Da li je Expo preveliki zalogaj za Srbiju? Pitanje isplativosti na stolu!

„Specijalizovani Ekspoi su globalni događaji osmišljeni da odgovore na konkretan izazov sa kojim se suočava čovečanstvo“.

Ta rečenica stoji na sajtu Međunarodnog biroa za izložbe (Bureau International des Expositions – BIE). Pod pokroviteljstvom tog biroa u današnje vreme se organizuju četiri vrste sajmova. To su Svetske izložbe, Specijalizovane izložbe, Hortikulturne izložbe i Trijenale u Milanu.

Na leto 2027. godine domaćin EXPO-a biće i Beograd. Izložba koja se održava u glavnom gradu Srbije je specijalizovana. Tema predstojeće beogradske izložbe je „Igraj za čovečanstvo: sport i muzika za sve“.

Pre Beograda, domaćini specijalizovanih EXPO-a bili su Astana, Yeosu i Saragosa.

Izveštaji o izložbama i njihovim efektima koji se nalaze na sajtu Međunarodnog biroa čije je sedište u Parizu su uvek pozitivni. Ipak pojedine studije koje je analizirao Forbes Srbija ukazuju i na negativne strane svetskih i specijalizovanih Expo-a , ali i na to da je njihove stvarne efekte teško izmeriti.

Istorijski podaci o Expo izložbama često pokazuju pozitivne kratkoročne ekonomske efekte, ukazuje za Forbes Srbija Ana Milinković, istraživačica Centra za evropske politike (CEP).

CEP je početkom 2024. objavio publikaciju Beogradski Expo 2027: Senke i sjaj. Studija analizira prednosti i izazove ovakvih izložbi. Dugoročni ekonomski efekti nisu uvek očigledni, dodaje Milinković.

„Generalno gledano, iskustvo pokazuje da je organizovanje Expo izložbi u ekonomski razvijenim zemljama sa stabilnom infrastrukturom donelo pozitivne rezultate. Dok u slučajevima manje razvijenih ili politički nestabilnih zemalja, dugoročni efekti mogu biti manje pozitivni“.

Nedoslednost u merenju

Teško je i izmeriti u dinar koliko su države potrošile na organizovanje ovih sajmova.

Prema procenama koje se mogu pronaći u novinskim člancima i studijama objavljenim na interentu specijalizovane izložbe koštale su više od jedne, do iznad dve milijarde dolara. Međutim, treba praviti razliku između troškova koji su neprosredno vezani za samu izložbu i troškova za infrastrukturu koja se gradi uoči izložbe – putevi, pruge, aerodromi.

Na primer, prema ranijim najavama, neposredni troškovi Expo-a u Beogradu iznosiće 2,5 milijardi evra.

Sa druge strane, Srbija najavljuje i gradnju pruge do stadiona i Ekspa, što nema veze sa troškovima za samu izložbu.

„Nije moguće porediti uspehe prethodnih Ekspoa“

U jednoj od studija koju je Forbes analizirao ukazuje se i da zbog nekonzistentnosti pristupa merenju i izveštavanju – nije moguće porediti uspeh prethodnih Ekspoa.

To se navodi u dokumentu „Kritički pregled nasleđa mega događaja i budući pravci za naredne Svetske (EXPO) izložbe“. Autori ove studije su, između ostalog, i profesori Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

Dodaje se i da istorijski podaci o Ekspo izložbama pokazuju da ni BIE, ni organizatori domaćina zvanično ne prikupljaju i ne analiziraju predviđene troškove – koristeći jedinstvenu metodologiju.

„Zbog toga ne postoji potpuno razumljiva i transparentna metodologija za razumevanje ukupnih troškova projekta“.

Pored toga, nedostatak jasne metodologije za merenje krajnjeg uticaja i određivanje odgovarajućeg perioda merenja tog uticaja, može dovesti do zaključka da ne postoji jasna korelacija između ulaganja u Ekspo projekte i ekonomskog uticaja koji oni ostavljaju.

Koliko su prethodni domaćini platili EXPO?

Na sajtu predsednika Kazahstana, nalazi se objava iz 2017. godine u kojoj između ostalog navodi da je pripremanje i sprovođenje izložbe koštalo 452 milijarde tengi. Po kursu iz avgusta 2017. to bi bilo oko 1,4 milijardi dolara.

