Ispričao je da je svoju ulogu dželata odigrao predano do kraja i da je Goksiju stajao na nogama, dok se on grčevito otimao svojim krvnicima, a posle toga je u kafiću mirno sačekao da mu Marko Miljković Mesar pokaže fotografije iskasapljenog Goksija!
- Kada smo se dogovorili ko će raditi Goksija, meni je predat ključ od „smarta“, kojim sam ga odvezao u Ritopek da navodno od Nebojše Jankovića Hella kupi dva pištolja za 1.200 evra. U putu sam mu rekao da „smart“ ima dobar štek, da smo sigurni i da ću mu dati auto da odveze pištolje, a posle da mi ga vrati na dogovoreno mesto. To je sve sa moje strane bilo samo opuštanje. Kad smo izašli na autoput javio sam glasovnom porukom Marku Miljkoviću da smo krenuli. Miljković nas je čekao na isključenju za Vrčin, kod jedne prodavnice i pustio nas je da prođemo. Javio je ostalima da smo prošli i posle nekog vremena je krenuo za nama. Dogovor je bio da napravi blok na asfaltu, kad mi skrenemo, da niko ne može da siđe sa puta dok mi to radimo. Goksiju sam u putu rekao da idemo kod čoveka na njivu da pogleda pištolje, jer tamo navodno nešto radi. Nije znao kod koga idemo niti sam pominjao ime Nebojše Jankovića, već sam mu rekao da čovek ima nadimak Matori. On se oduševio kada je čuo da idemo na njivu: „U super, dobro je da ne idemo po gradu“, jer se pazio i čuvao. Kad smo skrenuli sa zemljanog puta u kukuruze, na dogovoreno mesto, pikap je bio okrenut gepekom prema prolazu. I ja sam se u rikverc uparkirao, jer je bio dogovor da mu ne ostavim mogućnost da može da beži, ako nešto posumnja. Kada smo izašli, čekali su nas Nebojša Janković Hell i Nemanja Đurić Tajson, koji se predstavljao navodno kao Jankovićev sinovac. Pozdravio sam se sa njima, govoreći: „Gde si Matori, kako si? A, ovo ti je sinovac kojeg si mi spominjao? Eto, taman da on nastavi posao, da preuzme ovo“. Matori je uzvratio: „Ja sam već mator...“, tako da je to bila neka normalna priča, radi opuštanja... Posle upoznavanja, Janković je otvorio tovarni deo pikapa u kojem je bila spljoštena crna kesa, da se ne vidi da u njoj ima nešto. Goksi je razmenio nekoliko reči sa Jankovićem oko pištolja, dok je uzimao svoje rukavice i počeo da ih navlači. Dok su to oni pričali, Tajson se već postavio u poziciju do mene i čekao je da ga ščepa. Kada je krenuo ka kesi da vidi pištolje, Tajson ga je ščepao desnom rukom oko vrata i levom napravio polugu, pritiskajući ga. Goksi je pokušao da se otme, ali nije mogao... - rekao je Hrvatin i dodao da je Janković viknuo „policija“, što je bio znak da Veljko Belivuk, Marko Miljković i Miloš Budimir krenu iz kukuruza, dok je Dejan Tešić bio na mestu vozača.
Neposredno posle ubistva Gorana Veličkovića, Miljković je, prema rečima Hrvatina, odmah počeo da piše kontaktima sa njegovog Skaja.
- Prvo je pisao Filipu Koraću... Ne znam kako se on zvao na Skaju, ali mi smo ga zvali „Zalizani“. Poslata mu je poruka: „Tik-tok, tik-tok, ovako ćeš i ti da završiš, navataćemo te. Tome je prethodila prepiska kao da Goksi piše sa njim, ali nas je on odmah posle prve ili druge poruke provalio. Onda mu je poslata slika, ona „Koraću pičko“, da mu se stavi do znanja jer je Goksi bio sa njim na vezi i prodavao je njegovu „koku“. Čekali smo, konkretno Miljković, jer je kod njega bio telefon da se vidi kada će poruka biti štiklirana. Čim smo videli, da je on tu poruku primio, mi smo je izbrisali, da Korać ne bi mogao da je sačuva - otkrio je Hrvatin posle nekoliko sati saslušavanja.
- Oni su izleteli uz povike: „Policija, policija“, imali su fantomke na glavama i lisice. On je već bio poklekao, Tajson ga je već oborio, onako do pola, ne skroz... Udaren je dva-tri puta u glavu, a ja sam onda počeo da se derem: „Šta mi to uradi, Matori? Otkud policija, šta je ovo?“ i pritom sam mu stajao na nogama. Toliko sam mogao, jer posle ranjavanaja ruke u nekoj prethodnoj tuči i skidanja gipsa, nisam imao snage... Tada mi ej Belivuk mimikom pokazao da prestanem da vičem, da nas neko ne bi čuo. To je sve bilo brzinski. On je još i na zemlji naboden joj jednom-dvaput i bio je polusvestan. Kada su ga ubacili u pikapa, Tajson i ja smo se vratili u Beorgad. Otišli smo do Katanićeve, parkirali auto i seli u jedan kafić, baš preko puta suda. Tu smo proveli 30-45 minuta i komentarisali smo da je sve super prošlo i da je uspelo. Ubrzo je Tajsonu javljeno da krenemo na stadion, pa smo „smarta“ parkirali u ulici, koja je paralelna sa Humskom. Posle nekih sat vremena tamo se pojavio Miljković i posle kraćeg razgovora nam je rekao: „Idem da rešim Goksija“. Dao mi Goksijev telefon, govoreći: „Mnogo poruka pristiže, nemoj ti ništa da pričaš, dok se ne vratim“. Ne znam da li je on pre toga pisao nekom, uglavnom Goksijev telefon je bio u njegovim rukama, što znači da im je prilikom mučenja dao šifu - prepričao je Hrvatin i otkrio da je sve detalje brutalnog ubistva Goksija saznao od Miljkovića.
