Sve o AUTOFAGIJI, načinu ishrane koji je zaludeo i SRBE, ali nije za svakoga

Ljudi širom sveta poslednjih godina oduševljeni su dijetama koje su slične onome što je u našoj tradiciji poznato kao post – moderan naziv iz engleskog jezika je „interemittent fasting“ a prevodi se i kao gladovanje. Ove dijete podrazumevaju periode potpunog gladovanja od najčešće 16 sati u toku dana bez hrane dok se ostatak dana sve namirnice konzumiraju u normalnoj količini.

Planetarna popularnost dijeta koje se zasnivaju na „povremenom postu“ ima naučno utemeljenje u otkrićima o autofagiji.

Iako se dugo preporučivalo, kao najzdraviji način ishrane, da se jede više manjih obroka a češće, i do pet puta dnevno, poslednji nutrcionistički trendovi idu u suprotnom pravcu, i zasnovani su na novim naučnim otkrićima. Post odnosno dijeta zasnovana na periodima gladovanja bazira se na procesu autofagije koji je naučno istražen i njegova pozitivna dejstva dokazao je Jošinori Osumi, japanski biolog, koji je za otkrića u vezi autofagije, 2016. godine dobio Nobelovu nagradu za medicinu. Upravo ovo naučno utemeljenje učinilo je dijetu zasnovanu na autofagiji planetarno popularnom i razlikuje je od mnogih drugih popularnih a nedovoljno istraženih mehanizama za korigovanje prehrambenih navika i kilaže.

Gladovanje može da se sprovodi na različite načine. Ona preporučuje da dinamika gladovanja bude 16 sati svaki dan (pri tome se u periodu od 8 sati uzima hrana, a u kontinuiranom periodu od 16 sati ništa ne jede, nego se pije samo voda), ili da se period gladovanja produži na više dana, npr. 2 dana u toku nedelje, ili 7 dana u toku nekoliko meseci.

Granice koje osoba može da izdrži vrlo su individualne, pa se zato ne preporučuje usvajanje opštih saveta, nego treba pratiti svoje mogućnosti.

Da li je ova dijeta zaista tako efikasna i ostavlja li neke negativne posledice na organizam, za Demostat je odgovorio dr Dejan Škorić, hematonkolog sa Unverzitetske dečije klinike „Tiršova“, koji je i sam isprobao i osetio pozitivne efekte autofagije.

– Autofagija je naučno dokazani proces. Japanca Jošinorija Osumija, koji je istraživao autofagiju, uživo sam slušao na svetskom kongresu dečje onkologije, koji je održan 2018. godine u Kjotou. Predavanje je bilo izuzetno i od tada sam lično zainteresovan za autofagiju. Povremeno je primenjujem i uspeo sam da podignem psihofizičku kondiciju, koja mi je bila narušena posle teških sportskih povreda, otkrio nam je dr Škorić.

On preporučuje primenu autofagije svima: mladima, starijim, zdravim i bolesnim osobama.

– Svima će autofagija unaprediti zdravlje, doprineti u lečenju određenih bolesti i usporiti starenje. Najkraći period gladovanja koji aktivira autofagiju u ćeliji je 12 časova, a optimalno je od 16 do 24 časa. Zbog toga je veoma važno da večera ne bude posle 20 h, a da doručak bude posle 8 h sledećeg dana. Ako želimo da pokrenemo snažnu autofagiju, period gladovanja treba da bude najmanje 16 časova (večera u 18 h, a doručak posle 10 h sledećeg dana. Autofagiju mogu da primenjuju svi, osim osobe koje boluju od dijabetesa tip I (insulin zavisni dijabetes) i deca u razvoju, tj., do završetka puberteta, istakao je naš lekar.

Iako se radi o procesu koji je već urođen našem organizmu i prirodno se dešava, potrebno ga je i podstaći odnosno pokrenuti čišćenje.

– Autofagija je metabolički proces, koji pomaže da se ćelije oslobode otpada i toksina. U toku autofagije, u ćeliji se uništavaju nepotrebne i oštećene čestice (ćelijski otpadni materijal –najčešće oštećeni proteini), a od njega nastaju nove aminokisline koje služe za sintezu novih proteina i glukoza koja je izvor energije. Prema tome, autofagija čisti ćelije od oštećenih delova i zamenjuje ih sa novim delovima. Na ovaj način se u toku autofagije telo regeneriše, sprečava se ubrzano starenje i gubi se višak kilograma. Pored toga, autofagijom se ne uklanjaju samo sopstveni oštećeni materijali, već i strani toksični materijal koji u organizam ulazi putem hrane, vode i vazduha, ukazuje Škorić.

