Pikaso je pričao da mu je majka govorila: "Ako si vojnik, postani general. Ako si sveštenik postani papa." - Umesto toga, ja sam bio slikar, a postao sam Pikaso- govorio je veliki slikar.
Bio je mnogo vezan za majku, pa mnogi psihijatri i psiholozi u toj preteranoj vezanosti vide razlog njegovog čudnog odnosa prema ženama. Njegov otac Hoze Ruiz Blanko bio je učitelj crtanja i slikar, pa je Pablo od njega nasledio talenat i ljubav prema slikarstvu. Počeo je da pravi fenomenalne slike već kao trinaestogodišnjak. Otac ga je podržavao, pronalazio mu modele i motivisao ga. Sa trinaest godina imao je svoju prvu izložbu. Nije podnosio školsku disciplinu, pa je često kažnjavan zbog toga.
Žene su uvek bile njegova najveća inspiracija. Svaka njegova ljubavnica ovekovečena je na platnu, ili obrnuto – svaki njegov model završavao je u njegovom krevetu.
Jedan Pikasov prijatelj šalio se i govorio da je slavni slikar menjao žene kao slikarske tehnike, jer se često događalo da je bio u paralelnim vezama. Imao je dve žene, četvoro dece (poslednje dete dobio je u sedmoj deceniji), mnogo ljubavnica, kratkih i dugih romansi
Njegova prva ljubav bila je Fernanda Olivije (1881-1966). Ušla je u njegov studio kako bi se sklonila od kiše i tamo ostala sedam godina.
Pikaso joj je zabranio da pozira drugim slikarima, jer je želeo da ona bude samo njegova. Nacrtao je preko 60 njenih portreta za svega nekoliko meseci 1909. godine. Ulazak Fernande u njegov život označio je završetak njegove „plave faze“ i ulazak u „ružičastu“.
A onda je posle brojnih avantura , pa i braka sreo Doru Mar.
Dora Mar (Teodora Marković), Jugoslovenka, tačnije poreklom Hrvatica, potpuno je zaludela Pikasa. Umetnica koja se bavila fotografijom postala je njegova životna saputnica sve do aprila 1944. godine kada se Pikaso po ko zna koji put ponovo zaljubio.
Sa 79. godina zaljubio se i oženio sa Žaklin Roke, koja je njegova druga zakonita žena i poslednja koju je voleo. Njoj je posvetio najveći broj dela, više nego bilo kojoj ljubavnici ili ženi, a nacrtao je preko 400 njenih portreta.
Pikasa je pratio loš glas da uništava žene, pa je njeno samoubistvo 1986. godine pripisano umetnikovoj lošoj prirodi u emotivnim odnosima.
Interesantno je da „Žena koja sedi u plavoj haljini“, slika iz 1939. godine, predstavlja Doru Mar, i da je prodata pre nekoliko godina na aukciji za 29. miliona dolara, dok je slika „Usnula devojka”, portret Mari-Tereze Volter iz 1935. godine, dostigla cenu od 22 miliona dolara. Pikaso je Doru Mar često predstavljao kao tužnu, i tvrdio je da pati što je sterilna. Inače, „Žena u suzama“ je najpoznatiji porteret ove Pikasove ljubavnice.
(Glas javnosti)