To pokazuje da je moguće doći do kompromisa u BiH.
Ovako poslednju izjavu Kristijana Šmita komentariše istraživač mostarskog Instituta za društveni razvoj Milan Sitarski.
"Šmit od samog početka daje prilično kompromisne izjave koje se mogu prevesti kao pružena ruka za razgovor, kompromis i nadajmo se konsenzus u celoj BiH. Poslednja izjava je kontinuitet njegove politike i čini mi se da je on vrlo svestan toga da praktično jedna trećina BiH ne priznaje njegov legitimitet, da je u prilično osetljivoj, rovitoj situaciji", objašnjava on.
Sitarski podseća i na ranije Šmitove izjave koje je dao otkako je došao u BiH – da bi bonska ovlašćenja koristio samo u ekstremnim slučajevima, kada je ugrožen integritet BiH, da BiH nikada neće biti centralizovana zemlja, da državni nivo vlasti ne treba da ugrožava entitetski ili kantonalni nivo vlasti – Šmitova poslednja izjava na tragu je prethodnih, smatra Sitarski.
Njegovo je mišljenje da se Šmit lagano profiliše kao čovek kompromisa koji teži konsenzusu u BiH, a kako će akteri iz Republike Srpske reagovati na to, tek će se videti. Za sada, predstavnik Srba u Predsedništvu BiH Milorad Dodik, postavio je dva uslova za susret sa Šmitom – prvi je da susret ne bude u kapacitetu visokog predstavnika, već kao susret sa iskusnim političarem iz Nemačke; drugi uslov je da na takav eventualni susret ne ide sam, nego sa svim relevantnim političarima iz Republike Srpske.
"Nije nužno da odgovor na Šmitovu inicijativu bude momentalan. Treba imati u vidu da je u BiH već počela neka vrsta izborne kampanje, iako su izbori tek na jesen 2022. Ali mislim da će njegova ruka ostati da visi u vazduhu, tako da se protokom vremena povećavaju šanse da jednom bude i prihvaćena", kaže Sitarski. Ni Šmit, prema njegovom mišljenju, neće pritiskati političke aktere da do susreta dođe što pre. Bitno je da je otvorio takvu mogućnost – sada sve zavisi od dinamike političkog života i međustranačkih odnosa u Republici Srpskoj hoće li i kada ona biti prihvaćena.
Iako bi dijalog bio neformalan, on bi mogao da doprinese relaksiranju situacije i labavljenju niza političkih kriza koje potresaju BiH, što zavisi ko u dijalogu učestvuje – ako se radi o liderima parlamentarnih stranaka, koje su zastupljene u institucijama čak bi i neformalni dijalog mogao da doprinese normalizaciji odnosa.
"Ne bi bio ni prvi ni poslednji slučaj u višestranačkim društvima i državama da lideri stranaka postignu nekakav dogovor, a kasnije ga članovi njihovih stranaka, a vrlo često i oni sami kao poslanici, šefovi poslaničkih grupa i vlada, predsednici parlamenata, kroz institucije operacionalizuju", objašnjava sagovornik.
Ukoliko bi šefovi stranaka postigli neformalni i džentlmenski dogovor, njihovi stranački kadrovi bi ga i sproveli kroz institucije. Mišljenje Sitarskog ne deli banjalučki politikolog Radomir Nešković, koji smatra da će Šmit spustiti loptu oko nekih nevažnih stavova i da neće poništiti izmene krivičnog zakona BiH, kao i da će se držati agende „Pet plus dva“. Ovaj plan podrazumeva prihvatljivo i održivo rešenje pitanja raspodele imovine između države i drugih nivoa vlasti; prihvatljivo i održivo rešenje za vojnu imovinu; potpunu implementaciju Konačne odluke za Brčko; fiskalnu održivost, kao i zaživljavanje vladavine prava.
(Glas javnosti/Sputnjik)