Svaka emocija ima svoj organ
Zdravlje
Autor: Glas javnosti
Autor: Glas javnosti
Emocije, misli i telo su povezani. Emocije su duboko ukorenjene u našem biću. Nerazrešene negativne emocije često postaju vladari, upravljajući našim unutrašnjim svetom. Kao nevidljivi gospodari, mogu nas dovesti do ivice.
Kada potisnemo emocije, one ne nestaju - umesto toga, zadržavaju se u našoj podsvesti. Ova “zarobljena” osećanja mogu postati koren depresije, anksioznosti i drugih unutrašnjih konflikata. A mogu i da se manifestuju kroz fizički bol bolesti i stanja.
Ovo se dešava zato što naše emocije i naš bol dele iste nervne puteve i centre u mozgu, pa se tako mogu međusobno preplitati.
Kada smo pod stresom, anksiozni, ljuti ili tužni, naše telo luči hormone stresa, kao što su kortizol i adrenalin, koji mogu da povećaju osetljivost na bol i da smanje prag bola.
Kada smo pod uticajem negativnih emocija, naš mozak može da pojača signale bola koji dolaze iz tela, pa tako bol postaje intenzivniji i neprijatniji. S druge strane, kada smo srećni, zadovoljni, smireni ili zahvalni, naše telo luči hormone sreće, kao što su endorfini, serotonin i dopamin, koji mogu da smanje osetljivost na bol i da povećaju prag bola.
Kada smo pod uticajem pozitivnih emocija, naš mozak može da smanji signale bola koji dolaze iz tela, pa tako bol postaje slabiji i podnošljiviji.
Pozitivne emocije jačaju organe
Misli i emocije mogu da aktiviraju ili inhibiraju različite organe, utičući na njihovu funkciju i zdravlje. Svaki organ je povezan sa određenom emocijom, koja može da ga ojača ili oslabi, u zavisnosti od toga da li je pozitivna ili negativna.
Srce predstavlja ljubav, a krv je radost. Srce pumpa krv kroz telo, snabdevajući ga kiseonikom i hranljivim materijama. Kada osećamo ljubav i radost, naše srce kuca jače i brže, a naše lice i telo postaju rumeni i topli. Međutim, kada osećamo tugu, usamljenost, očaj ili gubitak, naše srce se skuplja i usporava, a naše lice i telo postaju bledi i hladni. Dugotrajna tuga može da dovede do srčanih problema, kao što su aritmija, angina pektoris ili infarkt.
Jetra je povezana sa besom, frustracijom i agresivnošću. Jetra je organ koji pročišćava krv od toksina i reguliše nivo šećera i masti u krvi. Kada osećamo bes, naša jetra se napinje i luči više žuči, koja pomaže u varenju masne hrane. Međutim, kada je bes preteran ili potisnut, naša jetra može da se upali i ošteti, što može da dovede do problema sa varenjem, holesterolom, dijabetesom ili cirozom.
Pluća su povezana sa tugom, žalošću i neprihvatanjem situacije u kojoj se nalazimo. Pluća su organi koji omogućavaju disanje i razmenu gasova između krvi i vazduha. Kada osećamo tugu, naša pluća se stežu i smanjuju kapacitet za disanje, što može da dovede do uzdaha, jecaja ili plača. Međutim, kada je tuga hronična ili duboka, naša pluća mogu da oslabe i postanu podložna infekcijama, upalama ili astmi.
Bubrezi su povezani sa strahom, nesigurnošću i anksioznošću. Bubrezi su organi koji filtriraju krv i izlučuju višak tečnosti i otpadnih materija iz tela. Kada osećamo strah, naši bubrezi se grče i smanjuju protok krvi i urina, što može da dovede do znojenja, drhtanja, ubrzanog rada srca ili nekontrolisanog mokrenja. Međutim, kada je strah stalan ili iracionalan, naši bubrezi mogu da oslabe i izgube sposobnost čišćenja krvi, što može da dovede do problema sa krvnim pritiskom, edemima, bubrežnim kamencima ili zatajenjem bubrega.
Slezina je povezana sa brigom, zabrinutošću i preokupacijom. Slezina je organ koji proizvodi i skladišti krvne ćelije i učestvuje u imunološkom sistemu. Kada osećamo brigu, naša slezina se napreže i troši više energije, što može da dovede do umora, slabosti, gubitka apetita ili anemije. Međutim, kada je briga hronična ili preterana, naša slezina može da se uveća i ošteti, što može da dovede do problema sa krvlju, imunitetom, infekcijama ili tumorima.
Dakle, naše emocije i naši organi su neraskidivo povezani, pa je zato važno da budemo svesni emocija i da ih adekvatno izražavamo i regulišemo. Na taj način možemo da ojačamo organe i poboljšamo svoje fizičko i mentalno zdravlje.
Neki od načina da to postignemo su: vođenje dnevnika osećanja, razgovor sa nekim kome verujemo, vežbanje, meditacija, joga, masaža, akupunktura, muzikoterapija, aromaterapija, umetnost i hobi.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Psihosomatski poremećaj je fizički poremećaj koji je uzrokovan ili pojačan psihološkim faktorima, kao što su stres, anksioznost, depresija, ljutnja ili tuga. To znači da naše emocije mogu da utiču na naše telo i da izazovu bol, upalu, grčeve, osip ili druge simptome u različitim delovima tela.
Psihosomatski poremećaji se razlikuju od psihosomatskih bolesti, koje su ozbiljnije i trajnije posledice psihičkog uticaja na telo.
Neki od primera psihosomatskih poremećaja su: glavobolja ili migrena, koja može biti izazvana stresom, nervozom ili napetošću; bol u stomaku, koji može biti izazvan strahom, brigom ili nervozom; bol u grudima, koji može biti izazvan panikom, anksioznošću ili tugom; bol u leđima, koji može biti izazvan depresijom, besom ili osećajem krivice; znojenje, drhtanje, ubrzan rad srca, koji mogu biti izazvani strahom, stresom ili uzbuđenjem.
Psihosomatski poremećaji se mogu lečiti na različite načine, u zavisnosti od uzroka i simptoma. Neki od načina su razgovor sa psihologom, psihijatrom ili drugim stručnjakom, koji može pomoći da se prepoznaju i reše psihički problemi koji utiču na telo, vežbanje, meditacija, joga, masaža, akupunktura ili druge tehnike opuštanja, koje mogu pomoći da se smanji stres, napetost i bol.
Glas javnosti /P02S
Glas javnosti /P02S
SKINI APLIKACIJU
