Bahatom vožnjom ubiti: Da li je moguća doživotna robija?

Teška saobraćajna nesreća izazvana bahatom vožnjom ukradenog automobila u Beogradu protekle sedmice ostavila je dve devojčice sa ozbiljnim povredama.To je opet rasplamsalo debatu o bahatoj vožnji i oštrijim kaznama ukoliko ona dovede do nečije smrti.

U pomenutoj nesreći čovek (28) koji je prethodno ukrao automobili i zbog toga pokušao da pobegne policiji, tim automobilom udario je automobil u kojoj se nalazila četvoročlana porodica.

Iz slupanog automobila izvučena je devojčica stara oko 13 godina, koja je plakala i govorila da ništa ne vidi, zbog čega su oni koji su joj pomagali posumnjali da je imala potres mozga.

Njena mlađa sestra ležala je nepomično i bez svesti ispod automobila, a po dolasku Hitne pomoći, sa kragnom za imobilizaciju vrata, prevezena je u bolnicu.

Devojčici (11) se bore za život nakon nesreće u centru Beograda

U automobilu je ostao zaglavljen otac dece koji je sedeo ukočen, u stanju šoka i nije mogao da izađe, pa su ga izneli iz automobila. Jedino je majka dece prošla bez povreda.

Jednoj devojčica su, prema pisanju „Blica“ konstatovane teške telesne povrede, dok je druga otpuštena na kućno lečenje.

Traži se 30 godina za ubistvo na pešačkom prelazu

Deo javnosti smatra da bi takve nesreće mogle da se preduprede i da se smanji njihova učestalost ukoliko bi kazne za bile pooštrene.

Udruženje roditelja dece stradale u saobraćaju prošle godine je zatražilo od nadležnih da u hitnom postupku izglasaju izmene Krivičnog zakonika kojima bi se pooštrile kazne za krivce za smrtne ishode dece u saobraćaju.

Uz podsećanje da Srbija godinama spada u najmanje bezbedne zemlje u Evropi u oblasti saobraćaja i da je javni rizik stradanja dece i mladih u proseku dva puta veći u Srbiji nego u Evropi, to udruženje naglasilo je da se vizija od nula stradale dece u saobraćaju ne postiže selektivnom pravdom, empatijom i povlašćenim položajem krivaca, sporim podizanjem optužnica, višegodišnjim krivičnim postupcima i kaznama od jedne do tri godine za poginulo dete.

Zato je to udruženje predložilo neke izmene Krivičnog zakonika.

Oni, između ostalog, smatraju da bi kazna za nasilničku vožnju sa smrtnim ishodom na pešačkom prelazu trebalo bi da iznosi 30 godina zatvora bez mogućnosti pomilovanja, dok bi kazna za nasilničku vožnju sa smrtnim ishodom trebalo da bude u rasponu od 15 do 30 godina zatvora.

Neprecizni zahtevi

Da li su takve izmene Krivičnog zakonika realne? Advokat Stefan Ćorda za „Vreme“ kaže da su zahtevi Udruženje roditelja stradale dece u saobraćaju pravno neprecizni.

„Nije realno očekivati da bi u Krivičnom zakoniku kazne mogle da budu promenjene u obimu kako se zahteva, iako sam pobornik strožih kazni i ljut sam na pravosudni sistem, jer su kazne smešne. To što se ponekad izvuku veštaci je nedopustivo, a sud kao da nekada nema glavu, kao da mu veštak sudi“, kaže Ćorda, sugerišući da veštaci svojim postupanjem na mestu nesreće ponekad utiču na to da presuđene kazne budu minimalne.

On ukazuje da se u sudskoj praksi saobraćajne nesreće uglavnom podvode pod nehat. Jer, da je u pitanju umišljaj to bi značilo da je neko namerno vozilom pošao da ubije nekog, kao da je uzeo pištolj i pucao iz njega.

Ćorda dodaje da su veoma retki slučajevi da sud pređe „tu tanku granicu“ i da nehat uvede u eventualni umišljaj.

„To se dešava samo u slučaju kada postoji takav stepen kombinacije bahatosti, agresivne vožnje i alkoholisanog stanja ili korišćenja narkotika, da sud može da kaže da je neko bio svestan šta može da uradi i da je pristao na to. Ako bi pod eventualni umišljaj podveli da neko vozi pod dejstvom alkohola, droge, prekorači brzinu, prođe kroz crveno i ubije pešaka na pešačkom prelazu, ja bih mu odredio doživotni zatvor, a ne 30 godina“, kaže on.


Glas javnosti/V06S