Svi ste gledali Olimpijske igre i prema mom mišljenju bio je sjajan turnir. Uvek se radi o osam timova koji mogu da budu na visokom nivou i da osvoje zlato, srebro ili bronzu, ali na ovom olimpijskom turniru bilo je deset timova. Međutim, nivo veštine bio je na niskom nivou, kao i pre.
Mogu da se slažem sa pričom o suđenju i da je na muškom turniru bilo katastrofalno do polufinala, ali način na koji se igra... Od pozicije jedan do pozicije pet, gledajući i to šta se događa na centru, sve je čekanje na igrača više ili manje i svi čekaju da šutiraju iz faula.
Sve mora da se promeni od početka. Od detinjstva i rada sa igračima kada imaju deset ili 11 godina. Moraju da plivaju, moraju da prodiru, jer nove generacije shvataju i uče ovaj način igre i za deset godina biće gore nego sada. To je problem.
Istakao je da sve treba da se menja od najmlađih selekcija.
Od federacije do federacije možete promeniti pravila. U Srbiji možemo da promenimo pravila za igrače do 12 godina, ali i globalno se mogu promeniti pravila, u saradnji svih instanci.
Ovaj turnir je bio sjajan, ali nisam video veštine kao pre. Perone, Deneš Varga, to su bili veoma vešti igrači, ali toga nismo videli u Parizu. Imamo problem sa isključenjima centra bez lopte, ne znam kako to da rešimo. I mislim jedno, ako želite da promenite veštine igrača, to morate da radite od detinjstva.
Treneri tu, kako je istakao, nemaju uticaj.
Ako se vratimo malo u istoriju, na Olimpijske igre u Moskvi, kada su poslednji put bilo 11 igrača, a to je pre 44 godina. Vaterpolo se promenio od tada minimum deset ili 12 puta.
Ja sam ovde mlad trener i moram da pitam zašto nikad ne pitaju trenere kada menjaju pravila? To je problem. I posebno, niko ne pita igrače kako se osećaju. Imali smo tri velika takmičenja u poslednjih osam meseci i niko ih ne pita kako se osećaju. Siguran sam da će Perone sve objasniti.
Glas javnosti /S10S