piše on, „jer do sada se nije pojavilo kao nezavisni element u nizu faza koje je Razum preuzeo u svetu. Da li će to učiniti ubuduće, jeste pitanje koje nas ovde ne zabrinjava; jer u ustoriji imamo posla s Prošlošću“.
To nije filozofska metafora; to je ideološka priprema za aneksiju. Kada su nemačke banke 1918. i 1941. gledale ka jugoistoku, gledale su preko Hegelovih naočara: zemlja bez istorije, narod bez suvereniteta, prostor za eksploataciju.
Austrougarski orijentalizam bio je praktična primena te hegelijanske lažne svesti. Habzburgovci su Južne Slavene videli ne kao narode već kao „elemente“ za klasifikaciju. Hrvatska je bila „zemlja vukojebina“ koja može biti transformisana u oružje protiv Srba.
Ustaštvo nije hrvatska „priroda“; to je austrijska inženjerija lažne svesti koja je Hrvate uverila da su zapadnjaci (Njestschnjein) a Srbi azijski divljaci. Ante Pavelić, osnivač Ustaša 1929., bio je produkt bečke političke škole, ne hrvatskog duha, alat koji su Habzburgovci stvorili po hegelijanskom receptu: pronađi lokalne kolaboracioniste, daj im ideologiju superiornosti, i pusti ih da kolju dok ti kontrolišeš teritoriju.
Ista formula danas operiše u Ukrajini. Od Ukrajinaca, slavenskog naroda bratskog Rusima, stvoreni su banderovci, ne zato što Ukrajinci vole fašizam, već zato što zapadna lažna svest (preko CIA i Soroša) zahteva proksi. Stepan Bandera, lider OUN-B koji je sarđivao sa nacistima u Lvovskom pogromu 1941., nakon rata je regrutovan od strane MI6 i CIA („Projekat KARTEL“ 1949.) za operacije protiv Sovjetskog Saveza. Kao što je Habzburg stvorio ustaše za Hrvate, tako su Britanci i Amerikanci stvorili banderovce za Ukrajince, orijentalistički alat koji služi istoj svrhi: pronađi linije podele u slavenskom telu, ubaci ideologiju superiornosti („Evropa“ protiv „Azije“), i gurni ih da ginu za tuđe interese. Banderovci su ustaše XXIveka, ista lažna svest da su izabrani da budu topovsko meso za imperijalne ciljeve.
Srpska „Druga Srbija“ je produkt te iste mašinerije. Oni su banderovci u terminalnom stadijumu, uvereni da su „istorijski subjekti“ (jer su čitali Habermasa u krugu dvojke) dok je ostatak Srbije „neistorijski“, primitivan, balkanski. Njihova mržnja prema sopstvenom narodu nije samo patološka; to je internalizovani hegelijanski orijentalizam, lažna svest u kojoj Srbin treba da bude civilizovan zapadnim normama, čak i ako to znači bombardovanje.
Šta se nama danas dešava? Dešava se ponavljanje scenarija. Nemačka, koja je kroz Austrougarsku i Hegela stvorila ustaše, koja je kroz Habermasa stvorila „Drugu Srbiju“, sada sama tone u istu onu zamku. Folksvagen proizvodi rakete umesto automobila, radnici idu u fabrike oružja, a AfD raste iz ekonomskog očaja, to je fašistizacija koja dolazi kada se energetski šokovi sretnu sa finansijalizacijom. Oni pripremaju novi Drang nach Osten, lov za kolateralom u trenutku kada je njihov finansijski kapital ušao u terminalnu zamku.
Mi smo u sukobu sa sistemom koji duhovnom silom pretvara suverene narode u instrumente tuđe volje. Da bi se oslobodili, moramo razbiti naočare lažne svesti koje nam govore da smo mi „pogrešni“ a Zapad „ispravan“.
Mi nismo pogrešni što smo propali; propali smo zato što su naša deca, žedno pila zapadne laži i vratila se da nas prodaju kao „neistorijske“ bizantijske ostatke koji treba da budu civilizovani NATO bombama i MMF šok terapijama.