Tema specijalizovane izložbe u Astani bila je „Budućnost Energije“. Imala je 3.977.545 posetilaca i 127 učesnika. Od toga 115 država i 22 međunarodne organizacije.

Na sajtu BIE se navodi da je događaj bio od velikog značaja za Kazahstan i njegovu prestonicu. „Imao je širok i trajan uticaj, kako materijalan tako i nematerijalni“.

„Sa stvaranjem nove železničke stanice i aerodromskog terminala, kao i otvaranjem desetina novih hotela i restorana, kapacitet grada da primi posetioce značajno je porastao“.

Prostor na kome je organizovan Expo, redovno je domaćin velikih događaja, koncerata i proslava tokom cele godine.

Ipak, treba uzeti u obzir da su izveštaji i članci o ovim izložbama i njihovim efektima koje objavljuje Međunarodni biro, koji je njihov pokrovitelj, uvek pozitivni.

I u studiji koju je izradio Evroazijski nacionalni univerzitet u Astani navode se uglavnom pozitivni aspekti izložbe. Kao kjučni ekonomski i društveni uticaji Ekspoa navode se izgrađena tri velika hotela. Investicije u industriju zabave i rekreacije povećane su 3-4 puta. Tokom Ekspoa 2017. otvoreno je 47 novih restorana.

EXPO u Astani stvorio je 50.000 poslova i broj hotela i restorana povećan je 16 odsto, navodi se u studiji „Kritički pregled nasleđa mega događaja“.

Ipak, ukazuje se i da podaci o ekonomskom uticaju i prihodima koje je generisala ova izložba nisu identifikovani.

I za izložbu u Južnoj Koreji, koja je imala 8,2 miliona posetilaca, navodi se da nisu identifikovani podaci o ekonomskom uticaju, ni prihodima od ove izložbe.

Izložba u Saragosi u vreme ekonomske krize

Godine 2008. specijalizovani EXPO održan je u španskoj Saragosi, glavnom gradu pokrajine Aragon. Izložba je imala 5.650.943 posetilaca.

Jedna od studija koju je analizirao Forbes bavila se strukturnim efektima velikih događaja na slučaju EXPO-a u Saragosi.

U studiji se zaključuje da u periodu koji je analizirala studija nije bilo velikih strukturnih promena i uticaja na ekonomiju Aragona koji bi mogli da budu pripisani efektima Expo-a u tom grada.

Štaviše, neki mali pozitivni efekti su potom anulirani negativnim uticajem ekonomske krize.

O efektima organizacije ovih događaja sredinom 2023. pisao je i N1.

A koliko koštaju Svetske Expo izložbe

Svetske izložbe traju šest meseci, što je duplo duže od specijalizovanih, čije je trajanje ograničeno na tri meseca.

I dok su specijalizovani Ekspoi ograničeni na prostor od 25 hektara, za Svetske izložbe takva ograničenja ne postoje. Poslednja Svetska izložba bila je u Dubaiju i ona je, prema dostupnim podacima, koštala sedam milijardi dolara. Procena je da će ovogodišnja izložba u Osaki koštati 5,8 milijardi dolara, a ona u Rijadu 2030. 7,8 milijardi.

To su podaci koji su prikupljeni u studiji Kritički pregled nasleđa mega događaja i budući pravci za naredne Svetske izložbe.

„Dugoročni ekonomski efekti nisu uvek očigledni“

„Istorijski podaci o Expo izložbama često pokazuju pozitivne kratkoročne ekonomske efekte„, ukazuje Ana Milinković. Međutim, efekti izložbi zavise od specifičnih okolnosti zemlje domaćina.

„U nekim slučajevima, kao što su EXPO izložbe u Šangaju 2010. godine, Madridu 2008. ili Aiči 2005, domaćini su zabeležili značajan ekonomski rast i dugoročne koristi. U smislu infrastrukture, turizma i investicija“, navodi ona.

Međutim, Milinković ukazuje da dugoročni ekonomski efekti nisu uvek očigledni.

„Neke zemlje domaćini su se suočile s izazovima poput visokih troškova održavanja infrastrukture koja je izgrađena za izložbu – a koja nije imala dugoročnu funkcionalnost“. Takođe, razlike u ekonomskim, političkim i socijalnim okolnostima mogu značiti da efekti nisu isti u svim zemljama.

