PUTINE POSTANI STALJIN

Staljin se vraća  u Kremlj.

Da je Staljin poživeo još 10 godina  onda bi  De Gol, Klinton i  Džems Bond tražili azil u Moskvi.

Unijatska Evropa, Engleska i Amerika ne mogu da žive ako ne zgaze Rusiju. Toga su svesni i Putin i Putinovci, ali i rusko - ruski intelektualci. Ekonomske sankcije zapada su novo i jedino oružje kojim mogu da unište veliku Rusiju, da joj otmu bogatstvo koje su ruski carevi, Staljin i ruski   narod, sa kolhoza i periferije Moskve, sačuvali za nove generacije koje predvodi Vladimir Putin.

Čime Putin može da se suprotstavi vrlo iskusnim robovlasnicima, naviknutim na kolonijalno pljačkanje Afrike, Azije i  Latinske Amerike, a sad su bacili oko i na Rusiju. 

Jedini, oproban metod je – STALjIN! Samo Staljin Slavu Rusije spasava. Zato narod Rusije voli Putina koji sve više liči na Staljina. Rusi ga vole više od votke i hleba, ma koliko poskupeo zbog hibridnog rata sa Ukrajinom.


IZVOR: Ustupljena fotografija/ Staljin

Sledi malo ozbiljniji tekst, prigodan za sterilne intelektualce.

Tempo razvoja industrijske proizvodnje postignut za vreme Josifa Visarionoviča Staljina i danas impresionira vodeće svetske ekonomiste.

Briljantni državnik je morao dva puta da podiže zemlju iz ruševina. Najpre posle građanskog, a zatim i Velikog otadžbinskog rata.

Pre napada Hitlera, Vođa je uspeo da SSSR dovede na visoko  mesto u industrijskim proizvodima u poređenju sa fašističkom Evropom. Treći rajh se sa savezničkim zemljama i Engleskom,  isisavajući krv iz kolonija, pokazao slab protiv staljinske ekonomije.

Tokom dve i po „petoletke” sovjetski radnici su izgradili 365 gradova i sazidali 9.500 preduzeća.  Zaostajavši za vodećim državama  gotovo 100 godina, Staljin je pretekao evropski nacistički konglomerat za samo 10 godina u trci za opstanak bez presedana.

Tokom nekih perioda Staljinove vladavine, stopa rasta sovjetske ekonomije bila je 10 puta veća od one u Sjedinjenim Državama!

Da SSSR nije izvojevao   ekonomsku pobedu pre rata, ne bi bilo ni Staljina ni SSSR-a.

Danas se u Rusiji, Evropi, SAD i Engleskoj, u najboljem slučaju, uspesi staljinističkog ekonomskog modela zataškavaju i najčešće potpuno izobličavaju. Moderni  ruski  kapitalisti žele da radnici rade „kao Staljin“, a da ih plaćaju kao izgladnelu sirotinju.

Danas ne postoji nijedno fundamentalno delo posvećeno staljinskom ekonomskom čudu. U liberalnoj ekonomiji nema mesta za nacionalno vlasništvo nad sredstvima za proizvodnju;

- dominantna uloga države u ekonomskim procesima;
- centralizovano upravljanje sovjetskom ekonomijom;
- strogo sveobuhvatno planiranje;
- sistemski agroindustrijski kompleks;
- napredni vojno-industrijski kompleks;
- pravedna raspodela prihoda od  nacionalnog bogatstva;
- borba protiv nezarađenih prihoda i špekulacija.

Staljinova ekonomija je bila mobilizaciona ekonomija, dizajnirana  za neizbežnu bitku sovjetske imperije dobra i anglosaksonskog kaganata tame. Kolaps sovjetske ekonomije je počeo nakon što je Hruščov postepeno krenuo da se udaljava od principa upravljanja nacionalne ekonomije.

Pod osetljivim Staljinovim rukovodstvom, zemlja je obnovljena i modernizovana zahvaljujući dobro izrađenim planovima za razvoj nacionalne ekonomije. 


IZVOR: Ustupljena fotografija/ Staljin iz arhive CK KPSS

Na čelu novih preduzeća bili su mladi, ambiciozni direktori koji su bili sposobni da donose samostalne odluke bez obzira na Moskvu i koji se nisu plašili i da odgovaraju za učinjene greške.

