Aleksić, koji se već godinama zalaže za žrtve osiromašenog uranijuma, učestvovao je na tri značajna međunarodna događaja posvećena posledicama ratova po ljudsko zdravlje, životnu sredinu i međunarodno pravo, rekli su za Tanjug iz njegove kancelarije.
Na tri događaja u Belgiji i Nemačkoj, Aleksić je istakao jedinstvenu poruku - da istina o ratnoj kontaminaciji mora da bude naučno dokazana, pravno priznata i moralno prihvaćena.
Predstavljeni su i rezultati nanotehnoloških analiza koje potvrđuju prisustvo uranijumskih čestica u tkivu obolelih, čime je nauka prvi put, kako je naveo, postala ključni dokaz u sudskim postupcima.
Njegovo izlaganje praćeno je velikim interesovanjem akademske i stručne javnosti i doprinelo je daljoj internacionalizaciji pitanja ratne odgovornosti i prava na zdravu životnu sredinu.
"Pravda za žrtve osiromašenog uranijuma nije pitanje prošlosti to je test budućnosti", zaključio je Aleksić u Berlinu, pozivajući evropske institucije da odgovornost prema žrtvama pretvore u zajedničku politiku humanosti i prava.
Aleksić je bio jedan od glavnih govornika na događajima 3. i 4. novembra na Katoličkom univerzitetu u Luevenu, u organizaciji Leuvenske mirovne organizacije i Instituta za kriminologiju (LINC), gde je govorio o pravnim, medicinskim i moralnim aspektima ratne kontaminacije i njenim dugoročnim posledicama po zdravlje i životnu sredinu.
U izlaganju pred studentima, profesorima i stručnjacima iz oblasti prava i medicine, Aleksić je istakao da rat ne prestaje potpisivanjem primirja, već da njegove posledice ostaju u zemlji, vodi i telima ljudi, dok su učesnici razmatrali pravne instrumente zaštite životne sredine tokom i nakon oružanih sukoba.
Aleksić je, dan kasnije, održao predavanje u Bundestagu u Berlinu, na poziv Odbora za ljudska prava i humanitarnu pomoć poslaničke grupe AfD, gde je u govoru "Uran 238 - ljudska prava i odgovornost države, upozorio da upotreba oružja sa dugotrajnim posledicama predstavlja civilizacijski izazov, a ne samo tehničko pitanje.
On je obuhvatio istorijat upotrebe osiromašenog uranijuma tokom NATO bombardovanja, medicinske dokaze o njegovim posledicama i poziv na međunarodnu konvenciju o zabrani takve municije.
Posebno je istakao saradnju sa italijanskim advokatom Angelom Fiore Tartagliom, čiji su slučajevi u Italiji postavili pravni presedan za odgovornost države prema obolelim vojnicima.
"Evropa ima moralnu obavezu da formira registar kontaminiranih područja i fond solidarnosti za obolele, naglasio je Aleksić i dodao da odgovornost nije slabost, već snaga civilizacije.
Događaj u Berlinu bio je ujedno i prilika za promociju nemačkog izdanja Aleksićeve knjige "Uran 238", koja je nedavno prevedena i publikovana u Nemačkoj.
Kako su naveli iz njegove kancelarije, knjiga predstavlja sintezu pravnih, naučnih i etičkih argumenata o posledicama upotrebe osiromašenog uranijuma, a u Nemačkoj je dočekana kao značajan doprinos javnoj i akademskoj debati o odgovornosti država i zaštiti ljudskih prava u kontekstu ratne ekologije.
Na događaju je prisustvovao i Mladen Tadić, drugi sekretar Ambasade Srbije u Nemačkoj, koji je, kako navode, izrazio podršku inicijativama usmerenim na međunarodno priznanje prava žrtava ratne kontaminacije.
Aleksić je inače Višem sudu u Beogradu podneo nekoliko tužbi protiv NATO kojima se traži naknada štete za policajca i dvojicu rezervista koji su 1999. godine bili na AP KiM, nakon čega su oboleli od kancera, kao posledice bombardovanja naše zemlje osiromašenim uranijumom.
Glas javnosti/T01S
