Emocije deca "prepisuju" od vas
Autor: Glas javnosti
Njihovi ispadi besa su zapravo skrivena poruka, kaže psihološkinja
Dečje emocije se često manifestuju kroz ponašanje, pa vikanje, bes ili kršenje pravila mogu biti način na koji deca pokazuju strah, frustraciju ili druga osećanja sa kojima se teško nose.
Psiholog Džuli Fraga ističe da roditelji mogu pomoći deci tako što će pokušati da razumeju šta se zapravo krije iza njihovog ponašanja.
"Loše ponašanje je normalan deo odrastanja i zapravo predstavlja oblik komunikacije koji ukazuje na skrivene strahove i brige u pozadini", objašnjava Fraga za CNBC.
Prema njenim rečima, roditelji koji se uspešno nose sa dečjim ispadima rade sledećih pet stvari koje njihovoj deci pomažu da postanu emocionalno inteligentnija.
Prvo se smire
Kada dete viče ili ima ispad besa, roditelj se lako može uznemiriti, ali deca uče posmatrajući ponašanje odraslih. Fraga zato savetuje roditeljima da se najpre sami smire, na primer pomoću dubokog disanja. "Emocije su zarazne, pa kada roditelj ostane miran, i dete preuzima taj mir i tako uči kako da reguliše sopstvena snažna osećanja", ističe ona.
Pokušavaju da otkriju šta se krije iza ponašanja
Umesto naređenja i pokušaja da odmah zaustave neželjeno ponašanje, uspešni roditelji pokušavaju da otkriju šta se krije iza njega. Dete koje laže možda se plaši kazne, dok tinejdžer koji krši pravila verovatno traži više samostalnosti.
"Budite radoznali i zapitajte se šta se detetu dešava da se tako ponaša", savetuje Fraga i dodaje da je otkrivanje stvarnog uzroka ključni korak ka rešavanju problema.
Pomažu detetu da imenuje svoje emocije
Laganje, izbegavanje i bes ponekad služe kao odbrana od neprijatnih osećanja poput stida, krivice ili tuge. Roditelji mogu pomoći detetu da prepozna i imenuje emociju koja stoji iza njegovog ponašanja.
"Jednostavna pitanja poput ‘Jesi li tužan?’, ‘Da li osećaš bes?’ ili ‘Jesi li zabrinut?’ dobar su početak", navodi Fraga. Imenovanje emocija značajno pomaže u smanjenju njihovog intenziteta.
Analiziraju sopstveno ponašanje
Deca često oponašaju obrasce koje vide kod odraslih, pa Fraga roditeljima preporučuje da razmisle i o sopstvenim reakcijama na teške emocije.
"Zapitajte se kako se vi nosite sa svojim emocijama i šta radite kada ste besni, tužni ili uplašeni", savetuje ona. Ako roditelj osvesti sopstvena osećanja i način na koji ih pokazuje, lakše će uočiti ponašanja koja dete možda preuzima od njega.
Uzimaju u obzir nakupljeni stres
Glad, umor, usamljenost i drugi izvori stresa mogu deci drastično otežati kontrolisanje emocija i uticati na njihovo ponašanje. Zato je pre kažnjavanja ili rasprave vredno razmisliti da li postoji neka osnovna potreba koja trenutno nije zadovoljena.
"Pokušajte prvo da zadovoljite te osnovne potrebe i posmatrajte hoće li se ponašanje promeniti", savetuje Fraga. Obrok, odmor ili kvalitetno vreme provedeno zajedno ponekad mogu sasvim sami da smire napetu situaciju.
Glas javnosti /U01S
SKINI APLIKACIJU
