Nepoželjni turista srbomrzac Kristijan Šmit više ne može u Republiku Srpsku
Bosna i Hercegovina
Autor: Glas javnosti
Autor: Glas javnosti
Da ima stida i srama Kristijan Šmit nikada ne bi ni pomislio da dođe u Republiku Srpsku jer ga većina građana Srpske smatra srbomrscem, raspakivačem Dejtonskog sporazuma i osobom koja pokušava da Republiku Srpsku izbriše sa karte BiH. Kada negde niste dobrodošli, ne postoji razlog da tamo uopšte i idete.
Ovako Sanja Vulić, poslanica Stranke Nezavisnih socijaldemokrata u veću naroda Parlamentarne skupštine BiH komentariše najave da će takozvanom visokom predstavniku međunarodne zajednice u BiH Kristijanu Šmitu biti zabranjen ulazak u Republiku Srpsku.
Ovu odluku najavio je predsednik RS Milorad Dodik uz obrazloženje da je Šmit u Sarajevo došao sa zadatkom da razvlasti Srpsku.
Dodik je takođe najavio uredbu o hapšenju i deportaciji Šmita iz Republike Srpske. Prema njegovim rečima, policijske stanice u Republici Srpskoj imaće zadatak da Šmita izbace sa teritorije, čim saznaju da se takozvani visoki predstavnik na njoj i nalazi.
Šmit je za Srpsku nepoželjni turista
Prema rečima Vulićeve, Šmit je nepoželjni turista bez legitimiteta za funkciju koju navodno obavlja i osoba koja nanosi štetu srpskom narodu.
„Kao takav, naravno da je nepoželjan i naravno da bi trebalo da bude proglašen za personu non grata. Naravno da mu nije mesto na prostoru Republike Srpske. Da ima imalo stida i srama, otišao bi i sa prostora Bosne i Hercegovine, jer osim što ovaj prostor kontaminira mržnjom, ništa korisno ne radi“, navodi Vulićeva.
Na osnovu čega Šmit boravi u BiH
Profesor Fakulteta političkih nauka iz Banjaluke Miloš Šolaja napominje da su pravila ulaska u Republiku Srpsku i BiH u ingerencijama zajedničkih institucija. Međutim, na osnovu čega Šmit dolazi u Republiku Srpsku da vrši službene dužnosti, pita se naš sagovornik i napominje da će Šmit pred policijom Srpske to morati da dokaže.
„Na osnovu čega, kojih ovlašćenja, kojih prava, kojih dokumenata on može da dođe i nastupa u ime međunarodne zajednice. Ko mu je dao ta ovlašćenja i prava i te mogućnosti“, naglašava on.
Prema Šolajinim rečima, najavu o zabrani ulaska Šmitu u Srpsku treba shvatiti i na simboličkom nivou, kao poruku svim predstavnicima u institucijama Republike Srpske – od najnižih do najviših, da ne komuniciraju, ne sarađuju i da se ne viđaju sa Šmitom, kao i da ga ne priznaju sada ni u praktičnim relacijama.
„Do sada je bilo dosta sporno kada se Šmit sastajao sa nekim predstavnicima opozicionih partija i nevladinih organizacija iz Republike Srpske. Verovatno će se to i nastaviti jer ne postoje mehanizmi da se to zabrani, ali to za institucije Republike Srpske u pravnom i političkom smislu neće značiti ništa, neće imati nikakvu snagu“, smatra Šolaja.
To da Šmit želi da razvlasti Republiku Srpsku za našeg sagovornika nije nova vest, jer to je bila politička agenda skoro svih visokih predstavnika. Jedino pitanje bilo je koliko će dinamično i snažno raditi na tome.
„Ali je očigledno da Kristijan Šmit, iako je pravno i politički zaista neutemeljen, jer bi njegova pozicija u svakom normalnom sistemu bila neodrživa, ipak preduzimao neke mere koje se tiču imovine, što je u suštini i najveći korak ka razvlašćenju“, kaže Šolaja.
Kako on ocenjuje, odluka o proterivanju Šmita sa teritorije Republike Srpske nameće pitanja međunarodnog prava i međunarodnih odnosa. Šmit nije izabran u Savetu bezbednosti, a to samo potvrđuje činjenicu o marginalizaciji svetske organizacije. Kada se jednom neka međunarodna institucija zanemari, to postaje pravilo i danas, tokom ukrajinske krize, vidi se kako je Šmitov slučaj poslužio kao uvod u stavljanje u zapećak Ujedinjenih nacija, zaključuje Šolaja.
Glas javnosti/S04S
Kako on ocenjuje, odluka o proterivanju Šmita sa teritorije Republike Srpske nameće pitanja međunarodnog prava i međunarodnih odnosa. Šmit nije izabran u Savetu bezbednosti, a to samo potvrđuje činjenicu o marginalizaciji svetske organizacije. Kada se jednom neka međunarodna institucija zanemari, to postaje pravilo i danas, tokom ukrajinske krize, vidi se kako je Šmitov slučaj poslužio kao uvod u stavljanje u zapećak Ujedinjenih nacija, zaključuje Šolaja.
Glas javnosti/S04S
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
