Šta povezuje uspešne ljude?

Šta povezuje ljude koji uspeju u životu? Jedna navika iz detinjstva izdvaja se u dugoročnom istraživanju koje je pratilo više od 1.000 ljudi.

Postoji jedna navika iz detinjstva koja se kasnije može videti u gotovo svakom delu života – od odnosa prema novcu do toga kako čovek reaguje kada nešto ne ide po planu. Istraživanja pokazuju da samokontrola može biti važan pokazatelj toga kako ćemo se nositi sa izazovima mnogo godina kasnije.

Jedno od najpoznatijih dugoročnih istraživanja pratilo je više od 1.000 dece sa Novog Zelanda sve do odraslog doba. Naučnici su želeli da vide da li osobine koje se primećuju u ranom detinjstvu imaju veze sa zdravljem, ponašanjem i životnim ishodima kasnije.

Rezultati su pokazali nešto zanimljivo: sposobnost deteta da kontroliše impulse i istraje može imati značajan trag i decenijama kasnije.

Navika iz detinjstva koja se vidi i mnogo godina kasnije

U pitanju je samokontrola – sposobnost da zastanemo, razmislimo i ne uradimo odmah ono što nam je u tom trenutku najprivlačnije.

Kod dece se ona vidi u sasvim običnim situacijama. Neko može da sačeka svoj red, završi zadatak pre nego što ode da se igra ili odloži ono što želi za kasnije.

Takve stvari deluju sitno kada ih posmatramo kod deteta. Međutim, sličan obrazac može da se pojavi i u odraslom dobu.

Čovek koji ume da kontroliše trenutne impulse lakše može da istraje u učenju, poslu, štednji ili drugim dugoročnim ciljevima.

Nije sve u inteligenciji

Visok IQ može da pomogne u rešavanju problema i učenju, ali sam po sebi ne garantuje uspešan život.

U dugoročnim istraživanjima pokazalo se da različite osobine i ponašanja mogu biti povezani sa kasnijim životnim ishodima. Samokontrola je među njima posebno zanimljiva jer utiče na svakodnevne odluke.

Neko može biti veoma pametan, a da ipak teško odoleva impulsivnoj kupovini, brzo odustaje kada naiđe prepreka ili stalno bira kratkoročno zadovoljstvo umesto cilja koji zahteva vreme.

Sa druge strane, osoba prosečnih sposobnosti može daleko dogurati ako ume da bude istrajna, organizovana i dovoljno strpljiva da sačeka rezultat.

Kako se samokontrola vidi u svakodnevnom životu

Odrasla osoba ne razmišlja o samokontroli dok plaća račun, završava posao ili odlučuje da li će nešto kupiti. Ipak, upravo se u takvim sitnicama ona često pokazuje.

Umesto da potroši sve što ima, neko će deo novca ostaviti sa strane. Umesto da odustane posle prvog neuspeha, pokušaće ponovo. Umesto da reaguje u afektu, sačekaće da se smiri.

Nijedna od ovih odluka sama po sebi neće promeniti život. Problem je što se dobre i loše odluke ponavljaju godinama, pa njihov zbir vremenom postaje veoma važan.

Zato se osobina koja je kod deteta izgledala kao sposobnost da sačeka ili završi ono što je počelo kasnije može pretvoriti u mnogo širi obrazac ponašanja.

Dobra vest je da se ova navika može vežbati

Ako neko kao dete nije bio posebno strpljiv ili disciplinovan, to ne znači da je zauvek takav.

Samokontrola nije osobina koja se jednom zauvek dobije. Može da se razvija kroz male, ponovljene navike. Postavljanje realnih ciljeva, odlaganje nepotrebne kupovine, završavanje započetih obaveza i pravljenje plana mogu pomoći da se ona postepeno ojača.

Zato ova priča nije poruka da je detinjstvo odredilo vašu sudbinu.

Mnogo je važnije ono što radimo sa svojim navikama danas. A ako postoji jedna lekcija koju možemo izvući iz ovakvih istraživanja, ona je jednostavna: nije dovoljno biti pametan – važno je znati šta ćemo uraditi sa onim što imamo.


Glas javnosti /K03S 

SKINI APLIKACIJU