Cena piletine u Hrvatskoj naglo opala

Prethodnih godina su cene tokom sezone rasle i takav rast bi se nastavio i nakon odlaska turista. Pileća prsa su u veleprodaji u Hrvatskoj u proseku 6,67 evra i za 8,2 odsto su jeftinija u poređenju s istim razdobljem prošle godine.

Pileći bataci su 3.06 evra, što je za 10 odsto manje nego prošle godine. Karabatak je još jeftiniji 3.02 evra, manje za 13 odsto u odnosu na lani. Jedino odskače pileći batak sa karabatkom koji statistički beleži veću cenu za 13 odsto i košta 3.08 evra za kilogram, prenosi Zadarski list.

I jaja su jeftinija, u proseku za 15 odsto i njihova veleprodajna cena se kreće od 0.11 pa do 0.16 evra, što zavisi od veličine (XL, L, M, S).

Od početka ove godine na EU tržištu primetne su neznatne oscilacije cene jaja, a od aprila nešto izraženiji pad (razred L i M), prosečna cena na nivou EU u junu 2024. godine iznosila je 197,51 evra na 100 kg i bila je niža za 16,1 odsto u odnosu na cenu godinu dana ranije, donosi Tržišni informacijski sistem u poljoprivredi (TISUP) u svom mjesečnom istraživanju.

Cene jaja i piletine mogle bi biti još i niže kada se izgrade mega farme pilića na Banovini na području Grada Petrinje i opšina Lekenik, Martinska Ves, Sunja i Topusko. Drugu farmu bi trebalo graditi u Podravini u okolini Ludbrega. Reč je o investiciji ukrajinskog preduzetnika vrednoj 450 miliona evra koja će zapošljavati više od dve hiljade radnika.

Međutim, tome se protive domaći proizvođači, jaja, pilića i koka koji ističu da izgradnja mega farmi pilića u Hrvatskoj ugrožava sadašnju domaću peradsku proizvodnju, koja s obzirom na visoke troškove proizvodnje ne može konkurisati mega farmi. Peradari takođe traže rigoroznije kontrole uvoza pilećeg mesa i jaja, kako bi se preveniralo prenošenje zaraznih bolesti ali i pojačala kontrola kvalitete, jer „no name“ piletina se sve češće može naći na policama trgovačkih centara.

KOMŠIJE SE ŽALE: Kolika plata je dovoljna za pristojan život u Hrvatskoj?

I dok se domaći peradari pribojavaju da će Ukrajinci svojom mega proizvodnjom uništiti domaće farme potrošačima je svejedno ko je proizveo pileće filete ili jaja, mega farma na Banovini ili neka od postojećih hrvatskih farmi. Građanima je bitno samo da je piletina jeftinija, cenovno pristupačnija te u skladu sa standardima kvaliteta i sigurnosti hrane. Poremećaji na tržištu odnosno enormna poskupljenja jaja i piletine krenula su već u toku pandemije Covida 19 a nastavila su se ratom u Ukrajini.

Cene jaja i piletine tada su odletele u nebo i treba dosta vremena da se vrate na staro. Upravo su pileći fileti bili rekorderi u poskupljenju dosegnuvši čak cenu od 12 evra za kilogram. Jaja i piletina za mnoge građane s niskim primanjima i penzionere postali su luksuz.

Hrvatska je do pre dve godine imala dovoljnu godišnju proizvodnju za svoje potrebe (700 do 800 miliona komada jaja) ali očito je da je trenutna domaća proizvodnja daleko ispod realnih potreba hrvatskih građana. Uprkos povećanju cena jaja i piletine, brojne male farme u Hrvatskoj nisu mogle opstati, zbog preskupe stočne hrane, goriva, energenata i troškova radne snage, pojašnjavaju nam proizvođači. Najviše su nastradali oni koji su držali koke u slobodnom uzgoju odnosno ekološkoj proizvodnji. Oni su imali i najveće troškove hrane pa su uglavnom propali.


Glas javnosti/A03S

SKINI APLIKACIJU