Prema njegovim rečima autofagija se pokreće gladovanjem i fizičkom aktivnošću. Ako neko uzima obilne i česte obroke, naročito u kasnim večernjim satima, autofagija izostaje. Autofagija je evolutivni proces kojim omogućava organizmu da preživi bez hrane, stvarajući iz otpadnog matrijala nove proteine i glukozu. U toku autofagije povećana je sekrecija hormona glukagona, koji je zadužen za stvaranje glukoze iz otpadnog ćelijskog materijala. Glukoza služi kao izvor energije. Pored toga, u toku autofagije se sekretuje i hormon rasta koji doprinosi regeneraciji ćelija i tkiva.

Posebne vežbe – intervalni trening visokog intenziteta

HIIT su posebne vežbe u koje spadaju na primer: sprint na sportskom terenu, trčanje na pokretnoj traci ili veoma brzo izvođenje vežbi na eliptičnoj spravi, piše portal samoobrazovanje. Na temu zdrave ishrane i autofagije oni su analizirali i vežbe koje su veoma dobar način za stimulisanje autofagije. Treba imati na umu da je autofagija telesna reakcija na stres, a vežbanje visokog intenziteta nam donosi baš taj dobar stres jer čin tu malu razliku: izaziva u našem telu poželjne i povoljne biohemijske promene. Bićete taman toliko pod opterećenjem da mišići ojačaju (i podstaknu autofagiju) bez oštećenja. Vežbajte barem 20-30 minuta dnevno kako biste mišićima i zglobovima dali optimalan podsticaj.

Iskustva poznatih

U Srbiji je među prvim poznatim ličnostima na ovu temu pričao naš najbolji teniser Novak Đoković koji je sredinom ove godine priznao da primenjuje autofagiju već godinu i po dana i gladuje po 16 sati što je isprva bilo malo neobično jer su vrhunskom sportisti potrebniji redovniji obroci.

Ovu ideju prihvatio je i osnivač najveće internet zajednice na ovim prostorima Burek.com Ivan Minić koji u svom projektu Zdravlje u fokusu, kaže da "Intermittent fasting" ima svoje pozitivne posledice po organizam.

Do oboljevanja od koronavirusa autofagiju je praktikovao i pevač i glumac Đorđe David.

- To je odlična stvar za osobe koje imaju višak masti kod sebe. Rezultati su vidljivi već posle 7 dana. Počeo sam brže da razmišljam, žešće da vežbam i imam više energije. Autofagija daje ozbiljne rezultate, još ako ne pijete sokove i alkohol, već samo vodu i izbacite gricaklice, onda je to to. Potrebna je puna posvećenost i maksimalna diciplina - poručuje muzičar.

Najavio je da će vrlo brzo da se vrati na režim od 16 sati nakon što je čekao da mu se organizam oporavi, a i noga koju je povredio, zaraste.

Ako je organizam iscrpljen, gladovanje između 13 i 16 sati može da bude kontraproduktivno i dovede do pada imuniteta.

"Za" i "protiv"

Iako prave razloge protiv ovakvog načina ishrane nema, upozorava se da postoje zdravstvena stanja kod koji se ne preporučuje autofagija, a to su: trudnoća, niz psihoneuralgijskih - psihosomatskih oboljenja u poodmaklom stadijumu, poodmakli stadijumi malignih oboljenja krvi, gnojni procesi unutrašnjih organa povezani sa nepokretnošću čoveka, druge hronične bolesti i starost. U takvim slučajevima se treba dobro informisati i konsultovati sa lekarom.

Nutricionista Jasna Vujičić saglasna je sa njom i navodi da je autofagija primenjiva samo za zdrave odrasle osobe, ali i da ne podržava ovu metodu.

- Ovo nije neka fad dijeta koja služi da skinete koji kilogram i centimetar sa stomaka ili butina i posle nastavite po starom. I najmanji unos hrane tokom perioda uzdržavanja od hrane odlaže/prekida proces autofagije. Kao nutricionista, nisam pristalica ovakvog režima ishrane - izričita je Vujičić.

Neželjeni efekti

Ona je ukazala na neželjene efekte poput: izrazitog pada nivoa šećera u krvi, glavobolje, fizičke malaksalosti, amenoreje (izostanka menstruacije) kod žena, pojačanog apetita na kraju 16-časovnog ciklusa uzdržavanja od hrane, probleme sa varenjem (nadimanje, gasovi), jo-jo efekat kada posle svakodnevne autofagije odustanete od daljeg praktikovanja iste i dobijanje na kilaži.

Samo na vama je da li ćete da pobeđujete sebe u lošim navikama kroz autofagiju ili neku drugu metodu. A ako već imate dobru volju, gledajte da vam bezbednost bude na prvim mestu.

(Glas javnosti/Danas/B92)

SKINI APLIKACIJU