DA LI OVAKO MUČITE SEBE? Predugo razmišljanje zaista može da iscrpi mozak

Težak fizički rad je očigledno zamoran, ali i previše razmišljanja, a o tome se malo govori. Kada neko kaže da se oseća psihički iscrpljeno, jednostavno moramo da mu verujemo na reč.

Ruske poslovice koje će vas naterati na razmišljanje

Kao rezultat toga, naučnici još uvek ne razumeju zašto intenzivne misli izazivaju kognitivni umor. To nije baš osećaj pospanosti, više je u pitanju osećaj da je sve teže završiti zadatke ili se na njih usredsrediti.

Neki istraživači sada sumnjaju da je za ovaj nedostatak mentalne izdržljivosti kriv najzastupljeniji ekscitatorni neurotransmiter u mozgu.

Glutamat je ekscitatorna aminokiselina koja je pravilno opisana tek 1950-ih, uprkos činjenici da je prisutna u preko 90 odsto neurona u ljudskom mozgu.

Tokom decenija, ova potcenjena hemikalija je nastavila da iznenađuje naučnike. Utvrđeno je, na primer, da neuroni kontrolišu snagu svojih signala u mozgu tako što regulišu količinu glutamata koji oslobađaju drugi neuroni.

10 citata Sigmunda Frojda koji će vas definitivno podstaći na razmišljanje

Glutamat može čak da uzbudi neurone do smrti, sa čak 8.000 molekula glutamata inkapsuliranih u jednoj kesici sinapse, spoju gde se dva neurona susreću.

Očigledno je da je prevelika količina glutamata problem, i to se povezuje sa iscrpljivanjem mozga.

Druge teorije ukazuju na to da je ovaj izvor energije verovatno još jedan od ograničavajućih faktor, ali još uvek nije jasno kako gubitak glukoze otežava razmišljanje, biohemijski govoreći.

Neki istraživači su primetili da pad glukoze izaziva gubitak dopamina u mozgu, zbog čega osoba lakše gubi interesovanje za određene kognitivne zadatke.

SRPSKI VO I RAZMIŠLJANJE O KORONI: ​Zašto Srbija nema ili ne objavi tačne podatke o tome koliko je vakcinisanih u bolnici?

„Uticajne teorije su ukazale na to da je umor neka vrsta iluzije koju je napravio mozak kako bi nas naterao da prestanemo sa svime što radimo i da se okrenemo aktivnostima koje nam pričinjavaju više zadovoljstva“ objašnjava klinički psiholog Matijas Pesiljone sa „Pitié-Salpêtrière University“ u Parizu.

On dodaje da njihovi  nalazi pokazuju da kognitivni rad rezultira istinskom funkcionalnom promenom, akumulacijom štetnih supstanci, „tako da bi umor zaista bio signal koji nas tera da prestanemo da radimo, ali u drugu svrhu: da očuvamo integritet funkcionisanja mozga“.

Pesiljone takođe kaže da postoje dobri dokazi da se glutamat eliminiše iz sinapsi tokom spavanja.

To bi mogao biti jedan od razloga zašto noć odmora može da omogućiti osobi da se sledećeg dana oseća psihički osveženo.

Studija je objavljena u Current Biology.