Očekuje se da će odmah nakon toga biti izabrana nova vlada, ali nije izvesno koliko će rasprava o izboru rukovodstva parlamenta trajati i hoće li sednica na kojoj se bira kabinet mandatara Milojka Spajića biti održana danas.
Mandić je jedan od lidera bivšeg Demokratskog fronta koji se zalagao za povlačenje priznanja nezavisnosti Kosova, za ukidanje sankcija Rusiji, protivio se članstvu Crne Gore u NATO. Blizak je srpskom predsedniku Aleksandru Vučiću.
Protiv njega je u toku sudski postupak za pokušaj terorizma na dan parlamentranih izbora 2016. godine.
Bivše članice Demokratski fronta (DF) biće deo nove crnogorske vlade mandatara Milojka Spajića i pored protivljenja Sjedinjenih Američkih Država i Evropske unije.
Demokratska partija socijalista (DPS) bivšeg predsednika Mila Đukanovića ukazala je da bi izbor Mandića značio da Crna Gora postaje „država u sferi uticaja politike Kremlja i Beograda“
Po crnogorskom Ustavu, šef skupštine je i član Saveta za odbranu i bezbjednost, tijela nadležnog za pitanja bezbednosti i komandovanja Vojskom.
Okosnicu vlade činiće Pokret Evropa sad, a u njoj će biti i Demokratska Crna Gora Alekse Bečića, Socijalistička narodna partija (SNP) Vladimira Jokovića i dve koalicije albanske manjine, Albanski forum i Albanska alijansa.
Vladu će u parlamentu podržavati bivše članice prosrpskog Demokratskog fronta, Mandićeva Nova srpska demokratija i Demokratska narodna partija Milana Kneževića, koje će zauzvrat, uz mesto predsednika parlamenta, dobiti i 40 odsto pozicija „po dubini“ i deo ambasadorskih mesta.
Prema sporazumu o formiranju vlasti, oni će podržavati manjinsku vladu u parlamentu, a krajem sledeće godine kroz rekonstrukciju i zvanično postati njen dio. Uz to će jedan od lidera Andrija Mandić biti na čelu skupštine.
U sporazumu koji su potpisali se navodi da se spoljnopolitička orijentacija vlade temelji na punoj posvećenosti integracijama i ubrzanom procesu pristupanja EU, članstvu u NATO, i razvijanju prijateljske saradnje sa svim državama priznatim od strane Crne Gore.
Vlada će imati predsednika, četiri potpredsednika i 18 ministara.
Spajićev pokret Evropa sad imaće, osim mesta premijera 10 ministara, među kojima spoljnih poslova, evropskih poslova, pravde, finansija, zdravlja, energetike, urbanizma, saobraćaja, prosvete, socijalnog staranja.
Demokrate Alekse Bečića će, uz dva potpredsednička mesta, dobiti i četiri ministarstva – unutrašnjih poslova, odbrane, turizma i ekologije, kulture i medija.
Socijalistička narodna partija će zadržati dva resora, poljoprivrede i šumarstva kao i sporta i mladih koje trenutno pokriva u vladi Dritana Abazovića.
I albanske partije zadržaće dva ministarstva kojima rukovode u sadašnjoj vladi, ljudskih i manjinskih prava i javne uprave. Dobiće i potpredsednika vlade.
Van vlade ostali su Demokratska partija socijalista, Socijaldemokrate, Liberalna partija, nacionalne partije Bošnjaka i Hrvata kao i poket URA Dritana Abazovića.
Vlada Milojka Spajića biće treća od smene trodecenijske vlasti DPS na parlamentarnim izborima 2020. godine.
Prethodne dve izgubile su poverenje u skupštini – vlada Zdravka Krivokapića februara 2022, a Dritana Abazovića avgusta iste godine.
Glas javnosti/D01S