ISTINA O STALJINU
Autor: Glas javnosti
Sveti Petar šalje Staljina da podučava Putina
Staljin je velika ličnost čim ga Rusi toliko vole i mole Boga da ga vrati sa neba na nekoliko dana da poduči naslednika Putina kako da reši brdo sitnih problema.
Generalisimus je umro pre više od 70 godina i narod ga još nije zaboravio. Ko je Staljin, zašto ga liberali toliko mrze i pripisuju sve grehe i zlodela koja se mogu pripisati jednoj osobi? Uporno pričaju o kultu ličnosti gde god stignu i gde god ima neko da ih sluša. Da, postojao je kult ličnosti, ali je bila i ličnost! Ostale vođe komunizma su zaboravljene, a Staljin je još živ!
IZVOR: Ustupljena fotografija / Staljin i Čerčil
Razmere laži su zapanjujuće. Koju laž ćete uzeti za diskusiju od „dobro poznatih činjenica“: Staljinov „nizak rast“ ili dijagnozu „paranoja“ koju mu je "navodno" dao akademik Behterov, sovjetski obaveštajni oficiri koji su navodno dali veoma tačne informacije o nameri Nemačke za napad na SSSR, ili Nobelovskog lažova Solženjicina, ili ozloglašena fraza „Nema ljudi, nema problema“ , dugogodišnja robija za kašnjenje na posao ili smrtna kazna za dvanestogodišnju decu... Sve se pokazalo kao laž, i to očigledna laž.
Čime je Staljin zaslužio takvu pažnju lažova i klevetnika?
Šta znači život ruske „stoke“, u očima prosvećenih ruskih liberala? Za njih, Petar Veliki izgleda prilično respektabilno, dok je Ivan Grozni prikazan kao nečuveni zlikovac. Ovo nije iznenađujuće, jer su zvaničnu istoriju strašnog cara napisali potomci „nevino potisnutih“ bojara. Ali, ima i druga priča, narodna. U toj priči se Ivan Grozni pojavljuje kao strog, ali pravedan vladar. Samo korak za Ivanom Groznim cupka Lavrentije Berija, veliki menadžer za velika dela. Spisak završava Pjotr Čajkovski, velikan muzike i patriotizma. Liberali mrze sve ono što ruski narod voli i čemu se divi. Saharov i Solženjicin, pisci-disidenti, prebegli generali, Lav Trocki i Stjepan Bandera... Za tu ološ će uvek naći neku finu reč opravdanja, tek toliko "da se čuje i druga strana".
Josif Visarionovič je bio tvrd i zahtevan vođa. Za svoje potčinjene je zahtevao stroge kazne, čak i put do Svetog Petra. Upravo to Staljinu ne mogu da oproste njegovi optuživači.
Smrt vođe dala je partijskim liderima priliku da žive „zabavno i slobodno“. Krajnja kazna za partijskog funkcionera koji počini krivično delo bilo je otpuštanje sa posla na ličnu penziju.
Savremena , liberalna elita i njene ideološke sluge, rade sve samo da spreče „ponovno rađanje staljinizma“.
Josif Visarionovič Staljin... nije IN!
Teško je u istoriji Rusije naći osobu koja je za života toliko učinila za njenu veličinu i prosperitet, a posle smrti bila tako nepravedno oklevetana.
Od Hruščovljevog izdajničkog govora o „kultu ličnosti“ na 20. Kongresu, mit o Staljinovim represijama postepeno je nagrizao temelje sovjetskog društva. Dolaskom Gorbačova na vlast, antistaljinistička histerija, bez presedana po snazi i obimu, iskorišćena je kao ovan za uništavanje SSSR-a i demontiranje socijalističkog sistema.
Mit o represijama pruža moralno opravdanje za sve lopove i karijeriste koji su izdali svoju domovinu radi lične koristi. Odjednom su svi proglašeni ideološkim borcima protiv boljševizma. Normalno, ako je SSSR „imperija zla“, onda je opravdano sve što se radi na njegovom uništenju. Svejedno, bilo da se radi o služenju Nemcima u vreme Vlasova ili o saradnji sa američkom CIA danas. Dole boljševizam, dole crvena Rusija, dole sve što nije sa nama, liberalnim intelektualcima, ljudima što slobodno misle i malo rade.
