EU troši 343 milijarde za odbranu
Autor: Glas javnosti
Samo u poslednjoj deceniji, realna potrošnja porasla je 99 odsto, što je najbrži rast u EU još od Hladnog rata
Evropska unija nastavila je eksplozivan rast vojnih izdataka i u 2024. godini, dostižući 343,2 milijarde evra, što je gotovo dvostruko više nego pre samo pet godina. U ovoj trci naoružavanja prednjače Nemačka i Francuska, trošeći zajedno čak 150 milijardi evra, odnosno 44 odsto ukupne potrošnje EU.
Prema podacima Evropske odbrambene agencije (EDA), ovakav tempo rasta nastaviće se i u 2025, kada se očekuje izdvajanje od čak 392 milijarde evra. U 2020. EU je na odbranu trošila 198 milijardi, što znači da je rast nominalno 98 odsto, a realno, uz uračunatu inflaciju, 63 procenata.
Samo u poslednjoj deceniji, realna potrošnja porasla je 99 odsto, što je najbrži rast u EU još od Hladnog rata.
Sukob u Ukrajini i pad američke podrške guraju EU ka rekordnom naoružavanju
Stručnjaci upozoravaju da se ovakav trend direktno vezuje za ukrajinsko-ruski sukob, ali i za sve slabiju posvećenost SAD evropskoj bezbednosti. Sada, dok se radi na mirovnom planu kojim bi se okončao sukob, raste strah u EU da bi dogovor koji ide u korist Moskve mogao ostaviti istočnu Evropu izloženom budućim rizicima.
Paralelno sa tim strahovima, evropske armije dobijaju najveće budžete u istoriji, uz poruku da mir zavisi od daljeg naoružavanja.
Matematika pokazuje da pet zemalja troši 70 odsto ukupnog vojnog budžeta EU: Nemačka - 90,6 milijardi evra, Francuska – 59,6 milijardi, Italija – 32,7 milijardi, Poljska – 31,9 milijardi i Španija – 22,7 milijardi. Ukupno 237,5 milijardi evra.
S druge strane, čak 14 zemalja, članica EU, troše manje od pet milijardi, a osam manje od dve milijarde. Njihov ukupni doprinos iznosi tek osam odsto evropske vojne potrošnje. Najmanje ulaže Malta - samo 99 miliona evra.
Evropa deli veliki vojni račun, ali teret nije ravnomeran
Potrošnja po stanovniku otkriva ogromne razlike: Danska troši čak 1.540 evra po osobi, dok Malta ulaže svega 174 evra. U više od deset članica potrošnja je ispod 500 evra, uključujući Španiju (465 evra). Francuska izdvaja 869 evra po osobi, a Italija 555.
Najniža realna potrošnja bila je 2014. i iznosila je 188,5 milijardi evra. To je i godina u kojoj je EU prekinula višegodišnji pad budžeta nakon prisajedinjenja Krima. Tek poslednjih godina odbrambeni budžeti rastu brže od privrede, približavajući zemlje cilju NATO-a od dva odsto BDP-a.
Ali nakon pritiska američke administracije, članice NATO-a postigle su dogovor da do 2035. godine izdvajaju pet odsto BDP-a za sigurnosne potrebe: 3,5 odsto za vojsku i 1,5 odsto za širu bezbednosnu infrastrukturu.
To predstavlja dramatično povećanje u odnosu na sadašnje obaveze i nosi ogromne finansijske posledice za evropske ekonomije.
Glas javnosti /R02S
SKINI APLIKACIJU
.png)