Istinska svest počinje priznanjem da su svi ti „reformatori“ bili samo agenti nematerijalnog ali veoma realnog kolonijalnog aparata, da je LAŽNA SVEST najmoćnije oružje koje ubija pre no što krv krene da kaplje, ostavljajući narode da skandiraju za svoje ubice misleći da se bore za slobodu.
AUTOR: Ljiljana Spasović
Lažna svest kao koren svog zla
Vesti
Autor: Glas javnosti
Autor: Glas javnosti
Lažna svest je oružje koje ubija pre nego što krv poteče.
Ona jeste ono što je decu nomenklature pretvorila u izdajnike, što je „reformiste“ učinilo zaverenicima protiv sopstvene zemlje, što Hrvate pretvara u ustaše, a Ukrajince u banderovce koji skandiraju „Slava Ukraini“ dok skaču u smrt u Donbasu.
Nomenklaturna deca Jugoslavije, sinovi i kćeri onih koji su gradili železaru u Zenici i partizanske bolnice u Jajcu, odrasli su u toj lažnoj svesti da su Evropljani.
Biljana Srbljanović, rođena 1970. u Stokholmu kao ćerka člana jugoslovenske ambasade, odrastala je u diplomatskoj zaštitničkoj mreži nomenklature, da bi kasnije postala glasnogovornica „evropskih vrednosti“ i NATO bombardovanja, autorica dnevnika objavljenih u Špigelu tokom agresije 1999., nosilac nemačke nagrade Ernst Toler. Kao i mnoga druga diplomatska deca, ona je usvojila identitet „evropskog autsajdera“, kritičarke „primitivne“ Srbije dok je sama bila produkt iste one klase koja je pijana od zapadnih stipendija gurala zemlju u propast.
Latinka Perović, kćerka partizanskog komandanta, postala je simbol „Druge Srbije“ koja je socijalizam videla kao „anomaliju“ koju treba ispraviti tržišnom racionalnošću.
Zoran Đinđić, čiji je otac bio oficir Jugoslovenske narodne armije, doktorirao je 1979. u Konstancu pod mentorstvom Jirgena Habermasa, vođe Frankfurtske škole, postavši tako most između jugoslovenske nomenklature i nemačke imperijalne filozofije.
Ironija je preduboka.
Habermas, arhitekta „kritičke teorije“ koju je Đinđić doneo kao ideološki okvir za „demokratsku tranziciju“, pre smrti marta 2026. postao je simbol moralnog bankrota te iste teorije. U novembru 2023., pet nedelja nakon što je izraelski genocid u Gazi počeo da ubija 75.000 Palestinaca (od kojih su 70% žene i deca), Habermas je potpisao izjavu sa trojicom nemačkih akademika tvrdnjom da je izraelska vojna osveta „opravdana u principu“ i da je „potpuno promašen standard procene kada se izraelskim akcijama pripisuju genocidna namera“. Dok su bombe palile bolnice, ovaj „kritičar“ zapadnog uma branio je „princip proporcionalnosti“ isti onaj princip koji je 1999. opravdavao bombardovanje Beograda, ili koji je poslužio Vermahtu za pravilo "100 Srba za jednog Nemca".
To je ista ona „teorija komunikativnog delanja“ koja dopušta dijalog samo onima koje Zapad priznaje kao ravnopravne, dok Srbi i Palestinci ostaju izvan kruga dostojanstva „neistorijski narodi“ koji treba da budu civilizovani bombama.
Ali ta lažna svest nije počela sa Đinđićem ili Habermasom. Ona je stara koliko i nemački idealizam. Hegel je u svojoj „Filozofiji istorije“ eksplicitno isključio Slovene iz istorijskog toka. Po njegovoj teleološkoj viziji, „istorija sveta putuje sa istoka ka zapadu, jer je Evropa apsolutni kraj istorije, Azija početak“. Za njega, Sloveni su „poljoprivredni narod“ čija pasivna zavisnost od prirode onemogućava razvoj „svesti o univerzalnosti" to jest političke moći.
„Celokupno telo ovih naroda ostaje isključeno iz našeg razmatranja,“ piše on, „jer do sada se nije pojavilo kao nezavisni element u nizu faza koje je Razum preuzeo u svetu. Da li će to učiniti ubuduće, jeste pitanje koje nas ovde ne zabrinjava; jer u ustoriji imamo posla s Prošlošću“.
