Belgija i Francuska traže da spomenici iz Prvog svetskog rata budu priznati od strane UNESKA
Ujedinjene nacije će doneti odluku oko 21. septembra tokom sastanka Komiteta za svetsku baštinu u Saudijskoj Arabiji
Sa ratom koji ponovo pustoši srce Evrope, bezbrojni nadgrobni spomenici, groblja i spomen-obeležja iz Prvog svetskog rata su bezvremensko svedočanstvo o njegovoj okrutnosti. Belgija i Francuska žele da budu priznate kao mesta svetske baštine UNESKO-a kako bi ljudi zastali i razmislili.
Oni donose pauzu i introspekciju skoro svakome ko posećuje mesta duž nekadašnjih borbenih linija Velikog rata 1914-1918 u kojem je poginulo oko 10 miliona vojnika.
foto:društvene mreže
Sa 12 godina, Robin Boremans sanja da postane pilot helikoptera u elitnim specijalnim snagama Belgije. Na groblju Tine Cot, gde je red po red sahranjeno 12.000 vojnika Komonvelta, brusi se njegova perspektiva života i smrti, rata i mira.
„To te čini tako tihim kada znaš šta se desilo u ovom ratu“, rekao je dok je pravio pauzu u šetnji između redova palih. "Zaista je strašno impresivno." On i njegova grupa planirali su da kasnije tog dana posete groblje za Nemce, nekadašnjeg neprijatelja.
foto:društvene mreže
Upravo zbog tog uticaja obe nacije žele da Unesko uvrsti ovu oblast na svoju čuvenu listu lokacija zajedno sa Kineskim zidom, Peruanskim Maču Pikčuom i grčkim Akropoljom. Očekuje se da će odluka o ovom pitanju biti doneta oko 21. septembra tokom sastanka Uneskovog Komiteta za svetsku baštinu u Rijadu, u Saudijskoj Arabiji.
Oblast ima 139 lokaliteta koji se protežu na zapadu Belgije i severne Francuske i bila je živa istorija skoro otkako su puške konačno utihnule 1918. U susednom Ipru, „svake večeri — svake večeri — svakog dana od 1920-ih bilo je nekoliko ljudi koji trube u Menin kapiju“, gde su na njenim zidovima ugravirana imena 54.000 vojnika koji nikada nisu pronađeni u haosu koji je izazvao rat, rekao je Matijas Dipendale, ministar nasleđa severne belgijske regije Flandrija.
foto:društvene mreže
„To je ideja o komemoraciji svakog pojedinca koji je izgubljen u tom ratu“, rekao je on.
Ali to nije nužno dovoljno za postizanje tako uzvišenog priznanja, Unesko je već presudio. Na zaprepašćenje dve nacije, odbio je njihov zahtev 2018. godine uz savet Međunarodnog saveta za spomenike i mesta, označivši svoje zaključke komentarima poput „nekoliko pitanja“, „nedostatak jasnoće“, „preusko i ograničeno“ i „ nedostaci“.
Kao i u Prvom svetskom ratu, žrtve se takođe broje u desetinama hiljada, mada je, na sreću, ukupna stopa i dalje mnogo manja. Međutim, osećaj gubitka ostaje isti.
„Toliko ljudi dolazi ovamo i uspostavlja tu vezu sa Ukrajinom samo zato što je to toliko relevantno u ovom trenutku“, rekla je Erin Haris, vodič u Tajn Kotu. "I vidite da se dešava ista situacija - sa ove dve strane koje se bore beskrajno."
„I dođete ovde na ovakvo mesto i zaista vidite, pa, ovo se još uvek dešava“, rekao je Haris. "I, znate, nije se mnogo promenilo."
Glas javnosti
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
