Dva nova trenda otkaza
Autor: Glas javnosti
Otkaz iz osvete i nezainteresovani zaposleni koji ostaju na poslovima koje ne žele predstavljaju nove izazove za vlasnike firmi.
Ako je verovati novom talasu tekstova i ekspertskih osvrta na aktuelnu poslovnu realnost, u toku su ova dva nova trenda otkaza.
Novi otkazi
Brus Kramli, kolumnista Time-a, Fortune-a i poslovni analitičar sa sedištem u Parizu piše:
„Sada mnogi vlasnici firmi moraju da obrate pažnju na dva radikalno različita pristupa zaposlenih kada je reč o napuštanju posla.
Jedan se odnosi na zaposlene koji daju otkaz i pri tom stvaraju što više drame i poremećaja naglim, iznenadnim i bučnim „osvetničkim otkazom”.
Drugi podrazumeva ljude koji su toliko zabrinuti zbog reakcije menadžmenta da ostaju na pozicijama koje više ne žele ili koje ne obavljaju s istim žarom mesecima, pre nego što konačno napuste posao.“
Uprkos sve zategnutijem tržištu rada i strahovima od moguće recesije, ankete pokazuju da veliki broj radnika i dalje planira da da otkaz – čak više od polovine, prema nekim istraživanjima. Razlozi su različiti, uključujući sve veći broj mlađih zaposlenih koji traže bolji balans između posla i privatnog života, daju prednost svom blagostanju i mentalnom zdravlju i odbijaju da tolerišu toksična radna okruženja, piše Bonitet.
Otkud ovakvi otkazi?
Trend pooštravanja mera obaveznog povratka u kancelarije nakon Covid izolacije i masovnog rada od kuće kao i zahteva za stalnim prisustvom na poslu, postao je jedan od glavnih pokretača otkaza. Ovi trendovi pojačavaju načine na koje neki radnici saopštavaju svoju odluku menadžerima, a koji su radikalni i agresvni, u neku ruku. Šta god bilo, posledice koje posao trpi ne mogu da se sakriju.
Prvi pomenuti, ali i najupadljiviji novi metod otkaza je osveta koja, po komentarima Kramlija i istomišljenika kojoj su skloni nezadovoljni zaposleni koji planiraju nagli odlazak tako da izazovu što veći poremećaj, pa čak i štetu poslodavcima. To može da znači da napuste posao u ključnim trenucima razvoja nekog projekta, uoči važne prezentacije, tokom konačnih obračuna ili najintenzivnijih poslovnih ciklusa. Ovaj potez može takođe biti rezultat trenutne reakcije na neku uvredu, pri čemu zaposleni napravi veliku, bučnu scenu dok napušta šokirano radno okruženje.
„Prema nedavnoj anketi jedne od platformi za oglašavanje poslova Monster, 47 odsto ispitanika je izjavilo da su barem jednom dali otkaz iz osvete, a 87 odsto je podržalo takav potez kao legitiman protest protiv loših radnih uslova. Sada bes zbog pooštrenih pravila za povratak u kancelariju dodatno podstiče ovakve osvetničke odlaske“ piše Kramli.
„Osvetnički otkazi postaju uobičajeniji kako obaveze rada iz kancelarije postaju strože, a mnoge firme odustaju od fleksibilnosti koju su nekada obećavale zaposlenima“, izjavila je nedavno za Forbes Enni Rozenkrans, direktorka u HR kompaniji HiBob. Takođe je napomenula da zaposleni osećaju da obaveze vraćanja u kancelarije nisu donele „smislenije povezivanje sa kolegama“.
Prema sajtu The HR Digest, istraživanja koja navodi Kramli su pokazala da zaposleni koji planiraju osvetnički otkaz zbog povratka u kancelarije ili sličnih razloga čine:
11 odsto ukupne radne snage u tehnološkom sektoru
16 odsto u sektoru oglašavanja
40 odsto u celoj radnoj populaciji.
Strah od reakcija
Otkaz iz osvete je više od pokušaja demonstracije moći, primećuju i navode analitičari. Ono šalje jasnu poruku kompaniji da se lojalnost mora zaslužiti, da se ne podrazumeva.
Na drugom kraju spektra nalazi se gotovo 50 odsto zaposlenih iz istraživanja koje je sprovela kompanija Clarify Capital, a koje navodi Kramli. Izjavili su da „bi već napustili posao da ne moraju da se suoče sa potencijalno razočaranim, ljutim ili iznerviranim reakcijama menadžera zbog kojih strahuju“.
Kao posledica ovakvog straha, 28 odsto učesnika ankete izjavilo je da su ostali na pozicijama koje više nisu želeli i na kojima nisu bili ni posvećeni ni produktivni i to najmanje četiri meseca pre nego što su skupili hrabrost da daju otkaz.
Pa kako bi ovakvi anksiozni zaposleni najradije dali otkaz?
„Svaki treći je izjavio da bi rado angažovao domaću verziju servisa „otkaz u tuđe ime“, koji postaju sve popularniji u Japanu. Iako širenje tih servisa trećih lica još nije dostiglo značajne razmere u SAD i Evropu, učesnici ankete izrazili su interesovanje da ih koriste kada postanu dostupni.
Ukupno 79 odsto ispitanika izjavili su da bi platili do 250 dolara kompaniji ili pojedincu za tu uslugu. Radnici iz IT sektora prednjače u ovoj ideji i to sa 42 odsto. Slede ih zaposleni u ugostiteljstvu i prehrambenim uslugama (41 odsto), maloprodaji sa 33, zdravstvu sa 32 i marketingu sa 29 odsto.
Spremnost da se koristi servis za otkaz u tuđe ime ili čak aplikacija za daljinsko davanje otkaza, kada bi postojala, sve se češće izražavala kao želja među pripadnicima generacije Z, sa 36 odsto, od kojih je 29 odsto reklo da bi odmah napustilo posao kada bi to mogli da učine bez suočavanja s menadžerima“ piše HR Digest.
Šta kažu menadžeri?
Baš kao što menadžeri moraju da budu svesni toksičnih radnih okruženja, frustriranih očekivanja i pooštrenih pravila povratka u kancelariju koja mogu dovesti do iznenadnog i osvetničkog otkaza, takođe moraju da obrate pažnju na signale zaposlenih koji su „otišli“, iako su fizički još prisutni.
„Mnogi menadžeri su se i lično susreli s posledicama izbegavanja davanja otkaza, s obzirom na to da je 60 odsto njih doživelo da im zaposleni jednostavno nestanu, umesto da formalno daju otkaz“, navodi se u rezultatima pomenute ankete.
„Da bi se proces olakšao, svaki drugi menadžer je izjavio da bi šabloni za odjavljivanje mogli da pomognu u smanjenju anksioznosti prilikom otkaza. To bi moglo da uključi unapred pripremljene mejlove ili vodiče korak po korak, osmišljene da čin davanja otkaza učine manje stresnim kako za zaposlenog, tako i za poslodavca.” Manje osvetnički ili manje strasni, otkazi su realnost i po prognozama trend se nastavlja.
Glas javnosti /B07S
SKINI APLIKACIJU
.png)
