ZLOGLASNA FLORENS HARTMAN: EU se mora suprostaviti RUSIJI u Bosni, još vam prete susedi i rat

FlorenS Hartman, bivšI portpalog glavne tužiteljke u Hagu govorila je o politici EU ka Bosni i Hercegovini, ruskom uticaju na Balkan te "greškama koje Evropa time što ignoriše rusku pretnju čini u BiH."

U intervjuu koji je Floren Hartman dala za sarajevski portal Klix.ba, osvrnula se na političku situaciju u BiH i odnos EU prema ruskom uticaju u ovoj zemlji.

- Evropa ima i moralnu i političku obavezu da pomogne Bosnu i Hercegovinu - rekla je Hartman i dodala da EU ima obavezu i da "servisira Dejtonski sporazum" kroz strukture i da još uvek postoje "aktivne pretenzije ka Bosni od susednih država, još uvek se preklapaju ciljevi rata iz devedesetih".

HRVATI SAMO PRIČAJU O SRBIJI: Strah od srpskih izbora paralisao ZAGREB

Hartmann smatra kako se sad sve unutrašnje i regionalne probleme sa kojima se suočava Bosna i Hercegovina nadogradilo to što se Rusija otvoreno postavila protiv Zapada i izaziva destabilizacije na evropskom tlu. Prema tome Evropska unija ima obavezu da se suprostavi Rusiji koja pokušava da spreči volju ljudi i uspostavi sistem u Bosni i Hercegovini nekompatibilan sa ostatkom Evrope.

Osvrćući se na ruske ciljeve prema Bosni i Hercegovini, Hartman upozorava kako su ti ciljevi jasno postavljeni u predlogu koji je Kremlj poslao Vašingtonu 17. decembra i da povodom toga Evropska unija nije ništa poduzela. Rusija želi imati kontrolu nad pola Evrope, ne žele da države istočno od Njemačke i Italije budu dio Evropske unije ili NATO.

GRAĐANI SELA ZAGREBA Urnebesna saga o padu drona se NASTAVLJA, a evo ga i Milanović

Evropa je ignorisala dokument od 17. decembra, nije ga čitala kako treba i sada ima invaziju na Ukrajinu. Ruski apetiti idu do Jadranskog mora, smatra Hartman te poziva Evropu da na Balkanu preduzme korake unapred kako bi ograničila mogućnosti Rusije da izazove nered.

- Evropa (EU) ne treba da čeka da se destabilizuje evropski kontinent preko slabih tačaka, a to su zone koje nisu u Evropskoj uniji ili NATO. Evropa mora anticipirati, ne treba 500 nego 5.000 - 6.000 ili 10.000 vojnika EUFOR-a ili NATO u Bosni i Hercegovini, da se jasno ukaže ovde nećete belaje praviti - rekla je Hartman.

Hartman politiku Vladimira Putina tumči tako da je države koje nisu članice Evropske unije uzimao kao pogodne za destabilizaciju i instaliranje svoga uticaja. Na taj način je on od 2012. godine izgradio svoj utjecaj na Balkanu, posebno u Srbiji, Republici Srpskoj u BiH, Crnoj Gori pa čak i Makedoniji.

NOVA PROVOKACIJA IZ SARAJEVA Odeš dva-tri puta u Beograd i glasaš za sudbinu čoveka iz Bora

- Evropa nije imala program odgovora susednoj sili koja ne želi da nači zajednički odnos sa EU nego hoće da se postavi neprijateljski - konstatuje Hartman koja očito u Rusiji vidi jedno neprijateljsku državu.

Kao najveći problem politike Zapada ona identifikuje pragmatizam koji probleme gura pod tepih bez dugoročnog pogleda. Na taj pragmatični način pristupili su i problemu implementacije presuda Evropskog suda za ljudska prava po pitanju izbora u Bosni i Hercegovini, smatra Hartmanova.

ŠTA u BiH PIŠU O IZBORIMA: "Vučić jednom rukom daje vakcine Bosni, a u drugoj drži napalm bombu"

Kao skandaloznim je označila to što su se nudila rjšenja koja su samo dalje omogućavala da se stvaraju krize, a onda kaže da država ne funkcioniše. U tom slučaju je krivica podeljena između lokalnih lidera i međunarodne zajednice.

Hartman je upozorila da je izgubljeno vreme i da se do 3. maja neće ništa smisliti i da će ukoliko dođe do bojkota izbora Rusija da iskoristi tu krizu.

- Bojkot je bio vrlo važan trenutak uoči rata, kada su srpski nacionalisti bojkotovali referendum o nezavisnosti Bosne i Hercegovine, to je korišteno kao mi nismo glasali - nije krila Hartmanovu otvorenu nepreteljivost i prema srpskom narodu.

Na kraju razgovora Hartmanova je istakla da EU ne pomaže BiH da izađe iz "dejtonske luđačke košulje."

SKINI APLIKACIJU