SRPSKI VATERPOLO PONOVO U SVETSKOM VRHU: Izuzetan uspeh nove generacije koji je već ostvaren
Autor: Glas javnosti
Srbija je već napravila uspeh. Kada se zna šta se događalo ove sezone, kada se zna šta je bilo i prošlog leta, malo je bilo onih koji bi stavili ruku u vatru da će Jakšić i drugovi stići među četiri najbolja tima na svetu. Čak se i javno, po medijima pričalo da ova Srbija nema kvalitet na kakav je javnost navikla i da se treba pripremiti na slab rezultat.
Istina, razloga za optimizam posle Svetskog kupa, nije bilo. Samo sedmo mesto, sa slabim epizodama, posebno protiv nejake Rumunije, najavljivali su mukotrpan put Srbije u Fukuoki. I zaista jeste mukotrpan. Ali bilo bi dobro da se jednom sazna šta li je Stevanović to radio sa ekipom u Kašivazakiju, da bi se na šampionatu pojavio tim, potpuno drugačije krvne slike, spreman da uradi sve da bi zabeležio dobar rezultat.
Prvi nagoveštaj pojavio se protiv Španije. Mada je gubila 16:10 Srbija nije želela da ubedljivim porazom počne prvenstvo. U poslednja četiri minuta sa četiri gola je neuspeh protiv favorita broj jedan učinila časnim. Južna Afrika je bila bitna jer su „delfini“ igrali sve vreme punom snagom mada je sa druge strane bio tim niskog kvaliteta.
Ono pravo se dogodilo protiv Crne Gore. Kada su na sjajan način Gojkovićevi igrači posle nekoliko minuta poveli 5:0, u srpskim glavama je nešto kliknulo.
„Ovako dalje ne može“.
Nisu pali što se očekivalo, nisu digli ruke što bi bilo i razumljivo. Ne, krenuli su da jure razliku. U tome je bilo i uspona i padova ali nekoliko sekundi pre kraja je Srbija čak vodila 13:12. Dobila je na peterce. Japan je odrađen rutinski. Početni elan domaćina prvenstva, koji je trajao dvečetvrtine, je u trećem delu slomljen. Stigla je na red Italija, malo prepotentna u izjavama, željna konačno da posle serije neuspeha, na velikom takmičenju potopi Srbiju. Bile su impresivne izjave srpskih igrača koji su svi do jednog verovali u uspeh.
Naoružani neverovatnim samopouzdanjem, motivom da što skuplje prodaju kožu, željom da rivala uvedu u egal završnicu dobili su peterce i još jednu pobedu. Ostaju dve utakmice. Uspeh protiv jake Grčke donosi medalju i olimpijsku vizu. Plasman na SP u Dohu je već ostvaren. Iz Fukuoke šest najboljih timova idu na SP naredne godine.
Igrački Nikola Jakšić igra turnir života. Kapiten reprezentacije kojem se Novi Beograd, pre isteka ugovora, zahvalio na saradnji i zatražio od zainteresovanog kluba 150.000 evra za njegovu slobodu ili neće igrati nigde, gurnuo je ogroman problem u stranu. Majstorski vodi tim, talenat predstavlja u najlepšem svetlu, pokazujući da vaterpolo nije igra snage već i veštine. Jakša je tu bez premca.
Rašović je takođe sjajan, precizan sa odličnim procentima. Kod Straje nema problema ako promaši prva tri šuta. Ide dalje, ide po golove. Svako je imao svoje momente, Mitrović kod peteraca, Mišović je koristio svaki minut, Janković, Milojević bili radilice, Vučinić junak protiv Crne Gore, Ranđelović i Drašović su zatvorili protivničke sidraše, Martinović dočekao svoj momenat protiv Italije, Radulović pokazao da ima sportski bezobrazluk da okrene, šutne, proigra, centri Lazić i Ubović iz meča u meč borbeniji, puni vere u sebe…
Stevanović sa saradnicima majstorski drži i vodi tim. Pogledajte njegove face kod odlučujućih momenata. Ne menjaju se, uvek su iste a šta se u njemu dešava to on najbolje zna. Veruje u sebe i rad svojih saradnika. I samo to traži od igrača – da veruju u sebe.
Srpski igrači su postali tim. Ta smena generacija je dug put ali se Stevanovićev sastav konačno našao na njemu i krupnim koracima ide ka cilju. Do juče ekipa koja je bila predmet potcenjivanja sa strane (čemu je nekad i sama doprinela) sada se gleda drugačijim očima. Kao protivnik nije baš poželjna. Možda Jakša i družina izgube dva naredna meča. To će izazvati uobičajenu žalost kada su u pitanju porazi. Ali to neće promeniti zaključak da je ova Srbija nešto dobro i da je Fukuoka ogroman korak napred.
Uzgred ako pomenete poraze igračima nećete se dobri provesti.
SKINI APLIKACIJU
POVEZANE VESTI
KOMENTAR
.png)
