13. novembar, Dan pobede Srbije koji ne slavimo
Autor: Glas javnosti
13. novembar 1918: dan kada je Srbija vojno pobedila Ugarsku, a Veliki rat za Srbe zaista završen
Na današnji dan, 13. novembra 1918. godine, u Beogradu je potpisana Beogradska vojna konvencija između pobedničke Kraljevine Srbije i poražene Mađarske. Taj datum predstavljao je istinski kraj Velikog rata za Srbiju — trenutak u kojem je srpska vojska, posle Golgote Albanije, Solunskog fronta i trijumfalnog povratka, izvojevala svoju konačnu pobedu.
Ipak, danas taj događaj gotovo niko ne obeležava. Srbija kao da je zaboravila svoj pravi Dan pobede, slaveći umesto njega tuđe primirje od 11. novembra, koje nije donelo oslobođenje našeg naroda, već je označilo opšti kraj rata na Zapadnom frontu.
„Narodi koji ne slave svoje pobede, slaviće tuđa primirja“ — rečenica koja, više nego ikad, opisuje današnje stanje svesti. Umesto da ponosno obeležavamo dan kada su srpske trupe oslobodile zemlju i pobednički potpisale kapitulaciju neprijatelja, mi neradno proslavljamo praznik drugih naroda, čestitajući ga jedni drugima kao da je u pitanju krsna slava.
Potpisnici i sadržaj konvencije
Beogradsku vojnu konvenciju su, u ime Srbije, potpisali vojvoda Živojin Mišić i francuski general Pol Anri, dok je mađarsku stranu predstavljao pukovnik Bela Linder, tadašnji ministar vojni Mađarske demokratske republike.
Dokumentom je bilo predviđeno da se mađarske trupe povuku iza linije Bistrica–Moriš–Subotica–Baja–Pečuj–Drava, što je ubrzo i sprovedeno. Mađarska vojska je bila dužna da se razoruža, raspusti i omogući savezničkim trupama, uključujući srpsku, slobodan prolaz kroz zemlju uz pravo na hranu i snabdevanje, kao i da ustupi 3.000 ljudi za popravku železničkih, telegrafskih i telefonskih veza.
Konvencija je, iako formalno nazvana primirjem, de facto predstavljala kapitulaciju Mađarske pred pobedničkom srpskom vojskom. Samo nekoliko dana ranije, Austro-Ugarska se već bila raspala, a Mađarska je proglasila nezavisnost i počela pregovore sa saveznicima, koji su okončani upravo u Beogradu 13. novembra.
Istinski kraj Velikog rata za Srbiju
Taj dan označio je završetak srpske oslobodilačke epopeje, započete još 1914. godine na Ceru i Kolubari. Dok su druge evropske zemlje tek potpisivale primirja, Srbija je iz rata izašla kao pobednik — oslobođena, proširena i ponosna.
Ipak, danas se 13. novembar gotovo ne pominje. U školama se ne uči kao poseban datum, u medijima se ne spominje, a zvanične državne ceremonije izostaju. Razlozi su, kako mnogi smatraju, politički: da se ne bi „uvređivali“ susedi — Mađari, Hrvati, ili savremeni evropski partneri.
Tako je praznik srpske pobede zamenjen danom tuđeg primirja, a sećanje na junake koji su doneli slobodu sve više bledi.
Pamćenje i ponos
Ipak, postoje oni koji se i dalje sećaju. Istoričari, rodoljubi i potomci ratnika Prvog svetskog rata podsećaju da je 13. novembar 1918. jedan od najsvetlijih datuma srpske istorije — dan kada je Srbija, iako iznurena i razorena, vojnički stajala na pobedničkoj strani, ponosna i slobodna.
Dok god ima onih koji taj datum obeležavaju makar u sećanju, Beogradska vojna konvencija neće biti zaboravljena.
13. novembar 1918. – Dan pobede Srbije. Setimo ga se dostojno, jer narod koji ne slavi svoje pobede – zauvek će slaviti tuđa primirja.
Glas javnosti
SKINI APLIKACIJU
