Pojedine privredne grane u Srbiji dobro znaju koliko ih je koštalo zaključavanje, druge su skoro pa odahnule i počele da vraćaju poslove, a svi zajedno su vrlo svesni koliko bi novo zatvaranje bio dodatni udar na celu privredu i ekonomiju. Iskustva nam govore da bi posledice na kraju lanca indirektno trpela cela privreda, a da bi negativne efekte osećali i građani i radnici, i to na više "frontova".
Nesporno je da bi na gubitku bili svi, pa je zato sada još važnije biti na oprezu i poštovati mere - od nošenja maske, preko držanja distance, pranja ruku, do izbegavanja bilo kakvih skupova, a pogotovo korona žurki kakve smo gledali u Srbiji poslednji dana. I ono što je vrlo važno, a često se zaboravlja - ne opuštajte se nakon primanja prve vakcine protiv kovida!
Sve to čuva nas od scenarija koji niko zaista ne želi. Eventualno zaključavanje dodatno bi uticalo na smanjenje potrošnje, a potom i na pad proizvodnje. Negativan ciklus potom bi se prelio na zaposlene i to iz dva ugla: potrebe za njihovim radnim mestom, imajući u vidu smanjen obim poslovanja, ali i iz ugla zarada koje u okolnostima zaključavanja za menadžera postaju ekonomski neisplative.
Posledice bi se prelivale i dalje, preko smanjenog izvoza i pada investicija, i na kraju pada stope privrednog rasta zemlje. A to nam u situaciji kada imamo najveći privredni rast odnosno minimalan pad, nezaposlenost od svega 9 odsto, i mogućnost da povećavamo plate i penzije, priznaćete ne treba.
Ugostiteljstvo i turizam već su na kolenima. Više od polovine ljudi u turističkim agencijama je ostalo bez posla. Sredinom prošle godine bio je to svaki treći radnik, bilo da radi u restoranu, hotelu ili turističkoj agenciji. Najnoviji podaci govore da je u posredničkim agencijama u turizmu od marta bez posla ostalo više od 60 odsto radnika.
S druge strane, najnoviji evropski statistički izveštaji potvrdili su da su najveće žrtve korona zaključavanja sezonski radnici, radnici na povremenim poslovima i zaposleni na određeno vreme.
Prema poslednjim podacima Evrostata, u EU je prošle godine za samo šest meseci broj zaposlenih na određeno smanjen sa 22,2 miliona na oko 19,2! To znači da za prvih pola godine u 2020. broj radnika koji nemaju čvrste ugovore smanjio za više od 13 odsto. Novijih podataka nema, ali se opravdano tvrdi da su brojke do kraja godine samo dodatno uzele maha, a to potvrđuju i podaci da u mnogim evropskim zemljama nezaposlenost nije bila veća od II svetskog rata!
U jednoj kompaniji koja više od dve decenije uspešno posluje u Srbiji, kažu da su se krajem decembra radovali proleću.
- Samo smo čekali da nam prođe težak januar. Znali smo i da februar neće biti lak, ali smo verovali u mart. A onda tuš. Sad kad smo očekivali da sve krene u dobrom pravcu ponovo strahujemo. A strah među privrednicima znači i kočnicu u kretanju u nove poslove, zaključivanje novih ugovora, pokretanju investicija važnih za perspektivu kompanije - ocenjuje.
Predsednik kompanije "Galeb Grupa" Radoslav Veselinović više puta je govorio da je inudstrija tokom cele prošle godine genralno padala, i da je samo bilo pitanje koliko koji sektor trpi.
- Najviše posledica trpele su uslužne delatnosti, ugostiteljstvo, turizam, hotelijerstvo, saobraćaj... Ali posledično i mnogi drugi. U takvim okolnostima vrlo je delikatno reći da li pribeći nekom ozbiljnijem zaključavanju - smatra Veselinović.
Predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Srbije Ranka Savić je, s jedne strane, pobornik stava da bi trebalo "zaključati" državu, jer kako kaže, "nijedan izgubljen život ne može se vratiti", ali je s druge strane svesna da bi to imalo veliki uticaj na privredu.
- Privreda i ekonomija će se brže ili sporije oporaviti, ali nijedan izgubljeni život ne može se vratiti. Svakodnevno dobijam loše vesti i zato mi je tok misli upravo takav. Međutim, smatram da neće doći do potpunog zatvaranja kao što je bilo na početku pandemije i da će, pre svega, privreda raditi. Ovde je veći problem od zatvaranja to što u industriji već postaje veliki problem radna snaga, gde su zaposleni desetkovani virusom -navodi Savić.
(Glas javnosti/Blic)