Koliko dnevno treba šetati da bi se održala kilaža
Autor: Glas javnosti
Većina ljudi koji smršaju teško održava postignutu težinu na duge staze, a povratak kilograma česta je pojava nakon što se ublaže dijetetski napori i vrate uobičajene rutine.
Naučnici još uvek pokušavaju da otkriju šta razlikuje onu malu grupu koja uspeva da zadrži novu težinu nakon mršavljenja od onih koji je vrate, a sve je više dokaza koji upućuju na to da bi svakodnevno kretanje moglo biti deo odgovora.
Preliminarna sistemska analiza 14 studija, objavljena u časopisu International Journal of Environmental Research and Public Health, sugeriše da je hodanje oko 8.500 koraka dnevno povezano s uspešnim održavanjem težine nakon dijete. Analizom je ispitano kako se dnevni broj koraka menjao tokom faza mršavljenja i održavanja težine u programima za pretilost baziranim na promeni životnog stila.
U svim studijama uključenim u pregled, učesnici su na početku u proseku beležili oko 7.200 koraka dnevno. Tokom faze mršavljenja dnevni broj koraka porastao je na otprilike 8.400 do 8.500, uz prosečan gubitak težine od oko 4 posto. Međutim, početni nivo aktivnosti nije bio pouzdan pokazatelj količine kilograma koju su učesnici izgubili.
Ključno otkriće pojavilo se kasnije. Tokom faze održavanja, učesnici koji su uspešno zadržali postignutu težinu nastavili su da hodaju oko 8.500 koraka dnevno ili više, dok je manji broj koraka bio povezan s ponovnim debljanjem. Važno je napomenuti da su nalazi pregleda preliminarni i posmatrački te ne utvrđuju uzročno-posledičnu vezu.
Razlika između gubitka kilograma i njihovog održavanja odražava ono što kliničari često viđaju, kaže Yen-Yi Juo, hirurg i lekar specijalizovan za pretilost. "Održavanje težine zahteva savladavanje prirodne sklonosti tela da sačuva ravnotežu, u ovom slučaju telesnu masu, dok je sam gubitak kilograma često jednostavnija, kratkoročna intervencija", rekao je Juo za Newsweek.
Uporedio je održavanje težine s balansiranjem na jednoj nozi. "Većina ljudi može nakratko da podigne jednu nogu i balansira sekundu-dve, ali znatno je teže zadržati taj položaj duže vreme. Slično je i s održavanjem težine: ono uključuje stalno fiziološko prilagođavanje i regulaciju", objasnio je.
Prema Juou, telo se aktivno opire dugoročnom gubitku težine kroz hormonalne i metaboličke promene. Nivoi hormona gladi rastu, metabolizam može da se uspori, a potrošnja energije se smanji – sve to gura telo nazad prema ranijoj težini.
Nalazi pregleda upućuju na to da fizička aktivnost može pomoći u suzbijanju nekih od ovih dejstava. "Redovno vežbanje može pomoći u očuvanju mišićne mase i održavanju bazalnog metabolizma, a oboje može doprineti dugoročnoj stabilnosti težine", rekao je Juo.
Ipak, upozorio je da veći broj koraka možda nije jedini pokretač uspeha. Ostaje nejasno da li više hodanja uzrokuje direktno bolje održavanje težine ili jednostavno odražava šire pridržavanje zdravih navika, uključujući ishranu, spavanje i praćenje napretka.
"Jedno od velikih ograničenja u istraživanju pretilosti jeste to što su se kliničari donedavno uveliko oslanjali na indeks telesne mase umesto na rutinsko praćenje sastava tela. Zbog toga još uvek ne razumemo u potpunosti koliki je stvarni doprinos očuvanja mišića, metaboličkog prilagođavanja i pridržavanja zdravih navika u dugoročnom održavanju težine", zaključio je.
Glas javnosti /B01S
SKINI APLIKACIJU
