Automobili pod udarom rampi: Greška u sistemu ili ljudski nemar?

Naplatne rampe na autoputu u Srbiji padaju ponekad pre nego što auto prođe. A zašto je to tako

Jedan odlazak kući pretvorio se u malu neprijatnu avanturu. Naplatna rampa na autoputu i izlazu iz Beograda u smeru ka Nišu udarila mi je o krov automobila.

Udarilo je baš iznad moje glave, ali je „fićko“ prošao s manjom ogrebotinom. Ja sam pak završila u policijskoj kućici tik uz naplatnu rampu, da bih kasnije danima pokušavala da saznam ko je kriv i kako je moguće da rampe padaju.

Ako pitate Puteve Srbije i Institut „Mihajlo Pupim“ – prvi upravljaju putevima, drugi brinu o rampama – čućete da ste verovatno sami krivi.

O ovakvim slučajevima ranije sam slušala i viđala snimke po društvenim mrežama, ali ovog puta dogodilo se meni.

Pošto sam ušla u deo za elektronsku naplatu putarine (ENP), tag mi je učitan. Vozilo ispred mene izlazilo je iz rampe, ona se spustila, zatim i podigla, ja sam krenula, ali pri vrhu šoferšajbne videla sam kako rampa kreće da se spušta. Dala sam gas, ali nedovoljno da prođem.

Odmah sam prešla u zaustavnu traku i pozvala Puteve Srbije s pitanjem: „Da li znate da vam rampe padaju?“

Rekli su mi da odem u policiju odmah tu i prijavim incident, kako bi se napravio uviđaj.

Policajci mi kažu da i ja mogu da snosim krivicu – ukoliko je došlo do oštećenja rampe. Ko samo ode sa lica mesta tek može da nadrlja. I još policajci kažu da ovo viđaju u proseku dvaput u toku smene.

Da ovakvi slučajevi nisu retkost, potvrđuje mi i Aleksandar Gmitrović koji radi na naplatnoj rampi. „Da ne kažem baš u toku svake smene, ali jednom u dve smene to mora da se desi. Dešava se češće nego što možemo da zamislimo.“

Viđao je i veće incidente, poput lomljenja šoferšajbne, retrovizora ili većeg oštećenja karoserije.

„U 99 odsto slučajeva, reč je o grešci korisnika tag uređaja. Ne mora da bude greška vozača kojem je rampa udarila auto, može se raditi o grešci onog ispred. Ako vozilo ispred nije adekvatno koristilo tag uređaj, a vi ste previše blizu njemu i učitan je vaš tag, podiže se rampa. On prođe, a pošto je rampa registrovala samo jedan uređaj, ona može pasti na vaš auto dok prolazite“, pojašnjava Gmitrović.

U Putevima mi isto kažu da su najčešći razlozi nepravilno korišćenje taga, prevelika brzina, nedovoljno odstojanje.

Najčešći razlozi za pad rampe su, navode, neprilagođena brzina u ENP saobraćajnim trakama, nedovoljno odstojanje, te da vozač ne registruje zvučni signal očitavanja tag uređaja.

„Propisano ograničenje brzine u zonama naplatanih stanica je 40 km/h, dok je preporučena brzina prolaska kroz ENP saobraćajne trake 30 km/h. Vozači koji voze neprilagođenom brzinom prolaze za vozilom ispred, ne čekajući da se prethodno spusti rampa”, navode u odgovoru iz Puteva Srbije.

Kako dodaju, vozači ne drže odstojanje iza prethodnog vozila koje obavlja svoju transakciju očitavanja tag uređaja, prolaska kroz naplatni kanal i spuštanja rampe, već se „prilepe” za vozilo ispred i u tom slučaju može doći do neadekvatnog očitavanja tag uređaja i spuštanja rampe na vozilo.

To doduše ne objašnjava baš zašto rampe – u 28 odsto prijavljenih slučajeva – padaju na vozila i kad se plaća ručno.

„Učesnik u saobraćaju ne sačeka da vozilo ispred završi transakciju (uzme magnetnu karticu iz distributera i prođe kroz saobraćajnu traku nakon čega se spušta rampa), već se približi vozilu i na taj način može doći do neadekvatne detekcije vozila na traci i spuštanja rampe na vozilo”, navode iz Puteva Srbije.

Malo zabeleženih slučajeva godišnje 

No, statistika zvanično deluje bezazleno. Putevi su u prethodnih godinu dana zabeležili 85 udara rampi na više od 165 miliona transakcija. Ispada da su šanse da vam rampa ošteti vozilo jedan prema dva miliona.

Inspektori kontrolišu primenu uredbe o maržama, izveštaj za nedelju dana

Matematika mi se ne uklapa. Ako su po rečima policije i radnika na rampi takvi incidenti gotovo svakodnevni, brojka koju imaju nadležni je smešno mala. Moguće jer evidentiraju samo slučajeve u kojima je pokrenut nekakav postupak.

Crvić sumnje da je u mom slučaju možda ipak greška u sistemu proradio je kada me je policajac pitao da li se radi o drugoj ili trećoj traci s leva, kao da već zna da se tu najčešće incidenti dešavaju.

Incidenti su najčešći na naplatnim stanicama koje su najviše opterećene – „Vrčin“, „Stara Pazova”, „Mali Požarevac“, „Novi Sad jug“, kažu u Institutu „Mihajlo Pupin“.

„Na osnovu podataka sa terena, analiziramo incident i da li je moguće dodatno unaprediti sistem tako da se incidenti spreče čak i ako nisu krivica sistema“, navode.

Kako bilo, vozite oprezno, smanjite brzinu i držite odstojanje. A da li se neka odšteta može dobiti ako je kriv sistem? To vam ne mogu reći jer sam digla ruke od „daljih koraka“ – šteta je maltene nepostojeća, a vreme dragoceno.

Glas javnosti/V06S  

SKINI APLIKACIJU