Alarmantan izveštaj o gojaznosti dece: Svako četvrto dete u Evropi ima višak kilograma
Autor: Glas javnosti
Dečja gojaznost veliki je problem u Evropi i nosi sa sobom "po život opasne" zdravstvene rizike, upozoravaju stručnjaci u novom izveštaju Svetske zdravstvene organizacije (SZO).
Prema istraživanju sprovedenom širom Evrope, svako četvrto dete ima višak kilograma, a od toga, jedno od deset je gojazno.
Statistike su naročito zabrinjavajuće u južnoj Evropi, gde gotovo svako peto dete živi s gojaznošću, stanjem koje povećava rizik od dijabetesa, raka, srčanih oboljenja, moždanog udara i drugih hroničnih bolesti u odraslom dobu.
Istraživanje koje je SZO sprovedela od 2022. do 2024. godine, obuhvatilo je podatke oko 470.000 dece uzrasta od šest do devet godina u 37 zemalja. Naučnici su za više od 150.000 dece prikupili dodatne informacije o porodičnim i zdravstvenim navikama.
Ukupno gledano, dečaci češće imaju problem s gojaznošću nego devojčice – 13 odsto naspram devet odsto, pokazalo je istraživanje.
SZO navodi da su stope gojaznosti u nekim zemljama poslednjih godina doduše stabilne, ali da to ne pruža utehu, piše Euronews.
"Prekomerna težina i gojaznost među decom i dalje su alarmantno visoke i nastavljaju da ugrožavaju zdravlje sadašnjih i budućih generacija", rekao je Kremlin Vikramasinge, stručnjak za ishranu, fizičku aktivnost i gojaznost u evropskoj kancelariji SZO.
Izveštaj je takođe pokazao da roditelji dece s viškom kilograma često potcenjuju njihovu težinu. Ukupno 66 odsto roditelja dece s prekomernom težinom smatralo je da njihovo dete ima normalnu težinu – ili čak da je mršavo.
Ishrana dece širom Evrope generalno je loša: na primer, samo 32 odsto dece svakodnevno jede povrće.
Istovremeno, nezdrava hrana je veoma zastupljena: 41 odsto dece jede slatkiše, 29 odsto pije gazirane sokove, a 16 odsto konzumira slane grickalice više od tri puta nedeljno.
Postoje i razlike u zavisnosti od socioekonomskog statusa – deca čiji su roditelji obrazovaniji imaju tendenciju da se zdravije hrane.
Zanimljivo je da je gotovo svaki roditelj naveo da mu je dete fizički aktivno barem jedan sat dnevno, a 89 odsto dece spava najmanje devet sati noću – oba faktora važna su za dečje zdravlje.
Međutim, mnogi mališani provode mnogo vremena uz mobilne telefone, televizore i druge ekrane, navodi se u izveštaju.
Ukupno 42 odsto dece provodi najmanje dva sata dnevno pred ekranom radnim danima, dok vikendom taj procenat skače na 78 odsto.
Vreme provedeno uz ekrane veće je među dečacima i decom čiji roditelji imaju niži nivo obrazovanja.
SZO preporučuje da zemlje preduzmu korake kako bi stvorile zdravije okruženje za decu – uključujući poreze na zaslađene napitke i nezdravu hranu, više nutritivne standarde za školske obroke i politike koje podstiču fizičku aktivnost.
Glas javnosti /E02S
SKINI APLIKACIJU
