Borba protiv mafije: SUJEVERJE ILI ISTINSKO PROKLETSTVO NULTE GODINE U BELOJ KUĆI? (56)

Videli smo u nekoliko prethodnih nastavaka feljtona Glasa javnosti na primeru Gaj Julija Cezara - kako se pre nove ere izvodilo političko ubistvo, činilo se nedodirljivog imperatora...

 Nije vredelo velikom Cezaru što je pokorio svet, što je većina naroda strahovala od njega i njegovih legija, što su pred njegovom vojskom padali redom svi...Ništa, činilo se, velikom Cezaru ne bi moglo da se tragično dogodi da nije bilo - "domaćeg izdajnika", Bruta, koji je slavu i imetak u Rimu sticao pod skutma imperatora Julija Cezara...Dakle, kako tad - tako i mahom sad...

Ali, da se vratimo iz starog u novi vek, i u Sjedinjene države, koje su ubile Abrahama Linkolna, Džona Kenedija o kojima ćemo opširnije pisati u narednim brojevima. Za ovaj nastavak odabrali smo NEUSPELE atentate na američke predsednike, koji su, istina, preživeli, ali su ti "pokušaju" duboko potresali zemlju koja svakima kao jedini "svetski žandar" nameće demokratiju, štiteći navodno slobodu svakog građanina SAD, ljudska prava, ali je bila nemoćna kad su - pucali na svoje predsednike

Prokletstvo nulte godine

Kletva Tipikenoua, Tekumsehova kletva,Predsedničko prokletstvo ili Prokletstvo nulte godine, uvreženo je u svesti građana SAD. Naime,veruje se da su umrli ili stradali tokom mandata svi predsednici SAD  koji su bili izabrani u godinama koje su se završavale nulom. I to u periodu od 120 godina, na svakih dvadeset godina tj.od 1840. do 1960.godine. Daleko bilo, i Džozef Bajden, 46.-ti američki predsednik izabran je u godini s nulom - 2020. godine! Čak ima u broju DVE NULE...

Kletva je prvi put predstavljena javnosti 1931.  u Riplijevoj knjizi "Verovali ili ne" a  počinje smrću Viljema Henrija Harisona, predsednika SAD,  koji je bio izabran 1840. a umro od zapaljenja pluća 1841.godine, pa Abrahama Linkolna izabranog 1860. stradalog 1865. sve do Džona F. Kenedija izabranog 1960. a ubijenog 1963. godine.

Poglavica Tenskvatavu zvani prorok

 Ime kletve datira od 1811.godine kada je predsednik Harison pobedio poglavice plemena Šouna, Tekumseha i njegovog brata Tenskvatavu, zvanog Prorok.

Veruje se da je baš Prorok  bacio kletvu na Harisona i buduće stanare Bele kuće u Vašingtonu.

Svaki put pred predsedničke izbore  ova priča bi se pojavila u javnosti: pre izbora 1940. Džon Fix je objavio strip  "Kletva na Belu kuću" dajući hronologiju od 1840.-1940.

1960. godine u svojoj kolumni novinar Ed Koterba, podsetio je javnost na prokletstvo u članku "Zadatak Vašington".

I uoči predsedničkih izbora 1980.građani SAD setili su se kletve i razmišljali o šansama pobednika istovremeno se pribojavajući da bi neki fanatik mogao da je potvrdi.

Biblioteka Kongresa SAD sprovela je istraživanje o poreklu kletve i utvrdila da " mada je javnosti poznata godinama, nema dokumentovanih izvora ni štampanih podataka."

Drugog oktobra 1980. u Dejtonu,  tokom kampanje za reizbor, novinari su upitali Džimija Kartera o kletvi. Odgovorio je sledećim rečima:

"Ne plašim se. I da znam da će se obistiniti išao bih napred, bio bih Predsednik i najbolje što umem, radio do poslednjeg dana."

Izabran 1980. Ronald Regan nije umro na dužnosti mada je bio ranjen u atentatu ubrzo po inauguraciji. Posle dugog oporavka, Regan, 40-ti predsednik SAD, odslužio je dva mandata i  kako je  napisao novinar Džek Anderson " ili je (Regan) poništio kletvu ili ima devet života". Regana je, kao i prethodnike koji su na dužnosti izgubili živote, nasledio podpredsednik Džordž H.W.Buš. On je prvi podpredsednik u istoriji SAD koji je posle 152 godine postao predsednik SAD, a da njegov prethodnik nije ubijen ili  umro tokom mandata.Reganovog atentatora.

Džona Hinklija, porota je proglasila bolesnim i nije bilo dokaza da je bio motivisan kletvom.

