Da li je akcija „Najbolja cena“ ispunila svoju svrhu?

U cilju usporavanja inflacije potrošačkih cena i očuvanja životnog standarda stanovništva Vlada Srbije je tokom septembra i oktobra 2024. godine, sprovela akciju Najbolja cena.

Ovom akcijom obuhvaćeno je 86 kategorija različitih grupa proizvoda.

“Kao i u prošloj antiinflacionoj akciji Bolja cena, logika stagnacije, nepromenjenosti ili obaranja cena izabranih kategorija proizvoda zasnivala se na efektu supstitucije dobara od strane racionalnog potrošača i korišćena je već u sličnoj formi i u drugim zemljama”, navodi se u analizi Gorana Katića u januarskom izdanju Makroekonomskih analiza i trendova (MAT).

On ističe da je pre početka akcije Najbolja cena – od januara do avgusta 2024. godine – antiinflaciona korpa proizvoda imala sporiji prosečan rast cena (3,3 odsto) u odnosu na sve ostale robe i usluge (5,2 odsto), sa učešćem u prosečnoj godišnjoj stopi rasta inflacije tog perioda od 10,5 odsto.

Međutim, izabrani proizvodi antiinflacione korpe su u periodu akcije Najbolja cena u septembru i oktobru 2024. ostvarili i više nego dvostruko sporiji prosečan godišnji rast cena (2,2 odsto) u odnosu sve ostale proizvode i usluge (4,8 odsto), rezultirajući padom učešća u prosečnoj godišnjoj stopi rasta ukupnih potrošačkih cena na 8,1 odsto.

“Vrednost poželjnog smanjenja učešća u ukupnoj godišnjoj stopi inflacije (u periodu septembar-oktobar 2024) upravo ukazuje na usporavajući efekat rasta cena antiinflacione korpe na stopu ukupne inflacije u odnosu na period pre akcije, i pored značajno izraženih ograničavajućih baznih efekata iz 2023”, navodi se u analizi.

Prema mišljenju analitičara MAT-a, u periodu trajanja akcije (septembar- oktobar 2024.) u odnosu na avgust 2024. kao bazni mesec potrošačke cene ukupno su porasle za 0,7 odsto, cene proizvoda antiinflacione korpe za 0,5 odsto, a cene svih ostalih roba i usluga u potrošačkim cenama koje nisu obuhvaćene akcijom 0,8 odsto.

“To znači da su cene antiinflacione korpe u periodu akcije imale sporiji rast od svih ostalih proizvoda i usluga u potrošačkim cenama za 1,6 puta. U strukturi perioda akcije Najbolјa cena, u prvom mesecu je ostvaren neznatan desezoniran rast cena od 0,08 odsto (čime je doprinos rastu ukupne inflacije potpuno iščezao)”, navodi se u analizi.

foto: pixabay

Međutim, u oktobru 2024. godine (u odnosu na septembar) desezoniran rast cena antiinflacione korpe (0,3 odsto), iako znatno veći od septembarskog rasta, bio je znatno sporiji nego poskuplјenje svih ostalih proizvoda koji nisu obuhvaćeni akcijom, pri čemu je i doprinos rastu ukupnih potrošačkih cena u oktobru 2024. ipak bio mali (svega oko 0,1 p.p.).

„Gledano iz ugla mesečnih (desezoniranih) stopa rasta, kao najpreciznijem aspektu merenja efikasnosti efekata antintiflacione korpe, opšti zaklјučak je da je akcija Najbolјa cena dala efekat usporavanja na potrošačke cene samo u septembru 2024. Međutim, iako su u oktobru (u odnosu na septembar) efekti cenovne supstitucije dobara značajno oslabili, rezultirajući većim mesečnim rastom cena izabrane korpe, to se nije odrazilo na veći rast ukupnih cena. Generalno, analiza je pokazala da je u periodu akcije Najbolјa cena (septembar – oktobar 2024) zadatak antiinflacione korpe postignut, usporavanjem mesečnog rasta cena izabranih proizvoda, pa posledično i njihov uticaj na rast ukupnih potrošačkih cena. Treba imati u vidu je učešće antiflacione korpe u strukturi ukupnih potrošačkih cena svega 16,5 odsto i da je desezonirana mesečna inflacija u 2024. u poređenju sa mesecima 2023. mnogo sporije usporavala“, zaključuje Goran Katić i navodi da je predlog donosiocima odluka o ovakvim akcijama u budućnosti i selekcija proizvoda sa većim učešćem u ukupnom indeksu potrošačkih cena (mereno većim izdacima prosečnog domaćinstva), kako bi i efekti supstitucije tih dobara imali veći uticaj na potrošačke cene.

Akcijom oborene cene pojedinih proizvoda

Pojedini proizvodi u korpi Najbolјa cena, koje Republički zavod za statistiku redovno prati u okviru istraživanja o potrošačkim cenama, tokom trajanja akcije uticali su na pad cena određenih kategorija.

Kako pokazuje analiza MAT-a, među proizvodima koji su u septembru i oktobru u odnosu na avgust 2024. ostvarili najveći ukupan pad cena su: svinjsko meso – 5,3 odsto, toalet papir – 4,3 odsto, tunjevina u konzervi komadići – 3,6 odsto, alkoholno sirće – 3,4 procenta.

Niže cene u ovom periodu zabeležene su i kod sledećih proizvoda – kečap blagi i svinjska mast sa po 2,5 odsto, sušeno konzervisano povrće 2,4 odsto, instant kafa (2,1), margarin (1,9), jogurt (1,4) i pšenično brašno 1,3 odsto.

Glas javnosti /B08S

SKINI APLIKACIJU