- Bacanje suzavca na izložbi andergraund stripa u zemunskoj Staroj kapetaniji je teroristički akt organizovan preko "nedruštvenih mreža" - kaže sociolog dr Vladimir Vuletić, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu.
Posle višednevne hajke na Tviteru i Fejsbuku protiv postavke andergraund stripova grupe "Momci", grupa od deset do 15 mladića sa kapuljačama upala je na izložbu, navodno bacila suzavac, pokidala sve sa zidova i pocepala strip-table.
Vuletić kaže da je incident u Zemunu teroristički akt u najširem, ali i najpreciznijem smislu, jer je bilo reči o planiranom i organizovanom nasilju da bi se sprečilo održavanje jednog zvaničnog skupa. Jedino što nedostaje je to da niko nije preuzeo odgovornost.
Prema njegovim rečima, incident u Zemunu mogao bi se uporediti sa terorističkim napadom na francuski satirični list "Šarli ebdo". Međutim, tamo je bila jasna poruka terorista i oni su vrlo jasno rekli protiv čega su.
- Ovde znamo da se to dogodilo na jednom događaju kakvih ima mnogo u Beogradu i da tamo tada nikoga nije bilo. Ti ljudi su pocepali te karikature, ali one mogu da se odštampaju i ponovo postave. Dakle, ništa oni nisu suštinski osujetili i moglo bi se reći da su čak sami sebi napravili kontrauslugu, jer je zahvaljujući njima ta izložba postala poznata - kaže Vuletić.
Ipak, dok se neko od izgrednika ne privede pravdi, mi možemo samo da nagađamo šta se desilo, a nagađanja u ovakvim situacijama nisu dobra jer pogoduju spinu i stvaranju napete atmosfere, a to su izgrednici i hteli da postignu.
Kad god imamo nerazjašnjene slučajeve, različiti politički akteri ih koriste da spinuju i šalju poruke koje su za njih u tom trenutku važne, upozorava naš sagovornik.
- A danas nije teško organizovati 15 mladih ljudi, obući ih u neke "fantomke" i dati im suzavac, a sve to može da košta nekoliko stotina evra - kaže Vuletić.
Prema njegovim rečima, iako je na početku izgledalo da društvene mreže ostavljaju prostor za razvoj demokratije i slobodu pojedinca, pokazalo se da postoji i druga strana medalje.
- Neki autori ih nazivaju antidruštvenim mrežama, upravo zato što su otvorile prostor za širenje lažnih vesti, nasilja i koncentraciju grupa istomišljenika, a ne za razmenu mišljenja. Pokazalo se da društvene mreže mogu biti sredstvo za organizaciju i mobilizaciju istomišljenika, posebno ekstremnih - zaključio je Vuletić.
(Glas javnosti/Sputnik)