Došao mi je čovek plačući u keliju: “Oče, majka me proklela. Moju porodicu je snašla velika beda, bolesti, ništa mi ne ide, sve se ruši oko mene.”
Rekoh mu: “Ne bi te majka proklela iz čista mira, sigurno nešto nije kako treba.” On razmisli.
Da, ima i toga.” Rekoh mu opet: “Idi zamoli majku za oproštaj.”
On reče: “Hoću, oče, daj mi blagoslov da to uradim.”
-Moj blagoslov imaš, ali treba i majčin blagoslov da dobiješ.
On se dvoumio. “Teško da će mi dati, oče.” Rekoh mu opet: “Samo ti idi, pa ako ti ne da, reci joj ovako: “Jedan starac mi je rekao da razmisliš, jer ćeš i ti jednog dana predati dušu Bogu.
Otišao je i majka ga je na kraju ipak blagoslovila, rekla je:
-Dete moje, neka na tebi bude blagoslov Avraamov!
Prošlo je jako malo vremena, a taj čovek je došao na Svetu Goru, nosio je puno poklona, igrao je od radosti. Stalno je ponavljao: Slava Ti, Bože! Plakao je.
Od trenutka kad je bio kod majke sav život mu se promenio, toliko je delovao taj blagoslov da su svi problemi nestali. Deca su ozdravila. Dobio je mir. Sve što je propadalo krenulo je u napredak.
(Glas javnosti)