Zato je moj stav o prodaji Instituta ličan i emotivan.
U mislima mi je pitanje: šta će biti sa mojim kolegama, koliko će ih puta još preprodavati ova vlast ili neka druga, đuture sa stolovima, kompjuterima, laboratorijom za hidrauliku, analizu zemljišta i kvaliteta voda, sa arhivom uradjenih studija i projekata, na berzanskim pijacama Srbije, za male ili nikakve pare. Tu se nalaze i studije i projekti koje sam ja radila i na koje sam uvek bila ponosna. Da li će se moje kolege kao i svi zaposleni u bivšim, sada prodatim i uništenim preduzećima u Srbiji, pitati, gde su pogrešili? Zašto se sramno prodaju preduzeća u koja su ugradili najbolji deo sebe, jer su verovali da čine dobro i da će im dobro biti uzvraćeno. Ko je stvorio Černi? Svakako nije država niti sadašnja vlast koja ga prodaje. Taj Institut su gradili svi zaposleni tokom proteklih decenija na osnovu ličnih zalaganja kao i društvenih i privrednih potreba Srbije. Zbog toga treba reći NE, Institut Černi nije roba za prodaju.
Činjenica je da je Ministarstvo privrede 1.10.2021.god., raspisalo javni poziv za prodaju Instituta Jaroslav Černi, domaćim ili stranim investitorima. Uslov za prijavu zainteresovanih firmi je da su u protekle 3 godine poslovale sa više od 30 miliona evra/godišnje. Početna cena Instituta je 2,5 miliona evra. Udeo države iznosi 92%. Istovremeno je poznato da je Institut od 1947 godine do danas, poslovao odlično, da je imao sopstveni prihod, da predstavlja važnu sponu izmedju nauke, struke i politike u Srbiji, da po svojim referencama predstavlja jedinstvenu i nezamenljivu instituciju za vodoprivredu, pa je zato šokantno primljena vest da Vlada Srbije prodaje Institut. U medijima se nagadja da će ga otkupiti firma Milenijum Tim. To je firma koja ima monopol nad gradnjom najskupljih objekata u Srbiji kao što je kompleks Beograd na vodi i bliske veze sa vladajućom partijom (SNS) i Vladom Srbije.
Zašto je važno za gradjane Srbije da Institut Jaroslav Černi ne bude privatizovan?
Institut Jaroslav Černi može da utiče na mišljenje javnosti u Srbiji, jer ima vodeću ulogu, znanje i iskustvo u upravljanju vodnim resursima i iznalaženju nepristrasnih i najpovoljnijih rešenja za vodoprivredne problema u Srbiji koji su unešeni u planska dokumenta kao što su: Vodoprivredna osnova Srbije (1992.god.), Strategija o upravljanju vodama do 2034.god., Zakon o vodama (2018.god.). Obzirom da Institut posluje više od 70 godina, ima višegodišnje podatke o stanju svih parametara površinskih i podzemnih voda, izvorišta za vodosnabdevanje, o monitoringu hidrotehničkih objekata, itd. U Institutu je zaposleno 239 visokoobrazvanih stručnjaka i naučnika koji su specijalizovani za hidrotehničke objekte i radove. U Institutu je više stotina studenata i diplomaca sa desetak fakulteta, obavilo svoj prvi praktični rad na terenu i napisalo stručni izveštaj. Za rad u zemlji, Institut dobija poslove od domaćih investitora (Srbijavode, Vode Vojvodine, Elektroprivreda Srbije, opštine) kao i stranih investitora (Svetska Banka, Banka EU) koji finansiraju objekte i radove od republičkog značaja.
Institut Černi treba u sledećem periodu da da mišljenje na tri važna projekta u Srbiji. To su: izgradnja Metro stanice na Makišu (izvorištu za vodosnabdevanje Beograda), istraživanje mogućnosti vodosnabdevanja Beograda na lokaciji Veliko Ratno Ostrvo, uticaj rudnika i postrojenja za preradu litijuma Rio Tinto na životnu sredinu. Sva tri projekta su naišla na veliki otpor gradjana i brojne proteste, zbog kršenja zakonskih propisa i nametanje štetnih, političkih rešenja od strane Vlade Srbije i pojedinih ministarki. Gradjani Srbije imaju poverenja u Institut Jaroslav Černi i njegovu nepristrastnost u pogledu davanja stručnog mišljenja i najboljeg rešenja, na koje vlasti u Srbiji do sada nisu bitno uticale.
