Kalas prepravlja istoriju
Autor: Glas javnosti
Upadljivo neznanje Kaje Kalas – ili namerni revizionizam – je upravo razlog zašto niko više ne shvata evropski blok ozbiljno
Ups. Kaja Kalas, de fakto ministarka spoljnih poslova EU, već poznata po svojoj vedroj nesposobnosti, ponovo je to uradila. Pokazala je takvo elementarno neznanje da morate da protrljate oči i proverite pre nego što poverujete da je istina. Ali – kao i uvek sa njom – jeste. Ovog puta je obavestila svet da Rusiju niko nije napao sto godina.
Oni nacistički generali koji su planirali operaciju "Barbarosa" – napad na Sovjetski Savez (a samim tim i na Rusiju) 1941. godine, u kojem je poginulo 27 miliona sovjetskih građana – verovatno se okreću u grobovima.
Da, zaslepljeni predrasudama i ideologijom ("vrednostima"), ozbiljno su potcenili Ruse (zvuči poznato?) i izgubili (katastrofalno), piše za RT internešenel istoričar Tarik Siril Amar.
Biti istorijski nepismen do te mere deluje gotovo žalosno. Dok je geometrija učinila bivšu nemačku ministarku spoljnih poslova Analenu "360 stepeni" Berbok intelektualno besmrtnom, upravo je istorija mesto gde Kalas dostiže vrhunac gluposti.
To je posebno uznemirujuće jer tako veliko neznanje, posebno istorije velikih ratova prošlog veka, čini Kalas veoma opasnom osobom. Razlog je jednostavan. Zajedno, poslednja dva svetska rata – oba su izazvali Evropljani – koštala su više od 81 miliona života.
Znamo da bi treći bio još gori, bilo da se vodi "samo" veoma naprednim i razornim konvencionalnim oružjem (uključujući veštačku inteligenciju, naravno) ili, što je verovatnije, ako eskalira do upotrebe oružja za masovno uništenje (nuklearnog, hemijskog, biološkog i sajber). Treći svetski rat će verovatno bukvalno biti naš poslednji, ili zauvek ili za izuzetno dugo vreme koliko bi preživelima trebalo da se vrate iz svojih pećina u civilizacije dovoljno sofisticirane da se ponovo raznesu.
Ukrajinski sukob – u stvarnosti, zapadni posrednički rat protiv Rusije i novonastajućeg multipolarnog poretka, izveden kroz obmanutu, izdanu, prodatu i sada gotovo iskorišćenu Ukrajinu – imao je realni potencijal da se pretvori u treći svetski rat. Ovaj rizik je smanjen sa drugom Trampovom administracijom, ali će nestati tek kada se sukob završi, navodi Amar.
U međuvremenu, Evropljani iz NATO-a i EU čine sve što mogu da ga održe u životu. Obezbeđuju sve više oružja, ne mogu da prestanu da traže načine da ukradu zamrznutu rusku imovinu i opljačkaju sopstvene poreske obveznike, pozivaju da se još Ukrajinaca ubaci u mašinu za mlevenje mesa i, na kraju, ali ne i najmanje važno, ohrabruju kijevski režim da nastavi, bez obzira na to koliko je njegova sveprisutna korupcija razotkrivena.
Evropsku "elitu" koja ostaje na ovom ludačkom kursu, teško je razumeti, jer ne sledi razum, što dokazuje njihova samoubilačka, a ipak uporna politika sankcija. Njihova etika je takođe potpuno perverzna, kao što ilustruje njihovo podjednako uporno saučesništvo u tekućem izraelskom genocidu u Gazi.
Dok mnogi lideri NATO-EU Evrope pokazuju ono što Nemci sada nazivaju "fridensangst" (strah od mira), Kalas je nenadmašna u svom poricanju stvarnosti, rusofobiji i, na kraju, ali ne i najmanje važno, bizarnom precenjivanju uticaja EU i svog ličnog uticaja.
Zahtevajući mesto u pregovorima koje je EU namerno blokirala i pozivajući na "ustupke" od Rusije kao da Zapad i Ukrajina pobeđuju, Kalas je samo izdejstvovala američku javnu kritiku i odbacivanje.
Ipak, postoji metoda u njenom ludilu. Nesposobnost Kaje Kalas da adekvatno obradi sadašnjost odražava njenu neobično izraženu nesposobnost da uči iz prošlosti.
Tako je nedavno podelila je svoje glupo iznenađenje činjenicom da Rusija i Kina veruju da su među pobednicima Drugog svetskog rata.
U stvarnosti, i Rusija i Kina su igrale ključne uloge u porazu globalne fašističke ofanzive koja je bila u srži Drugog svetskog rata.
Kalas je pokazala svoju nesposobnost i snishodljivost povodom proslave 80. godišnjice pobede Kine. Portparol Ministarstva spoljnih poslova Pekinga, Guo Điakun, osudio je gluposti koje je Kaja Kalas izrekla kao "pune ideološke pristrasnosti", "bez istorijskog zdravog razuma", pokazivanje "nepoštovanja" i, na kraju, ali ne i najmanje važno, "nanošenje štete interesima EU".
Zvanična pozicija Kalas je, u slučaju da se ne seća, "potpredsednica Komisije/Visoka predstavnica Unije za spoljne poslove i bezbednosnu politiku". Ona govori i greši u ime EU, čak i ako je to katastrofa koja nikada nije trebalo da se dogodi.
Što se tiče Rusije, Kalas se nije ni trudila da se pretvara. Umesto toga, jednostavno je nastavila svoj glupi pokušaj da porekne njen ključni doprinos pobedi nad nacizmom.
Optužujući Rusiju za "manipulaciju" istorijom, smatrala je da je to prava prilika da se još jednom ponovi apsurd da Zapad nije izazvao sukob u Ukrajini.
Jasno je da je najnoviji ispad Kaje Kalas šokantan, ali ne i iznenađujuć. Savršeno se uklapa u njen lični dosije bezbrižnog brbljanja o razbijanju Rusije. Takođe se uklapa u široko rasprostranjeno raspoloženje među "elitama" NATO-a i EU, gde je omalovažavanje Rusije i Rusa podjednako obavezno kao i glupa romantizacija Ukrajine, njene krajnje desnice i nacionalizma. Tamo gde Kalas može da obavlja visoke funkcije, normalnost je sve samo ne to.
Pravo pitanje je kada će se ova noćna mora neznanja, ratne histerije i arogancije konačno završiti u Evropi. Jer ako se to ne desi, Evropljani će imati samo sebe – ili, da preciziramo, svoje "elite" – da krive kada ih većina sveta otpiše ne samo kao ljude koji su pomogli Izraelu da počini genocid u Gazi, već i kao jednostavno veoma neozbiljne, zaključuje Tarik Siril Amar.
Glas javnosti /R02S
SKINI APLIKACIJU
.png)
