Branislav Matić - Beli (1952-1991): Smrt na kućnom pragu (90.deo)
# Ubijen je ispred svoje porodične kuće u Ulici Milana Raspopovića 3, na kućnom pragu, 4. avgusta 1991. godine, u 21,20 časova
# Ubice su se nalazile iza parkiranog belog kombija (BG 920-039), u maskirnim uniformama, a posle zločina pobegle su belim "mercedesom" bez tablica
# Tanja Matić: - Tek što smo izašli i krenuli prema kapiji, iza belog kombija pojavila su se dva čoveka u maskirnim uniformama i kapama sličnim graničarskim. Branislav je u tom trenutku zaključavao auto. Zapraštali su rafali. Te zveri nisu obratile pažnju ni na to što je jedno dete spavalo u sobi koju su izrešetali kuršumi
Prebogat i politički vrlo angažovan.
Najpre je bio pristalica Slobodana Miloševića, a potom Vuka Draškovića.
Posle njegove smrti bračni par Drašković je izjavljivao da im je on, Branislav Matić Beli - bio najbolji prijatelj koga su ikad imali.
*********
Branislav Matić-Beli bio je vlasnik 70 auto otpada u Srbiji i najvećeg auto otpada u Holandiji. Jedan je od osniva~a i glavnih finansijera Srpske garde.
Bio je prebogat čovek.
Na kraju je zaradio - trideset metaka iz "heklera", ili "uzija"!
Ubijen je ispred svoje porodične kuće u Ulici Milana Raspopovića 3, na kućnom pragu, 4. avgusta 1991. godine, u 21,20 časova.
Na Branislava Matića - Belog, s leđa i bez opomene, ispaljeno je oko 30 metaka, najverovatnije iz automata "uzi".
Ubice su se nalazile iza parkiranog belog kombija (BG 920-039), u maskirnim uniformama, a posle zločina pobegle su belim "mercedesom" bez tablica.
Isparili u noć...
- Parkirali smo se ispred naše kuće, a u automobilu su bili Branislav, naša komšinica, dvoje njene dece, devojka Đorđa Božovića i ja, pričala je Tanja Matić.
- Tek što smo izašli i krenuli prema kapiji, iza belog kombija pojavila su se dva čoveka u maskirnim uniformama i kapama sličnim graničarskim. Branislav je u tom trenutku zaključavao auto. Zapraštali su rafali. Te zveri nisu obratile pažnju ni na to što je jedno dete spavalo u sobi koju su izrešetali kuršumi. Moj otac ga je doveo pre nego što smo se mi vratili kući. S obzirom da su već tada čekali, morali su da znaju da je dete u kući.
"Branislava Matića Belog, jednog od organizatora Srpske garde, na užasan način ubili su ljudi koji su iza sebe imali srpsku državu", rekao je na konferenciji za štampu 5. avgusta Vuk Drašković, lider Srpskog pokreta obnove. "Pucali su u njega iz "uzija", a desetine metaka ispaljeno je kada je već bio - mrtav. Niko ne može da kaže ubica je taj i taj, ali sve indicije pokazuju da je ubistvo političko i da ga je organizovao sam vrh Srbije..."
"Predsedništvo SPO u ovom trenutku samo konstatuje da su ubistvo člana Štaba i pokušaj hapšenja komandanta Srpske garde u osnivanju usledili posle istupa poslanika Vojislava Šešelja u Skupštini Srbije. Poslanik Šešelj je Đorđa Božovića -Gišku okarakterisao kao "poznatog kriminalca", a Branislava Matića - Belog kao "plaćenog ubicu", navodeći da je on glavni finansijer Srpske garde. Tom prilikom postavio je i poslaničko pitanje Ministarstvu unutrašnjih poslova Srbije: Šta je učinilo i šta namerava da učini protiv ovih lica.
"Ako se ne učini ništa, izjavio je tada poslanik Šešelj, "umnožiće se kriminalne bande na ulicama Beograda i bićemo očevici, a možda i saučesnici ovakvih revolveraških okršaja kakve pamti Čikago iz vremena dvadesetih i tridesetih godina. Imajući sve to u vidu, postavlja se pitanje da li je posle poslaničkog pitanja Vojislava Šešelja stiglo i ubistvo naručeno sa skupštinske govornice?” pisalo je, između ostalog u saopštenju Predsedništva Srpskog pokreta obnove.
Dr Vojislav ŠEŠELJ: NIJE POLITIČKO UBISTVO
Na prozivku Srpskog pokreta obnove i svoga kuma Vuka Draškovića, oglasio se i lider Srpske radikalne stranke dr Vojislav Šešelj, koji je između ostalog kazao, a novine prenele 8. avgusta 1991. godine:
"Nema govora da se ubistvo Branislava Matića - Belog može okvalifikovati kao političko ubistvo, jer su ova usmerena na poznate političke ličnosti ili lidere stranaka. Kao što je poznato, u beogradskom podzemlju je Beli, koga su još zvali Mečka, bavio se preprodajom automobila, tako da je marginalna osoba da bi bio meta političkog atentata.
Te večeri sam bio u svom stanu. O ubistvu sam saznao tek sutradan iz štampe. Ne samo da negiram umešanost , već i tvrdim - da sam ja imao interesa da obezglavim Štab Srpske nacionalne garde onda bi svakako i Giška , koji je poznatiji kriminalac, završio iza rešetaka. To, što je on još uvek na slobodi isključiva je slabost sadašnje policije...
...To što sam postavio pitanje u Narodnoj skupštini da se ispita aktivnost bivših kriminalaca, a sam komandant "Garde" Giška je poznat kao takav, čiji su prsti umešani i u ubistva i puteve rasturanja droge, smatrao sam svojom građanskom dužnošću - jer bi Beograd uskoro mogao da liči na Čikago iz 30 godina...Da li se plašim osvete? Ma, kakvi. Galamiće oni desetak dana, pa će se ućutati, jer su velike kukavice. Uostalom, i ne znam zašto bi se oni svetili meni, kad znaju da je neko drugi ubio Belog..."
Drug sa Giškom
Ona druga karijera, prema podacima bliskim MUP-u i podzemlju:
"Karijeru počinje na beogradskom asfaltu kao džeparoš i u to vreme je bio nerazdvojan drug i prijatelj sa Đorđem Božovićem Giškom, a njihovi putevi su se ukrštali i sa Rankom Rubežićem. Belog su, tada, optuživali i da je "zaslužan" za jedno Rubežićevo ranjavanje, što istraga, istina, nikad nije dokazala - čak ga je demantovala.”
Beograd, čini se, postaje "pretesan" i Beli odlazi u beli svet, odakle se dugo za njega ništa nije čulo, sve dok se nije pojavio kao vlasnik auto otpada u Amsterdamu. I to, ne običnog, već najvećeg!?
Vraća se u Beograd 1981. godine i tu otvara svoj prvi auto otpad,da bi ih kasnije otvarao u seriji, a neki njegovi poznanici da ni sam Beli nije tačno znao koliko ima otpada, "valjda oko 70" ?!
O njegovom biznisu se nije pričalo kao o nelegalnom, ali posle smrti počele su nove priče da se ispredaju, da su se preko nekih od tih otpada "prali" ukradeni automobili. Istina, ta naklapanja ni čaršija, a ni policija nisu dokazale.
Uglavnom, Beli je smatran jednim od najbogatijih ljudi Srbije. Opravdano ili ne, ko će ga znati... Nije razmetao svojim bogatsvom (ako ga je imao)ali ugled koji je imao među ljudima "s one strane" ni posle smrti nije poljuljan.
Naprotiv.
Njegovoj supruzi Tanji stizale su pozamašne svote para od ljudi kojima ih je Beli pozajmljivao, a porodica nije za to ni - znala.
U svom životu Branislav Matć Beli je samo jednom bio u zatvoru: zapalio je stan taksisti koji mu je silovao tadašnju devojku. Osuđen je na šest meseci i odležao ih je u "dva nastavka"!
Posle smrti pojavile su se i glasine u podzemlju da je bio u bliskim odnosima sa Službom državne bezbednosti, posebno sa Zdravkom Mustaćem, bivšim drugim čovekom Saveznog SUP, ali sve sumnje su, izgleda, pokopane dugim rafalom iz "heklera", iz zasede na kućnom pragu 4.avgusta 1991. godine...
Vuk Drašković:NAJAVILI SU DA ĆE TE UBITI
Dragi Beli, brate, junače, mučeniče, komandante!
Ne tako davno, bio si prvi Srbin u ovom gradu koji je hiljade maraka bespovratno poklonio za zajam za preporod Srbije, kako su ga nazvali. I doživeo si da prekjuče, izgleda tvojim parama, ta ista Srbija, odnosno njen režim, unajmi fašiste, kukavice, ubice da te na pragu rođene kuće, pred ženom i decom ubiju...
Dragi moj Beli, sve velike ideje , od postanja pa do danas, bivaju osuđene da prvo budu razapete, od Hrista na ovamo, sve što je veliko moralo je da se završi na Golgoti. Prođimo kroz našu istoriju: koga smo to velikog Srbina imali , a da nije trnovim vencem krunisan?
SPO, kojemu si pristupio kada si shvatio da oni koje si pomagao ne zaslužuju da budu pomognuti i da vode Srbiju, ima tu sreću ili nesreću da najboljim glavama plaća ideje demokratije, duhovne i svakolike obnove naše nacije i otadžbine. Koji si po redu, Beli, koga nam ubijaju? Navikli smo se, već pola veka vladaju na ubistvima, na zločinu. Misle: uvek dva-tri dana, pa sve prođe... sve se zaboravilo.
Nikoga nismo zaboravili! Nijednu žrtvu, od osnivanja SPO-a do danas. Nismo zaboravili i nećemo zaboraviti i svaku će, kunem se, žestoko i krvavo platiti. Ovo nije poziv na osvetu, već, konačno, i na zemaljsku pravdu, jer ja znam da nebeska pravda ih čeka i da će gore da plate, ali došla su vremena da plaćaju i ovde, na zemlji. Jedna od tih velikih ideja koje su razapete jeste ideja o formiranju Srpske garde kao najelitnije jedinice srpske vojske, koje, nažalost, nema. Toliko si insistirao, molio, da formiramo srpsku gardu koja neće biti vojska nijedne stranke, nego će biti neideološka, nestranačka i svestranačka armija Srbije, profesionalna, obučena i gotova da brani narod i demokratiju. Vlast Srbije koja se predstavlja za nekakvog spasioca srpstva, ta vlast se ideje o formiranju srpske garde i srpske vojske uplašila više nego ustaša, balista... spoljnih neprijatelja našeg naroda. Uplašila se, jer je dovedena u pitanje jedna druga armija koja nije srpska, koja je ideološka i predstavlja naoružani servis, kako si često govorio - njene vlasti, njenog predsednika i njihove partije.
Evo, potrudili su se da te ubiju. Pompezno, gotovo otvoreno, izazivački. Pet dana pre smrti najavili su da će te ubiti, i tebe i komandanta Božovića i gospodina Brkića koji je došao iz Australije da pogine za Srbiju. Nikada, od kada postojimo, jedno ubistvo nije najavljeno za skupštinskom govornicom. Otvoreno je bačena rukavica prezira Srbiji u lice. Već i za govornicom skupštine najavljuju koga će i kad će da ubiju.
Dragi Beli, juče sam rekao: Nećemo mi na "uzije" uzvraćati "uzijima". Nećemo mi da budemo oni , nećemo im dati priliku da ta njihova krvava biljka raste iz krvi, jer što više raste iz krvi, sve je bujnija. Nećemo im dati priliku da 1991. na srboubistvu čuvaju vlast, kao što su 1941. na srboubistvu krenuli u osvajanje vlasti. Ali, tvoj život, tvoja žrtva i žrtve sve dosadašnje i buduće neće biti zaboravljene, neće biti oproštene, i budi ubeđen da oni žive svoje poslednje dane. Oni i ne znaju da im je došao kraj.
Dragi Beli, Srpska garda za koju si život dao će uskoro , veruj mi, a znam da me čuješ i da mi veruješ, uskoro biti garda Srbije. Srbija će imati svoju vojsku i njena najudarnija jedinica nosiće tvoje ime.
Prijatelju moj, dobrotvore, brate, komandante, opraštam se od tebe, od srpskih suza, ljubeći ovu zastavu Garde koju si osnovao i za koju si pao.
Neka ti je večna hvala i Bog dušu da ti prosti!
(Govor Vuka Draškovića, 6. avgusta 1991. godine na Bežanijskom groblju, na sahrani Branislava Matića - Belog )
PS: Pored rodbine, najbližih prijatelja i Vuka Draškovića, od Belog su se na grobu oprostili i Milan Komnenić, Jovan Marjanović, dr Vojislav Koštunica, dr Kosta Čavoški i vojnici Srpske garde...)
(Glas javnosti - Vladan Dinić)
SKINI APLIKACIJU