Pristalice mita o Staljinovim represijama tvrde da je iracionalan. Može li razuman čovek da shvati ozbiljno vriske i urlike koji redovno dolaze sa TV ekrana i novinskih stranica o „desetinama miliona žrtava Gulaga“?
Da biste poverovali u ovo, morate da se podvrgnete potpunom ispiranju mozga, da zaboravite kako da razmišljate svojom glavom i da izgubite sposobnost kritičkog sagledavanja i analize informacija koje plasiraju mediji.
Vratimo se Staljinu, zašto interesovanje za njega još uvek ne jenjava?
Nijedna laž ne može da živi večno.
„Znam da će posle moje smrti gomila smeća biti postavljena na moj grob, ali će vetrovi istorije to nemilosrdno odneti! (I.V. Staljin, 1943).
Staljin što je učinio sve da zemlja preživi rat i pobedi, a posle rata, uz strašnu cenu, stvorio je nuklearno oružje (1949. – atomska bomba, 1953. – hidrogenska bomba). Stvaranje avijacije dugog dometa - strateških bombardera, raketa - sve je to počelo da se stvara pod Staljinom. Znate li ko je stvorio program za Gagarina? Da nije bilo jake ruske države, bila bi uništena pre nego što su je partokrate rasparčale 1991. godine!
IZVOR: Ustupljena fotografija / Staljin i Čerčil
Ko je mogao da zamisli u oktobru 1928. godine, kada je Staljin počeo da realizuje prvi petogodišnji plan, da će godinu dana kasnije izbiti svetska kriza i da niko neće ništa kupiti, već će težiti samo prodaji. To je je bilo vreme kada se Rusija duboko zadužila, jer sve što je građeno u prvoj petoletki izgrađeno je na kredit. Od Forda su kupili Fabriku automobila u Gorkom. Amerikanci imaju i Staljingradski i Čeljabinski traktorski kombinat, Rostselmaš...
Fabrike ili Gulag
Šta da se radi? Da napuste ono što su počeli da grade, ili da nastave? Odlučeno je da nastave. Zbog čega? Tu su dobro došli "domzeki" - robijaški domovi, kako su ih zvali dvadesetih godina prošlog veka. Odlučeno je da se osuđenici nateraju da rade. Gde? Pre svega - na mestu seče šuma. Zašto? Zato što je drvo bilo jedan od glavnih izvoznih proizvoda. Bilo kakva kriza besnela u Velikoj Britaniji, drvo je bilo potrebno. Seča je koštala sitne pare, ali je država za to dobijala valutu kojom je otplaćivala dugove. Da se podsetimo da su 90% robijaša bili kriminalci, ubice, razbojnici, lopovi, ljudi koji nikada nisu imali veze sa politikom...
- Ništa ne dolazi niotkuda. U SAD, Engleskoj i Francuskoj bilo je „gulaga“. Francuzi su imali teški rad u Južnoj Americi – Francuskoj Gvajani. Francuski teški rad je bio gori od Kolimskog, iako tamo nije bilo smrzavanja. Bilo je močvara, malarije, zmija otrovnica, aligatora i bog zna čega još. Sve zemlje su imale svoje „gulage“, samo nigde nije bilo Sibira, gde je 12 meseci bila zima, a ostalo leto.
Šta reći za engleski Gulag zvani- Australija! Pa to je najveći Gulag na svetu. Ceo kontinent je bila robijašnjica. Amerikanci imaju svoj Gulag na Kubi. "Obala svinja" je američki Gulag u raju na zemlji, odmah pored Floride. Afrika je bila kolektivni Gulag jer samo tako možemo da gledamo na kolonije. Da li se još neko seća filma "Noć strave u plemenu Zulu"? Ne , naravno, bio film i prošla premijera.
Regrutovani su nepismeni radnici za izgradnju fabrika i metalurških pogona. Naučivši malo, stavili su ih na pokretnu traku, do ložišta. Naravno, odmah su sve pokvarili. Ne zato što su hteli, već zato što nisu znali i mogli, nisu imali iskustva...
Ne zaboravite: Građanski rat je rezultirao, između ostalog, velikim brojem dece sa ulice, dece koja su ostala bez svojih porodica, a okruženje dece sa ulice, kao što vidimo danas, rađa kriminalce.