 
 
PREDSEDNICI STRADALI OD KLETVE

Iizabran Presednik                              Vreme smrti             Uzrok smrti                                    Datum smrti
11840 William Henry Harrison             Prvi mandat              Zapaljenje pluća                               1841-04-04
11860 Abraham Lincoln                       Drugi mandat            Atentat                                              1865-04-15
11880 James A. Garfield                      Prvi mandat               Atentat                                              1881-09-19
11900 William McKinley                      Drugi mandat           Atentat                                              1901-09-14
11920 Warren G. Harding                     Prvi mandat              Nejasno:infarkt ili  moždani udar     1923-08-02
11940 Franklin D. Roosevelt               Četvrti mandat           Izliv krvi u mozak                             1945-04-12
11960 John F. Kennedy                       Prvi mandat                Atentat                                               1963-11-22
11980 Ronald Reagan                         Nakon mandata           Zapaljenje pluća                                2004-06-05

 
 
 
NEUSPEŠNI ATENTATI NA PREDSEDNIKE SAD

 
ENDRU DŽEKSON 
30. januara 1835. na Kapitolu, slikar Ričard Lorens uperio je dva pistolja na Predsednika ali ni jedan metak nije  pogodio Džeksona.
Pošto ga je istukao štapom Predsednik je dozvolio da uhapse Lorensa. Atentator je proglašen bolesnim i smešten u duševnu bolnicu gde je  umro 1861.
 
TEODOR RUZVELT
 
13.oktobra 1912., tri i po  godine pošto je okončao svoj predsednički mandat, Ruzvelt se ponovo upustio u predsedničku trku kao kandidat Progresivne partije.
U Milvokiju(Viskonzin), Džon Šrenk, konobar, pucao je i ranio Ruzvelta jednim metkom. Metak je usporen jer je naleteo na duplo presavijen govor od 100 stranica i metalnu futrolu za naočare. Paniku koja je tada nastala Ruzvelt je prekinuo uzvikom: "Tišina, ja sam pogođen!" Održao je govor a nakon toga otišao u bolnicu. Metak mu nikada nije izvađen. Imajući na umu loše Mkinlijevo iskustvo, odlučio je da ne vadi metak iz tela.
Atentator Šrenk tvrdio je da je duh pokojnog MKinlija tražio da ga on osveti. Proglašen je poremećenim i smešten je u  bolnicu do smrti 1943.
 
FRENKLIN RUZVELT

 
Mesec dana  pre no što je položio zakletvu ,15.februara 1933. u Majamiju na Floridi, atentator  Zangara je ispalio pet hitaca na Ruzvelta. Ranjena su četiri lica a ubijen je Anton Cermak, gradonačelnik Majamija. Zangara je proglašen krivim,osudjen i pogubljen 20. marta 1933. Mnogi smatraju da je prava meta bio Cermak koji je bio ogorčeni neprijatelj Al Kaponeu i čikaškoj mafiji.
 
HARI  S. TRUMAN

 
Prvog novembra 1950. Oskar Tolaco i Grizelo Toresola u Vašingtonu DC napravili su zasedu kod vile Bler u kojj je Truman privremeno boravio za vreme renoviranja Bele kuće.Toresolu su ubili stražari a Kolaco je ranjen. Optužen je za pokušaj ubistva predsednika i osuđen je na smrt. Truman je preinačio kaznu u doživotnu robiju. Oslobodio ga je 1979. predsednik Karter.
 
DŽON F. KENEDI

Dok je bio na odmoru u Palm Biču (Florida) 11.decembra 1960. na predsednika Kenedija pokušao je atentat Ričard Pol Pavlik , 73'godišnji poštanski penzioner. Pavlik je nameravao da svojim  Bjuikom iz 1950. natovarenim dinamitom naleti na predsednikova kola. Odustao je kada je video Žaklinu Kenedi s ćerkom kako se pozdravljaju s predsednikom. Tri dana kasnije zbog saobra}ajnog prekršaja zaustavila ga je policija i pronašla dinamit u kolima. Tada je priznao .Sledećih šest godina proveo je u zatvoru i sanatorijumu. Pušten je na slobodu decembra 1966.
 
RIČARD NIKSON

 
Prvi pokušaj atentata
 
10.aprila 1972., pet dana uoči posete predsednika R.Niksona, Artur Bremer iz Milvokija (Viskonzin) stigao je u Otavu, glavni grad Kanade,s namerom da ga ubije. 14. aprila Nikson je limuzinom stigao do kanadskog parlamenta (na Parlament Hilu) gde se pojavio među građanima .
U masi se nalazio i  Bremer s pištoljem u džepu. Protesti kanadskih nacionalista i protivnika rata u Vijetnamu povećali su bezbednosni kordon oko Niksona, tako da  Bremer  nije mogao da se približi. Kada mu se limuzina s predsednikom približila, odustao je jer nije bio sigurna da li meci mogu da probiju staklo. Sledećeg meseca Bremer  je pucao u demokratskog predsedničkog kandidata SAD Džordža Valsa. Metak je povredio kičmu i Vals je ostao doživotno nepokretan.
 
