Beba još ne zaplače a već je upisuju na časove engleskog

‘Super smo. Nikola ide na engleski i baš mu dobro ide’, bio je odgovor poznanice na moje pitanje kako je. Nema u tom odgovoru ništa sporno osim činjenice da Nikola ima 10 meseci. Vesela je to baby, mlada 306 dana, okruglih obraza i bistrog pogleda, koja još uvek, pomalo očekivano, ne govori. Nijedan jezik.

Čekajući zajedno da Nikola nekim čudom izbroji do deset ili veselo kaže četiri boje na engleskom jeziku, njegova mama znatiželjno me je upitala: ‘Razmišljamo još o tome da ga upišemo i na ‘mentalnu stimulaciju’ i na jednu fenomenalnu muzičku radionicu. Ti si skroz u tome, šta misliš misliš, je l’ to ok?’

Različiti programi koji se nude gotovo od trenutka kad dete zaplače u porodilištu deo su paralelnog sistema iskustava, vaspitanja, obrazovanja koji prati deo dece i njihovih roditelja do kasne životne dobi. Sistem je taj koji u najvećoj meri koriste porodice iz privilegiranog socioekonomskog okruženja. Taj deo porodica u aktivnosti tog sistema strukturirano i strateški ulaže značajna finansijska sredstva i trud. Sistem je taj koji od trenutka kad deca krenu u vrtić ili školu određuje celokupnu porodičnu dinamiku: od toga što se i kada jede, kada se ustaje i leže, preko toga kada se i kako svađa i miri do toga kada se i kako ljubi i vodi ljubav. A najviše od svega taj sistem utiče na to kako se odrasta.

U najlepšim godinama detinjstva koje mu tek predstoje Nikola će, čim prohoda, biti uključen u neki oblik sportske aktivnosti koje će se menjati u vrtićkoj dobi. Nakon polaska u školu on i roditelji će se odlučiti za jednu od njih.

Engleski će nastaviti da uči i izvan škole, uprkos činjenici da će strani jezik kao obvezni predmet učiti od prvog razreda osnovne škole. Moguće je da će u nekom trenutku početi da uči i drugi strani jezik izvan škole, iako većina javnih škola nudi učenje drugog stranog jezika od četvrtog razreda. Kako bi bio u skladu s ‘potrebama 21. veka’, od prvog razreda krenuće i u školu za mlade programere usprkos činjenici, ili baš zbog nje, da je od ove školske godine bez osnovnih preduslova uvedena obvezna informatika u 5. i 6. razredu. Kako su mu roditelji baš ambiciozni, Nikola će verojatno pohađati i mnoge naučno neutemeljene i nedokazane programe i radionice usmerene ‘povećanju inteligencije’, ‘širenju sposobnosti pažnje’, ‘razvoju leve ili desne strane mozga’… Isto je tako verovatno da će roditelji Nikolu u trećem razredu osnovne škole upisati u muzičku školu. Na klavir ili gitaru, zavisi od njegovog izbora. Od 2. razreda srednje škole Nikola i roditelji će koristiti usluge privatnih nastavnika kako bi mu ocene bile bolje. Kao maturant, upisaće različite pripremne tečajeve za polaganje ispita državne mature, premda će mu njih besplatno osigurati škola. Što se ne plaća iz svog džepa, nije kvalitetno – što se plati, vredi.