Šta Srbija dobija uvođenjem 5G tehnologije
Autor: Glas javnosti
U svim većim mestima u Srbiji i svim korisnicima čiji uređaji podržavaju 5G mrežu, od utorka je dostupan brži internet. Mala napomena: ako vidite 5G na ekranu, nećete automatski dobiti korona virus
U Srbiji je počela primena 5G tehnologije. Regulatorno telo za elektronske komunikacije i poštanske usluge (RATEL) dalo je licencu operaterima za korišćenje ove tehnologije vrednu ukupno 300 miliona evra, tako da će u uglu ekrana na mobilnim telefonima korisnika Yettela, MTS-a i A1 od ovog utorka stajati ikonica 5G.
Šta će to doneti korisnicima
Osim nove ikonice, korisnici 5G mreže će na raspolaganju imati do 1,5 gigabajta po sekundi brz internet za preuzimanja i 150 megabajta po sekundi za slanje, što je prema rečima operatera višestruko brže nego ranije.
Međutim, da bi se nakačili na tu brzinu, potrebno je da uređaji koje imaju korisnici podržavaju 5G i da budu u zoni takozvane „ćelije“, odnosno geografskog područja koje 5G pokriva. Na sajtu Yettela dostupna je mapa tih područja za Srbiju. Praktično u svim većim mestima, 5G mreža će biti dostupna korisnicima.
U praksi, internet koji je nakačen na 5G biće efikasniji pri zahtevnijim operacijama poput strimovanja, rada od kuće, korišćenja veštačke inteligencije i gejminga, navode operateri.
Zašto tek sada
U Srbiji se uvođenje 5G mreže najavljuje još od 2020. godine. Pokrivenost ove mreže u međuvremenu je u Evropi premašila 94 odsto, čak je i Severna Makedonija, kao zemlja koja ne pripada Evropskoj uniji, pokrivena sa više 93 odsto.
Međutim, u Srbiji se to godinama odlagalo.
U početku se kašnjenje pravdalo pandemijom korona virusa i ekonomskim problemima koji su kasnije usledili. Nakon toga, postojala je sumnja da je država odugovlačila sa aukcijom da bi, navodno, Telekom Srbija skupila dovoljno novca da bi mogla da razvija tu tehnologiju u Srbiji.
Tačka sporenja oko 5G i Srbije bila je i namera naših vlasti da koristi tehnologiju kineske kompanije Huavej, koja se nalazi na listi sankcija SAD. Međutim, Vašingtonskim sporazumom Srbija se obavezala da će, kako se navodi u sporazumu, „u svojoj mrežnoj infrastrukturi zabraniti upotrebu 5G opreme koja dolazi od nepouzdanih dobavljača“.
Kako piše Nova ekonomija, deo kineske opreme je već bio instaliran u Srbiji, ali se zbog sporazuma moralo preći na opremu koju prave zapadne kompanije.
Šta je 5G i kako radi
Mreža 5G predstavlja petu generaciju tehnološkog standarda bežične telekomunikacione mreže, koja je razvijena kao naslednica 1G, 2G, 3G i 4G.
Prvi put je 5G u upotrebu ušla 2019. godine u SAD-u, Velikoj Britaniji i Južnoj Koreji, pa se ubrzo raširila po svetu. Poput svojih prethodnica, 5G tehnologija je zasnovana na radio talasima, koji se odašilju sa antena u okviru jedne „ćelije“, tačnije područja koje je nakačeno na tu lokalnu antenu.
Razlika u odnosu na ranije generacije jeste u tome što 5G radi na višim frekvencijama, što omogućuje veću brzinu i veću pokrivenost internetom. U slučaju Yettela, na primer, to će biti 700 MHz za niski i 3.5 GHz za srednji opseg.
Šta neće doneti korisnicima
Razvoj 5G pre šest godina poklopio se sa izbijanjem pandemije korona virusa, pa je tako, u ono vreme širenja dezinformacija i opšteg nepoverenja u zvanične institucije, ova tehnologija uvučena u različite teorije zavere.
Pošto peta generacija tehnologije mobilnih mreža koristi radio talase, javio se strah da su ta „zračenja“ štetna, da izazivaju rak i da čak utiču na širenje korona virusa.
Istraživanja su, međutim, pokazala da uzročno-posledična veza između 5G talasa i bolesti nije dokazana. Na nekim mestima u Evropi i Severnoj Americi, gde su nikli prvi 5G tornjevi, teoretičari zavere su organizovali sabotaže i uništavali antene.
U Srbiji je to dobilo i neku komičnu notu, pošto su po internetu kružili snimci navodnih 5G tornjeva koji su u stvari bile obične antene.
Glas javnosti/V06S
SKINI APLIKACIJU
.png)