Drugi pokušaj atentata
 
14.aprila 1972.  umno poremećeni, Stiven Bajk  planirao je da atentat na Niksona izvrši udarom putničkog aviona u Belu kuću. Ušao je u avion ali mu je rečeno da avion ne može da poleti zbog blokade točkova. Ubio je pilota i kopilota a zatim izvršio samoubistvo. Ovaj  atentat  prikazan je u filmu "Atentat na Ričarda Niksona".
 

DŽERALD R. FORD

 
Prvi pokušaj atentatata
 
Sledbenica fanatika Carlsa Mensona, Linet  From, 5. septembra 1975. pokušala je da ubije Forda pucnjem iz Kolta 45 dok se rukovala s njim  u Sakramentu (Kalifornija).U pištolju su bila četiri metka ali ni jedan se nije nalazio u burencetu.Uhapsio ju je tajni agent i osuđena je na doživotnu robiju.
 
Drugi pokušaj atentata
 
22. septembra 1975. u San Francisku (Kalifornija) Sara Džejn Mur s razdaljine od 12 metara pokušala je da hicem iz pištolja ubije Forda. Oliver Sipl koji se zatekao kraj Sare sprečio je da metak pogodi Predsednika uhvativši Saru za ruku.  Osuđena je  na doživotnu robiju. Nakon trideset godina zatvora u Federalnom zatvoru  puštena je na slobodu 31.decembra 2007. godine.
 

DŽIMI KARTER

5.maja 1979.deset minuta pred početak govora u centralnom gradskom tržnom centru, policija u Los Anđelesu  uhapsila  je Rejmonda Li Harvija zbog nošenja pištolja. Izjavio je da su on i još jedan čovek bili angažovani da naprave nered i skrenu pažnju sa snajperiste Meksikanca koji je trebalo da ubije Kartera. Oslobođen je zbog nedostatka dokaza.
 
RONALD REGAN

30.marta 1981. Džon Hinkli ispalio je šest metaka iz pištolja ka libra22mm u R.Regana u Vašingtonu DC. Jedan metak probio je plućno krilo i smestio se blizu srca. Drugi metak pogodio je sekretara Džejmsa Brejdija u mozak. Teško su bili ranjeni policajac i tajni agent. Hinkli nije proglašen krivim zbog mentalnog poremećaja. Smešten je u bolnicu Sv.Elizabeta u Vašingtonu. Pokušao je da zaintrigira glumicu Džodi Foster imitirajući scenu iz filma "Taksista". Regan je bio prvi predsednik koji je preživeo atentat, a peti na koga je pucano. On je bio i prvi aktuelni predsednik, izabran u godini  koja se završava nulom, koji je živ dočekao kraj predsedničkog mandata.
 
 
 DŽORDŽ H. BUŠ

Džordž Buš trebalo je da održi predavanje na Univerzitetu u Kuvajtu 13.aprila 1993.godine.Navodno su, šesnaestorica Iračana koje je angažovao Sadam Husein, prokrijumčarila  bombu u Kuvajt s namerom da ubiju Buša tokom govora. Kuvajtske vlasti otkrile su zaveru i uhapsile osumnjičene. Buš je janura 1993. napustio Belu ku}u.

26.juna 1993.SAD izvršile su raketni napad na sedište Centra za informisanje u Bagdadu kao odmazdu za napad na Buša.
 
BIL KLINTON

29.oktobra 1994. Martin Duran iz S.Franciska ispalio je iz poluautomatske pu{ke 29 metaka ka Beloj ku}i iz Pensilvanija avenije, misle}i da se Klinton nalazi medju ljudima u tamnim odelima koji su se nalazili na travnjaku.Klinton je tada gledao fudbal u rezidenciji.Niko nije povredjen a Duran je osudjen na 40 godina.
 
DŽORDŽ  W. BUŠ

Vladimir Arutinian bacio je ručnu bombu sovjetske proizvodnje RGD-5 10.maja 2005.na predsednika Buša dok je  govorio na Trgu Slobode u Tbilisiju. Pored njega sedeli su  predsednik Sakašvili u pratnji svoje supruge, Lore Buš i ostali zvaničnici. Bomba je pala 18 metara dalje od bine, povredivši devojku, ali nije eksplodirala zbog greške u detonatoru. 

(Glas javnosti/Vladan Dinić)

SKINI APLIKACIJU