STOPIRANA NAPLATA U SLUČAJU JUGOBANKE: Sramna protivrečnost hrvatskog Trgovačkog suda o iznosu sudskih troškova
Autor: Glas javnosti
Beogradski Privredni apelacioni sud odbacio je predlog Privredne banke Zagreb za izvršenje presude Trgovačkog suda u Hrvatskoj kojom se Jugobanci, koja je godinama nalazi u stečaju, nalaže da isplati više od 12 miliona dinara na ime sudskih troškova.
Prema rečima advokata Ivana Simića, pravnog zastupnika Jugobanke, ovakva odluka Privrednog apelacionog suda ohrabrujuća, ali da borba tek predstoji. Kako se navodi u pomenutoj odluci, Privredni apelacioni sud utvrdio je da je sporno to što nije naglašeno da li se traže kune ili evri.
-Posle višegodišnje “klackalice” Privrednog apelacionog suda je u ovoj konkretnoj situaciji našao činjenicu odsustva formalnog legaliteta, a koja se odnosi na protivrečnost deviznog iznosa potraživanja i potraživanja u domaćoj valuti, čime jeste nesporno pokazao snagu i kapacitet suda republičkog ranga, odnosno da prepozna činjenice na koje možda i nije toliko „glasno“ ukazivano. Na neki način, ova odluka možda jeste ohrabrujuća u smislu očuvanja vrednosti stečajne mase Jugobanke, a samim tim indirektno neće nastati nenadoknadiva šteta “budžetskim korisnicima”, kao poveriocima te iste stečajne mase“, kaže Simić, a prenosi Nova.rs.
Kako advokat navodi i dalje se čeka konačna odluka o Jugobanci.
-Međutim, i dalje zabrinjava činjenica odlaganja da se zauzme konačni stav o tome da li će se zaustaviti nadolazeća najezda zahteva za priznanje stranih sudskih odluka, a koje su u Hrvatskoj “isfabrikovane” kao posledica ignorisanja upravo tamošnjeg pravosuđa u odnosu na primenu i postojanje Sporazuma o sukcesiji. Za hrvatsku stranu ovaj sporazum očigledno predstavlja “mrtvo slovo na papiru”- kaže Simić i dodaje:
-Potpuno drugo sudsko veće Privrednog apelacionog suda, u odnosu na ovaj konkretni slučaj, nedavno je po jednom, takođe, potpuno novom zahtevu iz hrvatske ponovilo praksu Privrednog apelacionog suda i ukinulo odluku Privrednog suda u Beogradu, kojom je isti sud odbio da prizna sudsku odluku iz Hrvatske kao prethodno pitanje, i time ne dozvoli blokadu računa Jugobanke, kao i potonju zaplenu i prenos njenih sredstava u Hrvatsku. Sada je ova odluka ponovo na preispitvanju u Privrednom apelacionom sudu, a imajući u vidu poslednje uputstvo Vrhovnog suda, Privredni apelacioni sud će morati konačno da odluči bez odlaganja - ističe advokat.
View this post on Instagram
Advokat Simić podseća i na slučaj preduzeća „Mladost Turist“ iz Hrvatske, koji je u identičnoj situaciju kao Jugobanka, a gde je Privredni apelacioni sud drugačije postupao.
-Ono što se posebno mora imati u vidu jeste već pomalo zaboravljeno postupanje Privrednog apelacionog suda kada je u pitanju preduzeće “Mladost Turist”. Tada je taj isti Privredni apelacioni sud, bez mnogo razmišljanja, odbio da prizna stranu, odnosno hrvatsku, odluku na štetu tog privatnog preduzeća. Zašto se posle toga jedan deo pravosuđa Srbije prema Jugobanci poneo kao prema “siročetu”, i uspostavio presedan u odnosu na pomenuti “Mladost Turist”?, veli Simić.
NE PROPUSTITE
- To je drugo pitanje, na koje možda i nećemo dobiti odgovor. Upravo institut javnog poretka, kao ustanova međunarodnog prava koji predstavlja ustanovu odstupanja od normi međunarodnog privatnog prava, omogućava da nadležni organ ne primeni strano pravo, odnosno ne prizna stranu sudsku odluku, zbog toga što bi takvo postupanje za posledicu imalo povredu osnovnih društvenih vrednosti priznatih u domaćoj zemlji - ističe Simić i dodaje:
View this post on Instagram
-Kada ovom imperativnom propisu pridodamo notornu činjenicu da su akti hrvatskog pravnog poretka, i to konkretno Uredba o načinu likvidacije glavnih filijala Jugobanke d.d Beograd iz 1992 godine, koja je potvrđena Zakonom o načinu likvidacije glavnih filijala Jugobanke d.d Beograd iz 1993 godine, u suprotnosti sa međunarodnim Sporazumom o sukcesiji, koji garantuje zaštitu imovinskih prava i vraćanje na faktičko stanje od 31. 12. 1990.godine, jasno je da je poslednja odluka sudije Privrednog suda u Beogradu Duške Maslovare, po mom shvatanju, možda i pravno perfektna - kaže Simić.
Podsetimo, Sporazum o sukcesiji koji je potpisan 2001. godine između država bivše Jugoslavije, po svemu sudeći, najviše šteti srpskim preduzećima. Iako Srbija dosledno primenjuje ovaj sporazum, stiče se utisak da je situacija u Srbiji drugačija, bar kada je reč o slučaju Jugobanke.
View this post on Instagram
Inače, Jugobanka je zatvorena 2002. godine, a podsetimo, spor sa Zagrebačkom bankom traje godinama. Tako je Viši trgovački sud u Hrvatskoj u januaru ove godine potvrdio presudu Trgovačkog suda u Splitu, kojom je oduzeo Jugobanci iz Beograda 700 miliona evra u stečajnom postupku.
(Glas javnosti)
SKINI APLIKACIJU
POVEZANE VESTI
KOMENTAR
