"Pozivamo vas na potpisivanje Peticije za promenu porodičnog zakona i zabranu usvajanja dece od strane stranih državljana.
Tražimo da se ograniči i kontroliše rad centara za socijalni rad i usluga hraniteljstva.
U Novom Sadu, peticija se može potpisati od ponedeljka 25.1. do utorka 26.01. od 13 do 19 časova na adresi Kaće Dejanović 24, kontakt telefon +381 65 2445 668.
U Beogradu, u sredu 27.1., peticija će se potpisivati od 10:30 do 14:30 na Kalenić pijaci.
Peticiju možete potpisati u Beogradu i svakog radnog dana u Ustaničkoj 127B od 16 do19 časova, broj telefona +381 64 4238 852.", stoji u sopštenju inicijatora peticije Pokreta Živim za Srbiju.
-Mi, dole potpisani građani, shodno pravu na podnošenje peticije iz člana 56. Ustava Republike Srbije, podnosimo ovu peticiju u cilju izmene Porodičnog zakona Republike Srbije („Sl. glasnik RS“ 18/2005 72/2011 dr. zakon
i 6/2015) Tražimo da se termin „najbolji interes deteta“ adekvatnije definiše i precizira, kao i termin „zanemarivanje deteta“ i „grubo zanemarivanje deteta“. Mnogo problema u praksi nastaje kada roditelji kao savesni staratelji i zastupnici svoje dece traže (shodno Zakonu o pravima pacijenata) da utvrde da li su im deca spremna za vakcinaciju, imajući u vidu velik broj mogućih neželjenih dejstava vakcine, te alergijske reakcije na vakcinu, ispitane i neispitane
kontraidikacije), informacije upravo o tome šta se nalazi u vakcini, koliko je bezbedna i da li im je dete možda alergično na neku od komponenti iz vakcina. Problem u praksi javlja se gotovo svakodnevno, tako što se roditeljima preti oduzimanjem dece i centrom za socijalni rad, jer se to odlaganje vakcinacije neosnovano definiše kao zanemarivanje deteta, i zloupotreba roditeljskog prava. Briga za decu definiše se kao nešto što nije u najboljem interesu deteta, dok se roditelji prisiljavaju da po svaku cenu vakcinišu decu, iako sam proizvođač upozorava da vakcine mogu izazvati ozbiljna neželjena dejstva.
Mi zahtevamo da se roditeljima, i starateljima omogući da nesmetano zastupaju najbolje interese deteta, i to tako što se neće smatrati da zanemaruju prava
dece ukoliko traže informacije o medicinskim merama, kao i sigurnost i bezbednost za sve mere, posebno preventivne. Zahtevamo da se u članu 81 stav 2 Porodičnog zakona, precizno navede da odlaganje preventivne medicinske mere, dok se ne utvrdi da li je dete spremno za primanje iste (da nije alergično, da neće doživeti neželjenu reakciju i da ga ista neće povrediti niti usmrtiti), nije zanemarivanje prava iz sadržine
roditeljskog prava.
Nadalje, zahtevamo da u slučajevima kada je dete vidno zapušteno, oskudno odeveno iz razloga što roditelji ne mogu da detetu obezbede adekvatne uslove života i da odgovore na potrebe deteta, država nastoji da se upravo toj porodici daju materijalna sredstva kako bi prevazišli probleme, i to u istom
iznosu koliko sada Republika Srbija daje hraniteljima. Danas naša država daje oko 50.000 dinara hraniteljima po jednom detetu. Neosnovano diskriminatorski i krajnje nemarno, država se na taj način loše ophodi prema biološkim roditeljima, stavljajući ih u krajnje nezavidan položaj u odnosu na hranitelje. Smatramo da nema potrebe da Republika Srbija izdvaja novčana sredstva za pripremu i edukaciju tolikog broja potencijalnih hranitelja, kada je svrsishodnije da taj novac plasira biološkim roditeljima, i da njih edukuje i da im
pomogne kao u svakoj državi koja vodi zdravu i ozbiljnu socijalno – ekonomsku politiku, deo je teksta koji u celosti možete pročitati OVDE: