Zašto skupi lek koji pomaže kod oboljenja oka nije na listi RFZO?
Autor: Glas javnosti
Davanje leka direktno u oko putem injekcija dovelo je do prekretnice u lečenju oboljenja unutrašnjih struktura oka, posebno kad je reč o oboljenjima žute mrlje – tačke jasnog vida.
Naime, oko je zatvoren sistem i u njega lekovi teško prodiru kada ih koristimo u vidu kapi, dajemo kao tablete, muskularne ili venske injekcije. Upravo zbog toga prekretnica u oftalmologiji, posebno u lečenju oboljenja zadnjeg segmenta oka, a pre svega žute mrlje postignuta ubrizgavanjem leka u samo oko, u prostor staklastog tela – intravitrealnim injekcijama. Na taj način se obezbeđuje dejstvo leka na mestu gde lek treba da deluje, a izbegava se dejstvo leka na ceo organizam
I to je sjajna vest za sve koji imaju sličan problem, osim jednog "detalja". U Srbiji ovi lekovi nisu odobreni od strane Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO), a cena im se u privatnim ordinacijama, u zavisnosti od proizvođača, kreće od 250 sve do 1.200 evra. Ako se zna da početna terapija zahteva najmanje tri injekcije u peridu od tri meseca, a potom uglavnom četiri puta godišnje u nastavku lečenja, jasno je da to naši građani sa prosečnom platom teško mogu da priušte. A alternativa je - trajno slepilo.
Najjeftiniji može na recept, ali...
Najjeftiniji od njih, Avastin, mogao bi da bude kakvo takvo rešenje, ali je problem u tome što on inicijalno nije registrovan za oftamološku upotrebu, već je indikovan za terapiju bolesnika sa metastatskim karcinomom kolona ili rektuma. Pritom, proizvođač F.Hoffmann-La Roche LTD, po svemu sudeći nema nameru ni interes da ga preregistruje za oftamološku upotrebu, gde se zbog svojih svojstava često koristi.
"Ovo je lek koji je inicijalno korišćen za terapiju karcinoma, jer sprečava razvoj krvnih sudova koji ishranjuju tumor" - objašnjava za Euronews Srbija dr Marko Hufnagel. "Ova injekcija se dobija na recept, ali samo za dijabetični makularni edem uz vrlo precizne dodatne normative koje mora da ispuni pacijent".
S obzirom na to da su oboljenja unutrašnjih struktura oka vrlo česte i kod ljudi koji nemaju dijabetes, postavlja se pitanje zbog čega RFZO nije omogućio da ovaj lek kroz zdravstveni sistem bude dostupan svim građanima. Posebno kada se zna da, na primer u Nemačkoj, ove injekcije spadaju u paket osnovnog zdravstvenog osiguranja.
Kako nezvanično saznajemo, put do upisivanje određenog leka na listu RFZO podrazumeva angažovanje, odnosno lobiranje grupe lekara oftamologa da se utvrdi neophodnost leka za upotrebu u zdravstvenom sistemu.
Šta kaže RFZO
U RFZO kažu da se lek Avastin nalazi na Listi lekova za indikacije (bolesti) za koje je i registrovan, tj. za koje mu je izdata dozvola za lek.
"Lek nije registrovan za lečenje degenerativnih oboljenja oka, zbog čega se i ne može staviti na listu lekova za oftalmološku indikaciju", odgovorio je RFZO na naš upit i dodao:
"Lek Lucentis nije registrovan na našem tržištu što znači da ne može biti stavljen na listu registrovanih lekova koji se obezbeđuju na teret sredstava RFZO".
Kad je o lekovima Eyelea i Beovu reč, iz RFZO kažu da je za njih podnet zahtev za registraciju, ali su "na čekanju":
"Lekovi Eyelea i Beovu jesu registrovani za oftalmološke indikacije i za njih je podnet zahtev za stavljanje na listu lekova, ali za sada nije dostavljeno mišljenje republičke stručne komisije za oftalmologiju o farmakoterapijskoj opravdanosti stavljanja leka na listu lekova, što je preduslov da Centralna komisija za lekove razmatra podneti zahtev", rekli su iz RFZO i dodali:
"Podsećamo da odluku o podnetim zahtevima za stavljanje leka na listu lekova donosi Centralna komisija za lekove na osnovu mišljenja stručnih komisija za pojedine terapijske oblasti".
Kako smo uopšte došli do injekcija u oko?
Upotreba ovog vida terapije je počela sa korišćenjem antibiotika kod lečenja infektivne upale unutrašnjih struktura oka (endoftalmitisa), a potom sa primenom kortikosteroida kod lečenja nespecifičnog zapaljenja unutrašnjih slojeva oka (uveitisa).
Nakon toga je usledila aplikacija antitela na vaskularni endotelni faktor rasta – VEGF. VEGF se u oku stvara kad nema dovoljno cirkulacije, pa samim tim ni kiseonika, što za posledicu ima rast patoloških krvnih sudova i pojačanu propusnosti krvnih sudova. Još jedna, logična posledica je nakupljanje krvi i tečnosti. Ove patološke promene se najčešće dešavaju u makuli, našoj tački jasnog vida, što dovodi do pada vida i metamorfopsije – deformacije slike koju vidimo.
U svetu je upotreba ovakve terapije (anti-VEGF) počela uvođenjem lekova Bevacizumab (Avastin) i Ranibizumab (Lucentis) 2004. godine, dok je u Srbiju ova terapija stigla 2008. godine. Novi, efikasinji lek pod nazivom Eylea stigao je 2011. godine.
Avastin-Bevacizumab – koji nije registrovan za oftalmološku primenu, ali sadrži antitela na VEGF delotvoran je i koristi se naročito u nerazvijenim i zemljama u razvoju zbog niske cene, a registrovani preparati za oftalmološku primenu su Lucentis – Ranibizumab kao i Eylea – Aflibercept. Odnedavno registrovan je i novi lek Beovu – Brolicizumab.
Zahvaljujući ovoj vrsti lečenja, stalo se na put degeneraciji makule koja ima značajan procentualni udeo u globalnom slepilu i slabovidosti, naročito u visokorazvijenim zemljama, zbog produženog životnog veka.
Glas javnosti /E02S
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
