Najvećem srpskom urbanisti dodeljeno Mirijevsko blato!

Po pravilu ulice nose imena velikih ljudi i mi im se na taj način odužujemo. A prvom i najvećem srpskom urbanisti odužili smo se tako što njegovo ime krasi jednu od najružnijih ulica u Beogradu.

Baron Nikola Doksat bio je švajcarski general u vojsci Habzburške monarhije koji je u jednom momentu prebačen u Beograd u kom je ostavio svoj neizbrisiv pečat. Kod nas će ostati upamćen kao inženjer koji je obnovio Kalemegdansku tvrđavu i kao prvi srpski urbanista. A ulica koja nosi njegovo ime jedna je od najneuređenijih ulica u gradu, u Mirijevu, prepuna rupa i bez asfalta. A da paradoks bude još veći, trenutno se u ulici Nikole Doksata izvode radovi na uvođenju optičkih kablova koji su još više urušili i onako dotrajalu ulicu.  

Stanari ilice Nikole Doksata na ivici su strpljenja. Konstantna buka, blato i nemogućnost da normalno izađu iz svojih kuća otežava im svakodnevicu. A jedan od stanara čak ima problem što su radovi svuda okolo završeni, ali su iz nekog razloga zaobišli njegovu kuću (nekih 20-tak metara) i kod njega su ostale rupe (VIDEO).

Radovi u ulici Nikole Doksata započeti su pre nešto više od mesec dana Uvode se optički kablovi MTS-a. Kao investitor MTS je angažovao privatnu firmu PRO Link iz Stare Pazove kao izvođača radova. Nadzornik radova na ovom projektu nam je objasnio da prema ugovoru koji imaju sa investitorom MTS-om, nakon završenih radova na uvođenju optičkih kablova, asfaltiraće samo levu i desnu stranu od 10 –tak centimentara dok će sredina ulice ostati pod starim asfaltom koji je prepun rupa. Na pitanje zašto ne asfaltiraju celu ulicu kažu da su ponudili takvu opciju investitoru, ali se on odlučio za ovu opciju dok će ostatak ulice, kako kažu asfaltirati opština, odnosno grad.

Nadzornik je takođe istakao da je krajnji rok za završetak radova 1. Decembar, pa ostaje da vidimo da li će rokovi biti ispoštovani.

Podsetimo koliko nas je Nikola Doksat svojim delom zadužio: Kao činovnik austrijske carske vojske Doksat je u jednom momentu prebačen u komandu u Beograd i dat mu je zadatak da uradi sve što je potrebno kako bi utvrdio Beograd. Prvi radovi odnosili su se na podizanje sedam jednospratnih zgrada, među kojima je bila i danas najstarija kuća u Beogradu u Dušanovoj ulici broj 10. Njena gradnja počela je 1724. i završila se 1727. Godine. Specifičnost ovog kompleksa zgrada je mreža podzemnih prolaza kojima su bile spojene međusobno, a veruje se da su bile povezane i sa tvrđavom na Kalemegdanu. Ovim tunelima sa tvrđavom su bili povezani i dvor Eugena Savojskog i sama kuća Nikole Doskata, koji su se nalazili takođe u Dušanovoj ulici. Dužinu ovih podzemnih prolaza, trase kojima prolaze i šta povezuju, zbog strateških razloga, najverovatnije je znao samo sam Nikola Doksat. Navodno, same planove je držao sakrivene i nikada ih nije predao nadređenima. Prema nekim verovanjima, postoje čak i tuneli koji vode od tvrđave do Zemuna, a njihova uloga bila je snabdevanje grada u slučaju opsade i sigurna odstupnica u slučaju krajnje nužde. Postoji verovanje da su upravo ti tajni prolazi Doksata koštali glave. Inženjer "Kalemegdanske tvrđave" i general carske austrijske vojske zbog sporne situacije u Nišu i odbrane Niške tvrđave koju je da bi spasao vojnike dogovorom prepustio Turcima, preko noći je osuđen za veleizdaju i pogubljen je na početku Knez Mihailove ulice - isped tvrđave koju je godinama pokušavao da učini neosvojivom.

A Beograd danas se Doksatu odužuje neasfaltiranom kaljugom u Mirijevu. Pa, što je mnogo – mnogo je!

(Glas javnosti-D. Đ)

SKINI APLIKACIJU