ŠTA ĆE BITI SA APOTEKOM BEOGRAD: Neisplaćene zarade, manjak sredstava za rad, odliv kadrova…
Autor: Glas javnosti
Zaposleni apotekarske ustanove Apoteka Beograd su protestovali, pokrenuli peticiju protiv privatizacije i pozvali građane i pacijente da je potpišu.
Zaposleni apotekarske ustanove Apoteka Beograd skrenuli su prošle nedelje pažnju na svoje probleme protestom. Pozvali su građane i pacijente da potpišu peticiju protiv privatizacije.
Oglasio se gradonačelnik Aleksandar Šapić koji rešenje vidi i kroz novo kadrovsko rešenje na mestu prvog čoveka.
I dok zaposleni čekaju da ih gradonačelnik pozove i ponudi konkretnije rešenje, osim političkog najveći problem sada predstavljaju neisplaćene zarade i manjak sredstava za rad.
Forbes Srbija istraživao je kako je došlo do toga da se jedna od najuspešnijih firmi sada našla u gubitaškom delu i bori za opstanak. Takođe, koje bi bile posledice po pacijente ukoliko bi ovaj sistem bio „pušten niz vodu“.
Imajući u vidu da aktuelna situacija zaposlene podseća na već viđene situacije sa apotekarskim ustanovama u Srbiji, strahuju da se i njima sprema privatizacija.
Rešenje, kako kažu, vide u ozbiljnoj reorganizaciji sistema.
Apoteke su sada“ skromno snabdevene“ i na lageru je malo lekova, a navikli su da imaju bar mesečne zalihe. Apoteka Beograd više ne može da zaradi za plate zaposlenih ni za obaveze prema dobavljačima, kažu zaposleni. Takođe mole i pacijente za razumevanje ukoliko nisu u mogućnosti da im daju određeni lek.
Biljana Lukić Crnogorac, farmaceut Apoteka Beograd u Mladenovcu, kaže da veliki broj kolega i farmaceuta daje otkaze i odlazi. Kaže da je to razumljivo u ovoj situaciji i da je među njima dosta dobrog kadra.
„Naše školovanje bilo je skupo, i svuda su svetu država štiti kadar kakav je naš, a mi imamo tretman kao da smo prodavci“, kaže Biljana.
Ukazuje da je Apoteka Beograd prepoznata i jedinstvena po galenskoj proizvodnji lekova i različitih preparata poput kapi za oči i nos, krema… Među takve lekove koji se mogu naći samo kod njih spada i fenobarbiton, u dozi za novorođenčad. Tu su i druge vrste lekova koje se prave baš u dozi za malu decu, a takođe i preparati za lečenje kućnih ljubimaca.
Sagovornica Forbes Srbija kaže da su važni i za starije pacijente koji mogu podići pomagala na recept dok u privatnim za to moraju da doplaćuju.
„Potrebno nam je jedno „lepo punjenje apoteka“. Za neke od lekova pacijenti će i moći da se snađu, a neke koje mi pravimo mogli su da nađu samo kod nas. Još ih imamo, ali ne znamo kako će biti u budućnosti“, skeptična je Crnogorac.
Takođe ističe da ne zna kako će se rešiti ovaj problem u kome su se našli.
„Mi kad god smo bili u suficitu davali smo Gradu, a sada Grad mora da pomogne nama“, kaže ona.
Ukazuje da su velike isporuke lekova sada retke, a poseban problem dugoročnije mogli bi da imaju građani u manjim mestima. Tako sela u okolini Mladenovca nisu snabdevena kao apoteke u gradu, iako su ranije, kako kaže, jako dobro radile, pa pokušavaju na sve načine da to nadomeste.
Kada i kako je nastao problem?
Od 2002. osnivačka prava predata su Gradu Beogradu, a problem je nastao 2012. kada je uveden sistem javnih nabavki. Do tada su iz marži i robnih rabata mogli da zarade za plate i tekuće troškove.
“Do pogoršanja situacije i pada prometa došlo je sa uvođenjem obaveze sprovođenja javnih nabavki. One su tada postale obavezne samo za nas i zahvaljujući tome su nam privatne apoteke postale nelojalna konkurencija. One su praktično dobile dozvolu da izdaju lekove na recept, ali nisu imale obavezu raspisivanja nabavki. Samim tim su postale konkurentnije i sa cenama, asortimanom i brzinom snabdevanja“, objašnjava za Forbes Srbija Vera Popović, upravnica Apoteka Beograd na Bežanijskoj kosi.
Dodaje da su neke zalihe novca postojale i tako su uspevali da zarade za plate, ali je sada sve teže.
„Od proleća je baš postalo alarmantno što se osetilo i po snabdevenosti, a i po zaradama. Dok primate platu ne osećate toliko da postoji problem, a sada kada kasne sve smo svesniji problema“, kaže ona.
Platu su primali iz dva dela, a poslednja isplata bila je za jun. I dok čekaju julsku platu, kada je reč o tome ima li dovoljno lekova, Popović kaže da su sve do pre nekoliko meseci imali „luksuz“ da neke medikamente imaju u mesečnim ili dvomesečnim zalihama. Sada ih nemaju ni za nedelju dana. Pacijenti su do sada bili naviknuti na to da imaju sve kod njih, da uvek mogu da se posavetuju u vezi terapije, kao i na to da neke apoteke dežuraju noću.