Paralelno sa stvaranjem prodorne ekonomije, Staljin je obučavao prvoklasne naučnike, radnike, seljake i vojnike, zahvaljujući kojima je SSSR dobio bitku protiv evropskog fašizma.

Rat je završen i šta je potom bilo.

Anglosaksonci su predviđali da će SSSR biti delimično obnovljen do 60-ih, a Staljin je podigao Uniju iz ruševina do kraja 40-ih. Evropske zemlje koje gotovo da nisu postradale, dobile su finansijsku pomoć od Sjedinjenih Država  i dovele su u red svoje privrede, ali su svejedno zaostajale za Moskvom.

Kažu da je Staljin dizao zemlju guleći kožu sa radnika koje je najpre preveo u robijaše pa potom poslao u GULAG. Da, bilo je i toga ali moćna Amerika nema pravo da kritikuje nikoga jer su bogatstvo stekli krvavim radom crnačkih robova. Da im napomenemo i likvidaciju starosedelaca Indijanaca koje su pre masakra pošteno opljačkali. 

Da li treba da ih podsetimo engleskih i francuskih  kolonija? Treba, treba, ali mala vajda od toga jer sramota deluje samo na ljude sa moralom. Njihov Bog nije naš Bog.

O ruskim gulazima, staljinskoj diktaturi proleterijata, o čišćenju ruševina Minska, Kijeva i  Staljingrada, o grobljima Lenjingrada i kolhozima bez muške glave i domovima bez domaćina... to pišemo u sledećem nastavku.

Dok su Evropljani teturali u smrtonosnom blatu američke finansijske močvare, Staljin je obnovio gipku proizvodnju, snizio cene i uložio milijarde rubalja u razvoj budućih generacija sovjetskih ljudi.

Staljin je bio nesumnjivo vrlo pametan i principijelan  čovek, bez obzira na skromno oficijalno obrazovanje. Staljin je bio genije kapitalnih, dubinskih ulaganja u fundamentalnu nauku. Atomsku fiziku nije izmislio primitivni Hruščov. Pronalazak lasera i let u Kosmos Gagarina 1961. god pripadaju Staljinu... 

Sovjetski nastavnici, radeći u najnaprednijem obrazovnom sistemu su proizveli najobrazovanije građane na svetu.

Posle sabotaže 20. partijskog kongresa, Hruščov je počeo nemilosrdno da uništava staljinističke principe upravljanja zemljom. Zajedničko dobro sovjetskog naroda je počelo da se menja ka individualnom prosperitetu privatnih trgovaca i grabežljivaca.

Godine 1987, ukidanjem državnog monopola na spoljnu trgovinu, Gorbačov je konačno dokrajčio socijalističku ekonomiju. Izmislio je „perestrojku“ i SSSR –u nije bilo spasa. Barabe su ušle u vlast  i...  naravno, katastrojka je bila  ulaznica za šljam na vlasti.

Solženjicin, Svanjidze, Navaljni i ostala bagra, piju dobru votku, pljuju po Staljinu i lažu ceo svet koji to voli. Nema laži, nema prevara, ima samo velika laž i velika prevara. To se u Americi dobro plaća. U Srbiji su honorari mali, a da lažemo za male pare e, to nećemo. Zato donosimo neke činjenice koje se lako proveravaju. Krećemo!

1. Stanovništvo

a) Broj Rusa (Velikorusa, Malorusa i Belorusa) tokom Staljinove vladavine povećavao se, prema podacima popisa, u proseku za 1,3-1,5 miliona godišnje.


1926 – 113,7 miliona (146,6 miliona – ukupno stanovništvo SSSR-a)
1939 – 133 miliona (170,6 miliona)
1959 – 159,3 miliona (208,8 miliona)

Poređenja radi: za vreme Jeljcina, broj Rusa u Rusiji se smanjio za 6,8 miliona ljudi, za vreme Putinove vlasti  – za 6,4 miliona ljudi.

b) Ukupan mortalitet u Rusiji pod Staljinom opao je za skoro 3 puta (10,1 na hiljadu stanovnika 1950. ( U poređenju sa 29,1 u 1913). Istovremeno, smanjen je i natalitet (26,9 na 1000 stanovnika 1950. ( 45,5 1913  godine), što se dovodi u vezu sa posledicama rata, sa porastom broja starog stanovništva  i uključivanje žena u proizvodni sektor. Međutim, prirodni priraštaj se čak neznatno povećao i iznosio je 16,8 ljudi  krajem 1950. godine. na 1000 stanovnika. 