Situacija sa prodajom resursa, odnosno prirodnih dobra je postala teška i dramatična u Srbiji, naročito posle prodaje PKB Beograda. To preduzeće je predstavljalo garanciju da neće biti gladi u Srbiji. I stvarno, propašću PKB-a, pojavila se glad koja traje i danas jer uvozimo skupu hranu bez ukusa i mirisa. Tako i Institut Jaroslav Černi predstavlja garanciju za narod, da će uvek biti čiste vode za piće, pogotovu što znamo da su izvorišta već prodata strancima. Da li to znači da ćemo sa prodajom “Černija” biti žedni, bez čiste vode za piće?
Ako pratimo tok novca, situacija je sledeća. Obzirom da je vrednost Instituta procenjena na cenu dva stana u Beogradu, država tu nema dobit. Najveću dobit može imati samo Rio Tinto (ili neka slična inostrana kompanija) kojoj ne treba pametan i pošten, Institut Černi već lažljiv i prevarantski Institut koji će da piše lažne izveštaje i daje pozitivno mišljenje za uništenje brojnih reka, potoka i aluvijona sa čistom vodom za preradu rude na oko 10 lokacija budućih rudnika: Loznica, Valjevo, Mionica, Ljig, Jagodina, Gornji Milanovac, Požega, Prijepolje, Vranje, Klinovac. Černi je već angažovan za analize kvaliteta voda u reci Jadar i podzemnih voda do 700m dubine iz pijezometara na lokaciji Jadar, Loznica.
Znamo da se stručna Mišljenja daju na osnovu analiza uzoraka vode, zemljišta i vazduha. Ukoliko se “Černi” proda, gazda (Milenijum Tim) može da traži da se uradi dve vrste analiza za Rio Tinto:
- jednu vrstu analiza koje će Rio Tinto koristiti za dalji rad i
- drugu vrstu lažiranih analiza za potrebe Studije uticaja i obmanjivanje srpske javnosti da se spreči istina o zagadjenju vode i zemljišta.
Ukoliko se to desi, Institut Černi će izneveriti svoje zaposlene ali i narod Srbije. Kome onda možemo da verujemo?
Šta može da se očekuje od poslovanja Instituta Jaroslav Černi posle privatizacije?
Delatnosti Instituta Černi su prilagodjene potrebama Srbije i srpske vodoprivrede. Ukoliko se Institut Černi proda, postoji mogućnost da budući vlasnik, zatvori neka odeljenja i laboratorije jer njemu ne treba naučnoistraživački rad u Srbiji, može da otpusti polovinu ljudi ili da zatvori ceo Institut i otpusti sve zaposlene. Sve je to loše za zaposlene u Institutu kao i za gradjane Srbije. To su uradili sa privatizacijom madjarskog Instituta za vodprivredu Vituki iz Budimpešte, sa kojim je inače Černi intenzivno saradjivao više od 20 godina. Medjutim, nedavno je Madjarska otkupila taj Institut, jer su shvatili njegov značaj.
Naša Vlada Srbije će pored novca od prodaje Instituta, verovatno dobiti i mito, nagradu od Rio Tinta za prodaju Instituta i otvaranje “puta brzog privrednog razvoja “ u Srbiji. Posle iks godina, neka nova vlada može opet da otkupi Institut, pa da njih nekoliko ima “i jare i pare“ a nas šest miliona da ostane bez vode ili sa zagadjenom vodom koja nije za piće, da kupujemo flaširanu vodu od stranaca koji su već pokupovali sva izvorišta vode u Srbiji. Treba shvatiti da su sve vlade u Srbiji zamenljive, a zdravlje srpskog naroda i gradjana Srbije, nije. Zato moramo da naučimo da kažemo NE, ovoj Vladi i svemu što nije u interesu gradjana Srbije.
Danica Županski, doktor bio-tehničkih nauka