— Staljin je bolje od drugih shvatio da je nemoguće stvoriti bogatu državu ni za 10 ni za 20 godina. „Demokrate“ nam već 20 godina obećavaju luksuz i mnogo lepih plavuša. Kod Staljina su sovijeti za 20 godina uspeli da postignu mnogo i bez lepih plavuša. Mnogo više bi Staljinove plavuše postigle da nije bilo rata. Pa, ko je kriv što su sovjeti novoizgrađene fabrike traktora morali da pretvaraju u fabrike tenkova? Amerikancima je sve bilo dobro – nijedna bomba nije pala na njihovu zemlju. Ipak, nakon Perl Harbora, prebacili su sve svoje Japance u pustinju u roku od 24 sata. Nisu ih odveli na Aljasku - bilo je skupo, problematično i dugotrajno. Lakše - sa Zapadne obale pravo u pustinju, gde su mnogi od njih umrli. Zašto Ruzvelt danas nije optužen za ovaj strašni zločin?
— Veoma je rasprostranjeno mišljenje da je Staljin bio patološki surov i da je umobolno težio vlasti.
Ovu tačku gledišta je aktivno širio Hruščov. Što se tiče okrutnosti, zločini predsednika Revolucionarnog vojnog saveta Lava Trockog nisu kritikovani. Desetkovanje u Crvenoj armiji, genocid nad Kozacima, represije nad sveštenstvom, pogubljenja talaca (uključujući decu) - pogodila su milione. Ideološki sledbenik Trockog, borac za svetsku revoluciju, Hruščov je bio jedan od glavnih pokretača masovnih represija 1930-ih.
Pre, za vreme i posle Staljina, zemljom su vladali ljudi građanskog rata, nesumnjivo okrutni ljudi. Druga stvar je rezultat njihove vladavine. Ne može a da se ne ponove reči koje se pripisuju Čerčilu:
„Staljin je uzeo Rusiju sa plugom, ali je ostavio sa atomskom bombom."
Zemlja sovjeta je prošla ovaj istorijski put za samo dve decenije, uključujući i Veliki otadžbinski rat.
Što se tiče sovjetskih ratnih zarobljenika koji su po okončanju rata završili u Gulagu, da podsetimo, da je u Engleskoj, počev od 1940. godine, posle Denkerka, svako ko je pobegao sa kontinenta na ostrvo završio je u filtracionom logoru, gde je držan dan, mesec, godinu ili nekoliko godina, do provere da ga možda Nemci nisu poslali. Tako su postupili Britanci. Staljin je imao istu stvar. Proveravali su ratne zarobljenike: da li su bili u vlasovskoj ( kvislinškoj) vojsci, da li su radili u nemačkim fabrikama, ili su odbili i jedno i drugo i ostali u koncentracionim logorima. Nakon provere, ili su kažnjeni ili shodno tome pušteni.
Druga je stvar što su svi bivši zarobljenici slati daleko od Moskve je moralni čin Staljina prema majkama poginulih vojnika koji se nisu predali Hitleru. Staljin je govorio:
"Kako da kažem majci poginulog borca koji je stajao na smrt i poginuo dok su se neki drugi predali Nemcima i sad se vraćaju živi kući..."
Zašto se „memorijalisti“ (antistaljinska organizacija po ugledu na Solženjicina) ne pitaju: kako je metalurški kombinat u Norilsku, stvoren radom zatvorenika postao vlasništvo jedne osobe, jednog tajkuna koji je to oteo u kriminalnoj privatizaciji? Da li je kupio i kosti mrtvih? Kako je uopšte postao prijemnik Gulaga? Abramovič na Čukotki je takođe naslednik. Dakle, to znači da se promenio oblik Gulaga: ranije su postojali logori, a sada postoje oligarsi? Oni koji kažu da tako treba da bude su upravo oni ljudi koji su pisali prijave za popunu logora.
Iskustvo Gulaga je izuzetno negativno. Ali da li je tada moglo drugačije? Teško je reći.
Evo nekoliko crtica o tome šta je istinski Gulag i istoriske nužnosti toga vremena.
Razmere Staljinovih represija: mit i istina
Ovaj dokument datira, prema arhivskim podacima, od 1. februara 1954. godine.
Sertifikat je pripremljen za šefa države. U njemu su navedeni brojevi represiranih u periodu od 32 godine. Naime, od 1921. godine do dana izveštaja - 1. februara 1954. godine.
Ovaj dokument su sastavili i potpisali generalni tužilac SSSR Roman Andrejevič Rudenko, ministar unutrašnjih poslova SSSR Sergej Nikiforovič Kruglov i ministar pravde SSSR Konstantin Petrovič Goršenin.