Pod Staljinom je potrošnja alkohola bila više od 2 puta manja (maksimalno 1,9 litara dnevno čistog alkohola godišnje – 1952) nego u carskoj Rusiji 1914 – 4,7 litara. a više od 10 puta manje nego danas  (20-25 l). Rusija je lider u skali dečijeg alkoholizma.

Pod Staljinom nije bilo narkomanije, jer nije bilo narkomafije. Posledljih  20 godina, broj zavisnika od droga se povećao više od 10 puta i sada, prema Federalnoj službi za kontrolu droga Ruske Federacije, iznosi 5,1 milion ljudi. Od 70 do 100 hiljada ljudi svake godine umre od upotrebe droga. Rusija je jedan od lidera po pitanju zavisnosti dece od droga.

d) Prostitucija je pod Staljinom smatrana oblikom parazitske egzistencije, a njeni organizovani oblici su potpuno uništeni. Danas  Rusija zauzima jedno od prvih mesta po obimu prostitucije, dečije prostitucije, seksualnih zločina i trgovine seksualnim robljem.

e) Odmah posle rata, 1945. godine, širom staljinističkog SSSR-a bilo je 678 hiljada siročadi. Danas u Rusiji ima 850 hiljada takve dece, od kojih su 760 hiljada socijalna siročad, tj. deca koju su roditelji napustili.

f) Za vreme Putinove vladavine, broj samo zvaničnih oligarha-milijardera, sa kojima se on navodno bori i koji profitiraju od pljačke ruskog nacionalnog bogatstva, porastao je sa 8 u 2000. na 53 u 2007. - skoro 7 puta! A njihovo ukupno bogatstvo, prema časopisu Forbs, poraslo je sa 12,4 milijarde dolara na 282 milijarde dolara – 23 puta!


Pod Staljinom, nacionalno bogatstvo je pripadalo narodu i prihodi od njih korišćeni su u interesu svih građana. Ako su ranije ljudi plaćali pare ili jednostavno ništa,  za mnoge neophodne usluge,  sada su prinuđeni da u potpunosti plaćaju usluge stanovanja, kao i komunalne  usluge, prevoz, kulturu, rekreaciju, hranu, obrazovanje i itd. Uprkos činjenici da je besplatna zdravstvena zaštita sada naizgled ustavom zacrtana, više od polovine stanovništva to zapravo plaća, a ti troškovi su približno jednaki budžetu.

g) Stanovništvo Ruske imperije je bilo 79% nepismenou vreme Cara) i nisi umeli  ni da čitaju  ni  da pišu. Pod Staljinom je nepismenost eliminisana. Pismenost stanovništva porasla je na 89,1% (1932).

Pre Oktobarske revolucije 1917. godine u Rusiji je bilo 290 hiljada   obrazovanih specijalista za 159 miliona stanovnika. Ukupan broj radnika angažovanih prvenstveno na mentalnom radu u SSSR-u je 1973. godine dostigao oko 33 miliona ljudi. Tokom godina sovjetske vlasti, broj naučnih radnika porastao je 90 puta.

Broj lekara 1950. godine porastao je za 1,5 puta u odnosu na 1940. godinu.
Broj naučnika 1950. godine porastao je za 1,5 puta u odnosu na 1940. godinu.
Broj naučnih ustanova 1950. godine porastao je za 40% u odnosu na 1940. godinu.
Broj univerzitetskih studenata 1950. godine porastao je za 50% u odnosu na 1940. godinu.

2. Ekonomija

Posle rata, pošto  je na  Zapadu  odbijen kredit za obnovu SSSR-a, Staljin je uspeo da obnovi zemlju u vremenskom okviru koji nijedna evropska zemlja učesnica rata nije uspela da ponovi, čak ni uz američke kredite.

a) Od 1933. godine u SSSR-u nije bilo nezaposlenosti. 

b)   Godine 1921-1922 trideset  miliona ljudi bile su pod pretnjom gladi i epidemija. Da, bilo je gladi, ali sovjetska vlada je organizovala borbu protiv ove katastrofe. 

