Danas je dan rudara, započeli ga u zoru rudarskom budilicom
Autor: Glas javnosti
Srbija ima blizu 30.000 rudara, a oni obeležavaju 6.avgust iz davne 1903. kada se odigrao veliki štrajk u Senjskom rudniku i prvi put su organizovano pokrenuli pitanje zaštite svojih prava.
Srbija danas obeležava Dan rudara, a tim povodom u Boru i Majdanpeku se organizuje bogat program.
Ovaj dan je ustanovljen kao znak sećanja na veliki štrajk rudara u Senjskom rudniku, 6. avgusta 1903, kada su se rudari prvi put organizovano suprotstavili zarad zaštite svojih prava.
Danas ih u našoj zemlji ima blizu 30.000.
Proslava praznika, započela je tradicionalnom rudarskom budilicom koja će ranom zorom proći glavnim gradskim ulicama Bora, a potom će kako se najavljuje u hotelu "Jezero" na Borskom jezeru biti upriličen prijem za delegacije visokih zvaničnika i brojne poslovne partnere, prijatelje kompanije, predstavnike sindikata i društveno-političkog života.
Najboljim radnicima će i ove godine biti dodeljena nagrada "Inženjer Šistek", najviše priznanje za istaknute zasluge i doprinos razvoju dve Ziđinove kompanije, dok će umetnicima koji su učestvovali ove godine na likovnoj koloniji "Ziđin Art" biti uručene novčane nagrade.
Rudarima je njihov dan u ime članova Saveza samostalnih sindikata Srbije i lično čestitao predsednik S S S S Zoran Mihajlović uz tradicionalni pozdrav "Srećno!"
"Od vašeg rada, koji je primer hrabrosti, izdržljivosti i predanosti, zavisi rad u mnogim industrijskim sektorima. Zato i na ovaj dan podsećamo koliko je važno da svaki vaš odlazak u jamu bude bezbedan, a svaki povratak zdrav", poručio je Mihajlović.
On je naglasio i da se nada da će u budućnosti rad rudara biti praćen boljim uslovima, poštovanjem koje zaslužuju, kao i zaradama koje prate težinu i značaj posla koji rudari obavljaju.
U najstarijem rudniku za eksploataciju uglja u Srbiji, Senjskom rudniku, 6. avgusta 1903. na pedesetogodišnjicu rudnika, došlo je do prvog organizovanog štrajka rudara, a povod je bilo otpuštanje sa posla njih trojice i nesreće koja se prethodno dogodila.
Nakon devet dana štrajka, rudari su izborili povratak svojih drugova na posao, ali i kraće radno vreme i besplatan "olaj" za svetiljke, odnosno uopšte poboljšane uslove za rad.
Pre prihvatanja 6. avgusta kao Dana rudara, nakon Drugog svetskog rata, u Srbiji su rudari obeležavali kao esnafski praznik, slavu, odnosno zaštitnika Svetog Prokopija i crkva u Senjskom rudniku posvećena je tom svecu.
Rudarstvo je u obnovljenoj Srbiji zaživelo tek polovinom 19. veka, ali na ovom prostoru postoje veoma ozbiljne tradicije uspešnog rudarstva u srednjem veku.
U srednjovekovnoj Srbiji postojali su čuveni rudnici poznati na širem evropskom prostoru kao Novo Brdo, Brskovo, Rudnik i drugi.
Još prvih decenija 15. veka Srbija je bila među najvećim proizvođačima srebra u Evropi, koje je tada u odnosu na zlato imalo bitno višu vrednost nego danas.
Relativno bogatstvo i privredna snaga onovremene Srbije poticali su odatle.Bogatstvo Dubrovnika takođe je izvorno poticalo od trgovine rudom iz Srbije, posebno od prerade glamskog srebra.
Još sredinom 13. veka, u vreme kralja Uroša I (1243 - 1276) u Srbiju se doseljavaju Sasi, rudari nemačkog porekla, iz Erdelja, tada Ugarska, kako bi radili na rudarskoj proizvodnji.
O značaju i obimu te delatnosti svedoči i postojanje posebnih pravnih spomenika. Sačuvan je tako "Rudarski zakonik" Despota Stefana, obiman pravni dokument koji je regulisao brojne oblasti rada i života rudara u Srbiji 15. veka.
Glas javnosti /P02S
SKINI APLIKACIJU