- Posle sat i po - dva, Miljković se vratio u društvu Belivuka i rekao mi: „Rešen je Goksi“. To je bila njegova želja da reši Goksija, jer ga je baš mrzeo. Ispričao je da ga je Goksi iznenadio, jer se držao najbolje od svih do tada. Bio je, kako nam je rekao, hrabar i držao se mangupski do kraja. Kad je ušao kod njega, Goksi ga je čak pitao šta je sa mnom! Na to mu je Miljković odgovorio pitanjem: „Sa onom budalom?“. Goksi je uzvratio: „Nemojte njega, on nema nikakve veze, on je tek izašao iz zatvora“, na šta mu je Miljković uzvratio: „Jebi ga, u pogrešno vreme, na pogrešnom mestu“ i on je to prihvatio. Kada je video Miljkovića sa sekirom, pošto ga je rešio sekirom i kasnije mi ispričao da je bio precizan i da mu je trebao samo jedan udarac. Znao je šta mu se sprema, sam je legao, nisu ga ništa nameštali, čak je i glavu sam namestio! Miljković je rekao: „Dobro sam ga udario jedanput, nije bilo potrebe da ga udaram drugi put“, što znači da ga je odmah pogodio. Video sam da su se Miljković i Belivuk iz Ritopeka vratili sa Milošem Budimirom i Srđanom Lalićem. Kasnije, kada sam bio u kući i kada sam bolje upoznao prilike, saznao sam da Dejan Tešić zvani Fleš nikada nije prišao kući, osim što je dovozio. Vlade Draganić Boske, koliko sam kasnije upoznao prilike, uvek je bio u kući, tako da pretpostavljam da je i tada, a verovatno i Janković, kome se verovalo. Moram da se ogradim jer ne mogu da tvrdim da je Janković tada bio sa njima na Goksiju, moguće je da je ostao da pomaže u čišćenju i prosipanju, kako smo mi to zvali. Znam sigurno da su posao čišćenja uradili Lalić, Miloš Budimir i Draganić - naveo je Hrvatin i istakao da mu je Miljković posle svega pokazao fotografije iskasapljenog Goksija.
- Video sam sliku na kojoj je bilo korito puno isečenog mesa i Goksijeva izubijana glava. Pokazivali su mi još neke slike, na jednoj se videlo da je na Goksijevom telu krlju ispisano „Koraću pičko“, da je telo bilo bez glave. Uglavnom, bila mi je upečatljiva slika sa punim koritom... Nisam zagledao mnogo, ali sam pozitivno odreagovao no to. Kasnije sam video još neke slike, čak sam govorio Miljkoviću da ih ne čuva, ali je on voleo to da drži u telefonu, da ima, ne znam iz kojih razloga. Imao je čak i neke slike kontra grupe, koje su oni nama slali - rekao je Hrvatin na kraju iscrpnog svedočenja.
Hrvatin je ispričao da se prvi put sreo i upoznao sa Belivukom u junu 2020. godine, na rođendanu Miljkovićevog sina.
- Za Belivuka sam znao iz priča od ranije i zbog dešavanja sa šina. (ubistvo Vlastimira Miloševića, kuma Marka Miljkovića) Nekada je bio „Radov“ navijač, a ja sam u nekim neformalnim razgovorima sa ljudima iz tog sveta rekao da sam ja 100 odsto išao na tu tribinu i da se njega ne sećam, da je on možda dolazio ranije. Znao sam još da je radio neko obezbeđenje kod istog čoveka koji je bio sa mnom u zatvoru. Tada ga, znači, upoznajem lično. Upoznavanje je bilo onako bratsko, zagrlili smo se... Mislim, znao je i on za mene, normalno, bio je obavešten o svemu – rekao je Hrvatin i ispričao da je tada odlučio da krene u posao sa Veljinim klanom.
- Pristao sam na saradnju sa poslovima sa drogom. Nikakve priče o ubistvima nije bilo, s tim što je ostao Trajko (Slavoljubom Trajkovićem (40), prijatelj Karađorđa Subotića), koji se spominjao kao problem, jer je Velji radio o glavi. Tada, na rođendanu, Miloš Budimir mi je preno da mu je Velja rekao: „Ništa sad, sa Trajkom stajemo. Sada su izbori, ne znamo da li će Stefanović da ostane ministar, ako ne ostane možemo svi da kupimo prnje i da letimo, da idemo iz ove zemlje“. Mene je nervirao Trajko zbog njegovih priča posle izlaska iz „Zabele“ da hoće navodno da me seče na komade. Znao sam da je pokvaren i podmukao, da može da pošalje nekog klinca da uradi bilo šta, možda da me prebije ili da puca, što je i meni igralo. Taman da se naslonim na to i šta bi bilo - bilo bi, ali smo tada odustali od toga. Međutim, ja sam nastavio da se raspitujem za Trajka, sa svoje strane, da budem spreman, jer sam znao da će doći priča... - ispričao je Hrvatin.
(Glas javnosti)