Popović kaže da i za redovne pacijente nastoje da se snađu pa ako jednog leka nema u jednoj apoteci pokušavaju da nadomeste iz druge. Pitanje je i do kada će tako moći odnosno dokle će imati lekova. „Zalihe lekova se smanjuju i uskoro nećemo imati šta da prebacimo“, dodaje.
Apoteka Beograd prema rečima zaposlenih ima neke grupe lekova koje zahtevaju specifičan režim čuvanja i ne stoje na policama. Njih privatne apoteke nerado drže na svojim lagerima. To su recimo lekovi za jake bolove i za lečenje pacijenata koji se odvikavaju od narkotika. Zatim, tu su supresivi za pacijente koji su imali transplantaciju organa, a takođe i terapije za onkološke pacijente.
Kako će dalje snabdevanje teći ne može se predvideti. Očekuje se da će biti sve komplikovanije i neke grupe pacijenata osetiće to sigurno, naglašavaju sagovornice.
U ustanovi Apoteka Beograd imaju dogovor da nijednog pacijenta, prvenstveno dete i trudnice, ne vrate ukoliko im knjižica nije overena. Neretko se dešava, kako kaže Popović da zbog toga budu vraćeni iz privatnih apoteka i dođu kod njih.
Popović kaže da za sada poziv od predstavnika Grada nisu dobili, a osnovni zahtev je da se reši problem finansiranja. Navodi i da im niko do sada zvanično nije rekao da se sprema privatizacija iako su u više navrata to pitali menadžment.
„Kad smo pitali menadžment da li se planira privatizacija jer smo videli šta se još ranije desilo apotekarskim ustanovama širom Srbije dobijali smo odgovor u stilu: Odakle vam to“, kaže Vera Popović.
Rešenje koje spominje gradonačenik, kaže, ne vide kao izlaz.
„Promena rukovodećeg kadra nije nikad bilo nešto na šta su imali uticaj radnici i ne znam zašto se to sada spominje jer mi nemamo problem sa tim već isključivo sa finansiranjem“, kaže Popović.
Sagovornice Forbes Srbija veliki problem vide i u nedostaku kadra odnosno masovno davanje otkaza farmaceuta. Sa 1.000 koliko ih je bilo u okviru ustanova Apoteka Beograd sada ih je 700. Odlasci su konstatni kažu, kako medicinskog, tako i nemedicinskog kadra.
Takođe, prema rečima Vere Popović, ove godine zatvoreno je i 20-ak ogranaka apoteka. Neke su radile u jednoj smeni ukoliko je farmaceut na odmoru ili bolovanju. Praksa do sada bila je da u smeni mora biti jedan farmaceut i farmaceutski tehničar.
„Nemamo dovoljno ljudi u svim apotekama za ovu postojeću mrežu i to je sada pitanje da li da ostanemo u većoj mreži ili da se svedemo na manji broj i budemo profitabilni“, kaže Popović.
Navodi da gradonačelniku žele da predoče cifru koja je potrebna za opstanak. Ona bi sigurno u određenom periodu morala da se vrati gradu kada se uspostavi stabilnost u poslovanju, kaže Popović.
„Za sve to nam trebaju sredstva, ne tako velika kako se možda sada čini“, kaže Popović, ne navodeći tačnu računicu.
Ukazuje i na nezaintresovanost struke. Kaže da su se, kada su „kola krenula nizbrdo“, obraćali Farmaceuskoj komori, ali da nisu dobili nikakve odgovore i podršku.
U javnosti se prethodnih dana moglo čuti i da se opravdano strahuje da bi apoteke na atraktivnim lokacijama poput Terazija i Knez Mihailove mogle da budu prenamenjene za nešto drugo. Sagovornica Forbes kaže da ne isključuje mogućnost da se jednog dana na mestu takve ustanove nađe, recimo, kladionica.
Inače, u javno dostupnim bazama ne može se videti mnogo detalja o poslovanju Apoteka Beograd, osim opštih – da, na primer, ima 120 ogranaka. Zdravstvene ustanove među kojima je recimo Institut Torlak nisu obveznici primene Zakona o računovodstvu, a time ni obveznici dostavljanja finansijskih izveštaja Agenciji za privredne registre. Tako se ne mogu videti ni podaci za Apoteke Beograd.
S druge strane, dobavljači pokušavaju da se naplate preko sudova. Upravo juče je pred Privrednim sudom jedan od dobavljača pokrenuo spor vredan 1,8 miliona dinara. Prethodni je pokrenut pre pet dana za iznos nešto manji od milion dinara.
Pre mesec i po, Apoteke Beograd izgubile su spor vredan skoro 25 miliona dinara od Magna farmacije koji je vođen pred Privrednim sudom. Rešenje o izvršenju za iznos veći od četiri miliona dinara doneto je i pre 2,5 meseca po zahtevu dobavljača TT medik. Isti dobavljač pre 4,5 meseca je dobio Apoteke na sudu i rešenje o izvršenju u iznosu od gotovo 2,5 miliona dinara.
Glas javnosti/Forbes Srbija
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
POVEZANE VESTI
KOMENTAR
.png)