Dokument pokazuje da je ukupan broj osuđenih lica za period od 32 godine iznosio 3.777.380 osoba. Optužbe su donele Kolegijum OGPU, Trojke NKVD-a, Specijalni sastanak, Vojni kolegijum, sudovi i vojni sudovi zajedno.
642.980 ljudi osuđeno na smrt tokom čitave 32 godine.
2.369.220 ljudi – da se drže u logorima i zatvorima do 25 godina ili manje.
765.180 ljudi je bilo podvrgnuto progonstvu i deportaciji.
Brojke su ogromne. Slažemo se.
Ove cifre uključuju revolucionare, lenjiniste i trockiste, kao i druge razarače Ruske imperije koji su uništili veliku zemlju da bi zadovoljili Zapad. Ovde su uključene i žrtve građanskog rata i svi izdajnici koji su služili Hitleru tokom Velikog otadžbinskog rata.
IZVOR: Ustupljena fotografija / Komunisti na Crvenom trgu
Naravno, među njima su bili i čisti banditi, banderovci, dezerteri, pa čak i teroristi.
Gigantska cifra, ali to je daleko od „desetine miliona pogubljenih ljudi“ o kojima Zapad tako uporno trubi, zar ne?
Razlika između deset miliona i 643 hiljade je preterivanje od najmanje 15 puta.
Ali nije bilo deset miliona ljudi u Gulagu već se cifra penje u novinama Zapada na 100 miliona. Ne čudi zapad već , na primer, Solženjicin koji tvrdi da je ubijeno skoro 70 miliona nedužnih ljudi!
Danas Solženjicin nije tema razgovora ali moramo da kažemo da je veliki lažov dobio Nobelovu nagradu i nije ga sramota da primi tu nagradu. Jednom lažov, uvek nemoralan lažov!
Ako se ovaj broj uporedi sa opozicionom verzijom „desetine miliona pogubljenih“, onda je ovo preterivanje od skoro 500 puta
Godine 1986., sada zatvoreni časopis «Aganjok», prvi put je objavio podatke o represivnim komandantima (1986, br. 26).
Pokazalo se da su cifre objavljene u ovom časopisu (i odmah preštampane u mnogim medijima) od 40.000 uništenih ruskih oficira.
I ono najtužnije.
Od svih uhapšenih vojskovođa, samo 70 oficira je osuđeno na smrt a samo 17 je streljano.
Zaključci
Treba priznati dokumentovanu činjenicu da je od 1921. do 1954. godine (skoro trećine veka) na smrt osuđeno 642.980 ljudi (u proseku oko 20.000 godišnje). Osim toga, 1937–1939. Uhapšeno je 8.122 oficira (bez vazduhoplovstva i mornarice). Prema zvaničnim podacima, 1939. godine od ukupnog broja komandanata to je iznosilo 3%.
Podsetimo, samo 70 oficira je osuđeno na smrt.
I na kraju je streljano samo 17 vojskovođa.
IZVOR: Ustupljena fotografija / Demonstracije komunista na Crvenom trgu
Sada procenite povike Zapada i opozicije o 40.000 vojskovođa koje je Staljin navodno streljao tokom nekoliko godina
Dakle, ko bi se mogao zapitati, ko danas ima koristi od takvog astronomskog i preterivanja stvarnih figura i dokumentovanih tekstura?
Preterano lajanje protiv Staljina očigledno koristi imaju samo oni koji nisu zadovoljni ni istorijskom istinom ni samom Rusijom: Zapadu i liberalnoj opoziciji.
Običan ruski narod treba da zna, pamti, čuva i ponavlja ovu surovu istinu o istoriji Majke Otadžbine.
Ovo bi za sada bilo sve.
Nismo pisali o Lenjinu koji je bio na vlasti pet "Staljinskih" godina, ni o Trockom koji je formirao boljševičku vlast i bio komesar armije i flote...
Najveći ubica ruskog naroda u vreme i posle revolucije. Kako vidite, Trocki se malo pominje kao egzekutor. Masovna ubistva ruskog naroda se pripisuju Staljinu iako Staljin realno nije imao vlast sve do odstranjivanja Trockog i nekih drugih trockista, a to je do 1930- godine.
Uredio Šone Ninin
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
POVEZANE VESTI
KOMENTAR
