Operacija uništenja Beograda poznata pod nazivom "Strašni sud", koju je naredio Adolf Hitler lično, kao jedan od prvih ciljeva imala je Narodnu biblioteku Srbije.
Zašto je on odabrao baš tu zgradu i šta je to što se u njoj u tom trenutku nalazilo?
Prvog dana 484 nemačka bombardera zasulo je prestonicu kraljevine Jugoslavije sa 440 tona bombi. Tog prvog dana rata izvršen je i kulturni genocid nad jednim narodom – razorena je Narodna biblioteka.
Tog jutra u 6.30 časova, 234 bombardera i 120 lovaca napali su Beograd. Većina žitelja jugoslovenske prestonice zatečena je na spavanju, jer je bila nedelja.
Odluku da se Beograd razori 27. marta doneo je lično Adolf Hitler, razjaren vestima o demonstracijama protiv potpisivanja "Trojnog pakta", i rušenju vlade Cvetković-Maček.
Naime, pod sve žešćim pritiskom fašističke Nemačke, Vlada Cvetković – Maček je 25. marta 1941. godine, u bečkom dvorcu Belvedere, potpisala protokol o pristupanju Jugoslavije Trojnom paktu (Nemačka, Italija, Japan).
Svoje nezadovoljstvo tim činom, slobodarski i ponosni narod, izrazio je masovnim demonstracijama u svim gradovima, pa i manjim sreskim mestima, 27. marta 1941. godine.
Grupa oficira istoga dana izvršila je puč, zbacila Vladu Cvetković - Maček i namesništvo, na presto postavila maloletnog kralja Petra II Karađorđevića i obrazovala novu vladu, sa predsednikom, generalom Dušanom Simovićem na čelu.
Hitler ovakvu reakciju nije očekivao, pa je sazvao hitnu konferenciju sa svojim generalima, i 28. marta 1941. godine, doneo odluku o napadu na Jugoslaviju, s ciljem da je razbije i uništi kao državu.
Ovaj njegov plan je poznata pod šifrom “Poduhvat 25.”
Izvršenje zadatka povereno je 4. vazdušnoj floti pod komandom general-pukovnika Aleksandra Lera, a operacija uništenja Beograda je nosila naziv "Strašni sud" (Strafgericht).
(Glas javnosti)