„Generalno gledano, iskustvo pokazuje da je organizovanje EXPO izložbi u ekonomski razvijenim zemljama sa stabilnom infrastrukturom donelo pozitivne rezultate. Dok u slučajevima manje razvijenih ili politički nestabilnih zemalja, dugoročni efekti mogu biti manje pozitivni“, navodi ona.

Brojke za Srbiju

Na sajtu Expobelgrade2027, firme koja rukovodi organizacijom ove izložbe, iznosi se podatak o projektovanom broju posetilaca od 2,7 miliona. Sa druge strane se navodi da je broj očekivanih poseta više od 4,1 miliona.

Direktor preduzeća EXPO 2027 Dušan Borovčanin je u izjavi za B92.net u martu 2024. rekao da je procenjena vrednost projekta 2,5 milijardi evra.

Mesec dana kasnije, u intervjuu za Blic, nekadašnji ministar građevinarstva Goran Vesić je ukazao da je procena da će troškovi koji se neposredno odnose na Expo iznositi 2,5 milijardi evra. To se, kako je preneo Blic, odnosi na izgradnju sajma, izložbenog prostora i stambenog bloka za EXPO 2027.

Ipak, nekoliko meseci kasnije, u jednom od intervjua koji stoji na sajtu expobelgrade2027, a koji je dat za kurir.rs, Borovčanin navodi da sama izložba košta 1,2 milijarde evra.

Izdvajanja za EXPO koja su planirana u budžetu

Pored rashoda za sam projekat EXPO 2027, u budžetu Srbije su planirana izdvajanja za nekoliko Ministarstava u vidu „podrške realizaciji“ izložbe Expo.

Nema detalja o tome šta ova podrška podrazumeva. Pored izdvajanja za sam projekat EXPO 2027, kao i podršku njegovoj realizaciji projektovana su i sredstva za izgradnju saobraćajnica za potrebe Ekspa.

Šta će biti pokazatelji uspešnosti izložbe?

Kako navodi Ana Milinković, jedan od pokazatelja koje treba pratiti je broj posetilaca.

Taj pokazatelj daje uvid u popularnost izložbe. Ali pokazuje i potencijalne koristi od turizma.

„Kako bi se ustanovilo kojim procentom posetioci izložbe učestvuju u povećanju prihoda od turizma, ti pokazatelji se prate u toku trajanja izložbe„, navodi ona.

Ona navodi da se pored toga, može pratiti i dugoročan efekat na prihode od turizma u godinama nakon organizacije događaja – kroz poređenje broja turista pre i nakon organizacije događaja.

Treba pratiti i pokazatelje koji se odnose na ulaganja. Ulaganja uključuju troškove izgradnje infrastrukture, kao i ulaganja u organizaciju i logistiku.

„Stavljanje u odnos ulaganja sa rastom BDP-a i zapošljavanjem, može se koristiti kao indikator uspeha. Taj indikator se prati u periodu od otpočinjanja pripreme do završetka izložbe“.

Milinković dodaje i da je neophodno pratiti i javne nabavke u tom procesu. „U kojoj meri su u javne nabavke uključene lokalne firme. Koliko je proces fer i transparentan. Koliki su troškovi javnih nabavki“.

Jedan od indikatora je i broj novozaposlenih i promene na tržištu rada po sektorima.

Taj indikator bi, kako kaže, trebalo da se prati pre i tokom izložbe, ali su mogući i dugoročniji efekti.

„Stoga je praćenje uticaja na zaposlenost poželjno i nakon završetka izložbe“, navodi Ana Milinković.

Prema njenim rečima, potencijalno jedna od najvećih koristi koju zemlja može da ostvari od organizacije ovakvog događaja su – rast izvoza i stranih direktih ulaganja.

„Praćenje rasta izvoza i stranih ulaganja se meri u godinama nakon izložbe. Pre svega u prvih nekoliko godina“.

Takođe, ona navodi i da je potrebna i analiza da li su ukupni troškovi organizacije pokriveni prihodima od izložbe (ulaznice, sponzorstva, prodaja suvenira).

„Generalno gledano, sve troškove i koristi koji se protežu na periodu nakon realizacije izložbe potrebno je pratiti u periodu od minimum 1-3 godine„, zaključuje Milinković.


Glas javnosti /F04S