Pokret za odbranu Kosova i Metohije: Posle skrivljenog brodoloma – „spas“ kod okupatora
Autor: Glas javnosti
Posle srpske pogibije u Banjskoj 24. septembra 2023, naša javnost je 29. septembra s nevericom slušala kako predsednik Srbije Aleksandar Vučić s odobravanjem govori o slanju novih trupa NATO na Kosovo i Metohiju, jer će „Kurti manje da divlja“. Od kada je samozvani predsednik „vlade Kosova“ započeo svakodnevni teror nad Srbima s namerom da ukloni poslednje ostake države Srbije na Kosovu i Metohiji, pripadnici okupacionih jedinica NATO pakta su, u najboljem slučaju, nemo posmatrali, a neretko i potpomagali Kurtijeve bandite.
Počev od 1999, preko plamenog marta 2004, pa sve dosad, NATO nikada nije sprečio niti sprečavao organizovani albanski juriš na Srbe, njihovu imovinu i duhovnu baštinu. Ako su komandanti nekih jedinica, vođeni hrišćanskim i ljudskim osećanjem, zaštitili Dečane, Patrijaršiju, Gorioč, pokoji srpski dom ili čoveka, to nije zasluga NATO organizacije, nego su to bili svetli izuzeci, koji su se u datom času upravo oteli kontroli glavnokomandujućih. Jedino u čemu su NATO snage „pripomagale“ Srbima jeste da napuštaju svoja domaćinstva i crkve, ili ostanu i izginu, ni za trenutak ne pomišljajući da ih zaštite. Prema tome, iole upućeni znaju (zna to i predsednik naše države) da najavljeno brojčano uvećanje NATO trupa ima za cilj učvršćivanje kosovske „državnosti“, nikako zaštitu Srba.
Bratstvo po oružju NATO i kurtijevaca još jednom je potvrđeno 24. septembra, dovođenjem srpskih rodoljuba pred cevi uniformisanih albanskih terorista. Aleksandar Vučić bi umesto pokornog odobravanja većeg prisustva NATO vojnika morao da razmisli o ličnoj odgovornosti zbog katastofalnog avanturizma na Kosovu i Metohiji. On snosi krivicu što su srpski rodoljubi, predvođeni njegovim “čovekom od poverenja” Milanom Radoičićem, ubačeni u osinje gnezdo naoružanih albanskih bandi i njihovih NATO zaštitnika. Ovu činjenicu ne mogu da sakriju pokreti srpske vojske i policije prema administrativnoj liniji, koji su se još jednom završili povlačenjem, u poruzi i sramoti. U isto vreme, izvršioce terora nad Srbima predsednik Srbije naziva „kosovskim policajcima“, za kojima je, prema njegovoj zaprepašćujućoj izjavi, naša država u sredu takođe zvanično žalila.
Aleksandar Vučić zaboravlja da mandat za bezbednosno prisustvo na Kosovu i Metohiji trupama KFOR-a, a ne NATO-a, može dati samo Savet bezbednosti. NATO nije vlastan da samostalno, pa makar i uz saglasnost svojeg, kao i Kurtijevog saveznika Vučića, donosi odluke o slanju vojske u nepostojeću misiju NATO na KiM. U stvarnosti i nažalost, još od 1999. trupe KFOR-a uglavnom su bile iz zemalja NATO saveza, tako da su se vremenom, naročito od proglašenja „nezavisnosti“ tzv. Kosova, oficiri ove okupatorske vojne sile ponašali kao da su tamo legalno s mandatom svoje komande u Briselu, a ne Saveta bezbednosti UN.
No ako predsednik Srbije „zaboravlja“ ovaj važan moment, tada Srbiji strateški ukida mogućnosti ukazivanja na sistemsku zloupotrebu mandata UN od strane tuđinske vojske u južnoj srpskoj pokrajini, što je suštinski čini okupatorom dela srpske države. Baš takva „zaboravnost“ bila je standardni manevar zapadnjačkog normalizovanja eklatantnih zloupotreba i stvaranja „nove realnosti na terenu“.
Pokret za odbranu Kosova i Metohije ukazuje na to da je posle događaja u Banjskoj srpski narod na Kosovu i Metohiji doveden u još teži položaj. Aleksandar Vučić je ukinuo srpsku policiju i civilnu zaštitu na severu Kosova, poslao srpske policajce u paravojnu “Kosovsku policiju”, potom ih odatle izveo, da bi posle njegovih najnovijih katastrofalnih poteza, plaćenih ljudskim životima, srpski narod na severu Kosova ostao u potpunosti prepušten teroru albanskih šovinista i njihovih NATO zaštitnika. Ponavljamo poziv Aleksandru Vučiću da, umesto što podstiče NATO da dovrši okupaciju dela naše zemlje, zbog gaženja Ustava i propale politike podnese hitnu i neopozivu ostavku.
SKINI APLIKACIJU
