Što su bliže ekvatoru, ptice su sve šarenije

Stručnjaci su novim ispitivanjem potvrdili Darvinovu teoriju da se iste ptičje vrste razlikuju po boji perja u zavisnosti od kraja u kojem žive

Čarls Darvin je bio u pravu kada je pre skoro dva veka izneo teoriju da su ptice sve šarenije što su bliže ekvatoru, tvrde britanski naučnici. Njihovo ispitivanje nedavno je objavljeno u časopisu „Nejčer ekolidži end evoljušn”. Oni su uz pomoć najsavremenijih metoda, koristeći veštačku inteligenciju, uspeli da otkriju koliko ima boje na fotografijama više od 24.000 prepariranih ptica iz kolekcije britanskog Prirodnjačkog muzeja u Hertfordširu i utvrdili su da su tropske ptice, kojima je prirodno stanište u blizini ekvatora, čak za 30 odsto šarenije od onih koje žive bliže polovima, prenose svetski mediji. Zahvaljujući „dubokom učenju” – posebnoj tehnici veštačke inteligencije, izvukli su podatke iz piksela fotografija i identifikovali boju na 1.500 različitih delova perja svake proučavane ptice.

Time su dva stoleća kasnije stručnjaci potvrdili ono što su čuveni istraživači poput Darvina, Aleksandra fon Humbolta i Alfreda Rasela Volasa primetili tokom svojih ekspedicija – da su ptičje vrste, naročito vrapci, zebe, kosovi i ptice pevačice koje žive bliže tropima daleko šarenije.

„Što se više približavamo tropima to je veći porast u raznolikosti strukture, gracioznosti oblika i mešavini boja organskog života”, zapisao je 1850. godine nemački prirodnjak Humbolt, tokom istraživanja tropskih predela.


Činjenicu da iste vrste ptica u različitim staništima imaju drugačiju boju perja naučnici su od početka povezivali sa staništem i prirodnom potrebom da se ove ptice zaštite od napadača – one čije je stanište u predelima bogatim najrazličitijim bojama imaju šareno perje, dok iste vrste koje žive dalje od ekvatora imaju perje ujednačenijih boja. Perje ptica pomenutih vrsta koje žive bliže polovima je praktično jednoobrazno, u sivim tonovima, slično bojama okoline u kojoj žive. Baš ta mogućnost da se „stope” sa staništem pruža im zaštitu od predatora.

„Tokom istraživanja otkrili smo da se izgled ptica menja sa staništem u kojem žive, pa što su bliže tropskim krajevima i njihovo perje postaje šarenije, sa jarkim i živim bojama. Međutim, dalek je put pred nama u nastavku istraživanja, jer ima još mnogo toga da se nauči o preciznim ekološkim i evolucionim faktorima koji dovode do povećane šarenolikosti tropskih vrsta”, izjavio je dr Kris Kuni iz Škole bioloških nauka Univerziteta u Šefildu, koji je zajedno sa dr Gevinom Tomasom vodio pomenuto istraživanje.

Agroinfo.rs/P02S

SKINI APLIKACIJU