Budalaština? Britanac osnovao društvo za poštovanje oblaka
Društvo
Autor: Glas javnosti
Autor: Glas javnosti
Ove promenljive skulpture pare i svetlosti su među najmanje cenjenim čudima prirode, smatra Gevin Petor-Pini iz Somerseta, u Velikoj Britaniji, koji je pre 20 godina osnovao Društvo za poštovanje oblaka.
Kako će se tačno oblačnost menjati u svetu koji se sve više zagreva, niko ne može da pretpostavi. To je jedan od najvećih izvora neizvesnosti u klimatologiji. Ali to bi takođe trebalo da bude briga svih, smatra Petor-Pini. Šta se dešava sa našim oblacima kako se planeta zagreva toliko je važno da nam je potrebna renesansa u proučavanju oblaka, prenosi rts.rs.
Oblaci se klasifikuju po visini i izgledu – da li izgledaju kao čvrste grudve, difuzni slojevi ili tanke pruge. Oblaci srednjeg nivoa su mešavina ledenih kristala i kapljica vode. Niski oblaci su sastavljeni od kapljica vode.
Ovi oblaci se ne razlikuju samo po izgledu jedni od drugih; oni takođe imaju veoma različite efekte na temperature na površini kopna ili vode ispod. Ove razlike se odnose na to koliko sunčeve toplote propuštaju i koliko Zemljine toplote zadržavaju.
Niski oblaci poput pufnastih kumulusa obično imaju efekat hlađenja, kao i grudvasti slojevi poznati kao stratokumulusi i glatki slojevi poznati kao stratusi.
Veliki deo sunčevih zraka se odbija od njihovih belih vrhova nazad u svemir. I dovoljno su gusti da bacaju senke, hladeći površinu ispod – prirodni efekat suncobrana koji osećamo na plaži kada jedan lebdi iznad naše glave.
Pošto su im kapljice vode toplije, one su podjednako dobri u zračenju Zemljine toplote u svemir jer je apsorbuju odozdo. To znači da nemaju izražen efekat zarobljavanja toplote ispod.
Visoki oblaci poput cirusa i cirokumulusa rade suprotno, zagrevajući Zemljinu površinu, zato što su kristali leda u ovim oblacima hladni.
Ovi visoki oblaci često nisu toliko gusti, pa zato mogu da propuste više sunčevih zraka.
Ali pošto su hladni, ne zrače toliko Zemljine toplote u svemir – više deluju poput ćebeta nego kišobrana, što rezultira neto efektom zagrevanja.
Mešavina tipova oblaka iznad naše planete osigurava da imaju sveukupni efekat hlađenja, jer senka od niskih oblaka nadmašuje efekat zagrevanja visokih.
Ali nije jasno kako će se oblaci menjati s obzirom na globalno zagrevanje. Sa atmosferom ogromnom kao što je naša, postoje oskudni empirijski podaci. Za sada, klimatolozi mogu samo da iznose pretpostavke, zasnovane na sve sofisticiranijim kompjuterskim modelima.
Glas Javnosti/N01S
Glas Javnosti/N01S
SKINI APLIKACIJU
.png)