To nije filozofska metafora; to je ideološka priprema za aneksiju. Kada su nemačke banke 1918. i 1941. gledale ka jugoistoku, gledale su preko Hegelovih naočara: zemlja bez istorije, narod bez suvereniteta, prostor za eksploataciju.
Austrougarski orijentalizam bio je praktična primena te hegelijanske lažne svesti. Habzburgovci su Južne Slavene videli ne kao narode već kao „elemente“ za klasifikaciju. Hrvatska je bila „zemlja vukojebina“ koja može biti transformisana u oružje protiv Srba.
Ustaštvo nije hrvatska „priroda“; to je austrijska inženjerija lažne svesti koja je Hrvate uverila da su zapadnjaci (Njestschnjein) a Srbi azijski divljaci. Ante Pavelić, osnivač Ustaša 1929., bio je produkt bečke političke škole, ne hrvatskog duha, alat koji su Habzburgovci stvorili po hegelijanskom receptu: pronađi lokalne kolaboracioniste, daj im ideologiju superiornosti, i pusti ih da kolju dok ti kontrolišeš teritoriju.
Ista formula danas operiše u Ukrajini. Od Ukrajinaca, slavenskog naroda bratskog Rusima, stvoreni su banderovci, ne zato što Ukrajinci vole fašizam, već zato što zapadna lažna svest (preko CIA i Soroša) zahteva proksi. Stepan Bandera, lider OUN-B koji je sarđivao sa nacistima u Lvovskom pogromu 1941., nakon rata je regrutovan od strane MI6 i CIA („Projekat KARTEL“ 1949.) za operacije protiv Sovjetskog Saveza. Kao što je Habzburg stvorio ustaše za Hrvate, tako su Britanci i Amerikanci stvorili banderovce za Ukrajince, orijentalistički alat koji služi istoj svrhi: pronađi linije podele u slavenskom telu, ubaci ideologiju superiornosti („Evropa“ protiv „Azije“), i gurni ih da ginu za tuđe interese. Banderovci su ustaše XXIveka, ista lažna svest da su izabrani da budu topovsko meso za imperijalne ciljeve.
Srpska „Druga Srbija“ je produkt te iste mašinerije. Oni su banderovci u terminalnom stadijumu, uvereni da su „istorijski subjekti“ (jer su čitali Habermasa u krugu dvojke) dok je ostatak Srbije „neistorijski“, primitivan, balkanski. Njihova mržnja prema sopstvenom narodu nije samo patološka; to je internalizovani hegelijanski orijentalizam, lažna svest u kojoj Srbin treba da bude civilizovan zapadnim normama, čak i ako to znači bombardovanje.
Šta se nama danas dešava? Dešava se ponavljanje scenarija. Nemačka, koja je kroz Austrougarsku i Hegela stvorila ustaše, koja je kroz Habermasa stvorila „Drugu Srbiju“, sada sama tone u istu onu zamku. Folksvagen proizvodi rakete umesto automobila, radnici idu u fabrike oružja, a AfD raste iz ekonomskog očaja, to je fašistizacija koja dolazi kada se energetski šokovi sretnu sa finansijalizacijom. Oni pripremaju novi Drang nach Osten, lov za kolateralom u trenutku kada je njihov finansijski kapital ušao u terminalnu zamku.
Mi smo u sukobu sa sistemom koji duhovnom silom pretvara suverene narode u instrumente tuđe volje. Da bi se oslobodili, moramo razbiti naočare lažne svesti koje nam govore da smo mi „pogrešni“ a Zapad „ispravan“.
Mi nismo pogrešni što smo propali; propali smo zato što su naša deca, žedno pila zapadne laži i vratila se da nas prodaju kao „neistorijske“ bizantijske ostatke koji treba da budu civilizovani NATO bombama i MMF šok terapijama.
Istinska svest počinje priznanjem da su svi ti „reformatori“ bili samo agenti nematerijalnog ali veoma realnog kolonijalnog aparata, da je LAŽNA SVEST najmoćnije oružje koje ubija pre no što krv krene da kaplje, ostavljajući narode da skandiraju za svoje ubice misleći da se bore za slobodu.
AUTOR: Ljiljana Spasović
SKINI APLIKACIJU