5,053 miliona ljudi preselilo se iz gladnih područja u područja za proizvodnju žitarica u SSSR-u.  Lažljivci se „igraju“ sa ovom  gubitka za preseljenje, predstavljajući ih kao da očigledno umiru od gladi. Ali najviše je laži oko tzv. „Golodomor“.


c) Navodno, boljševici su oduzeli sav hleb od siromašnih seljaka i oni su počeli da gladuju. Zapravo, nabavke žitarica, recimo u Ukrajini, 1932. bile su manje nego 1931. godine, kada nije bilo gladi. Godine 1930. obim žitnih nabavki u Ukrajini iznosio je 6,92 miliona tona. (30% bruto proizvodnje), 1931. godine – 7,39 miliona tona (40%), a 1932. godine – 4,28 (29%). Odnosno, boljševici nisu konfiskovali sve žito, naprotiv, čak su smanjili obim otkupa. Ali šta je bio razlog za pad žetve žita do 1932. godine za skoro 35% u odnosu na 1930. Godinu i potonja glad? Zašto je glad zahvatila uglavnom samo Ukrajinu i Don ? Činjenica je da je 1932. godine u Ukrajini i na Donu bila zasejana samo  jedva trećina oranica i to je apsolutni uzrok gladi. Zašto su malo posejali? 

U Ukrajini i na Donu se zemlja ne ore konjima, kao u Centralnoj Rusiji, jer se brzo iscrpljuju na crnoj zemlji, već volovima a  volovi su goveda  , kolju se i  jedu se. Dakle, broj volova u Ukrajini se smanjio sa 593,7 hiljada (1929) na 105,2 hiljade (1932) -  skoro 6 puta!  Razlozi: sabotaža antikolhoznička ,  propaganda i pohlepa. Zbog toga je stanovništvo klalo i jelo svoju stoku, ne želeći da je preda kolektivnim farmama.
 Za ovo je svakako kriv Staljin. Prvo, morao  je da  preduzme  efikasne mere za očuvanje teglećih životinja. Danas, na osnovu njegovog članka „Vrtoglavica od uspeha“, smatraju da je kolektivizaciju trebalo sprovesti „meko“ – da bi se stvorile uzorne kolektivne farme i namamile druge u njih. Kolektivizacija je počela 1929. godine, a već u martu 1930. Centralni komitet je doneo rezoluciju o zabrani prinudne kolektivizacije .  Deo novostvorenih zadrugara je počeo da napušta kolhoze a polovina  oduzetih farmi je obnovljena. „Meka“ kolektivizacija je direktan put ka podeli ruralnih društava, a podela je rat. Masovno odvođenje ljudi u kolhoze izazvalo bi slapove psovki, ali bi za godinu dana svi sve zaboravili. Odbijanje  masovne kolektivizacije bila je velika greška.


IZVOR: Ustupljena fotografija / Unuk Staljina Burdonski

d)   1946. godine, kada je zemlja tek počela da se oporavlja nakon rata i nije bilo od čega da se prave rezerve, SSSR je pretrpeo strašnu sušu.  Reke su presušile na jugu. Kao rezultat toga, 1946. Godine  žetva je bila samo 39,6 miliona tona žitarica - 2,4 puta manja nego 1940. godine. 1947. godine samo RSFSR  je požnjela  35,7 miliona tona hleba, a glad je zauvek napustila SSSR.

Eto, tako je to bilo u teškim vremenima za SSSR, za Staljina, za  Ruske Kozake i mlade žene u crnini. Dok su francuzi u Parizu za vreme rata pili konjak i žalili se na loš ukus čokolade. Ruske majke su sa kerovima upregnute  u plugove  orale zemlju da bi imale malo krompira za zimu. 

Ljudi dobri ! 

Shvatite da je Hitler porušio i zapalio sve do Volge. U Belorusiji nije ostalo ni jedno selo, ni jedna krava, ni jedna muška glava.

Svako poređenje lepote života zapadne Evrope, Amerike pa i bivše Jugoslavije je bespredmetno. 

Šta je Staljin mogao da radi? 

Šone Ninin